Izvor: Vostok.rs, 13.Sep.2015, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna iz Arhiva Srbije: Horoskop Kneza Miloša
13.09.2015. -
Čudnovat detalj iz života ovog vladara do koga nas je odveo zagonetni broj skriven u iscrtanim poljima, slikama i rečima na požuteloj hartiji, dosad je nepoznat istoričarima…
Tajanstveni dokument! Dovoljne su samo te dve reči da čoveku zagolicaju maštu. Sivi i dosadni zidovi svakidašnjice se gube, a pred očima se već ukazuje trošna mapa zakopanog blaga, slučajno nađena u ispražnjenoj boci ruma na kakvoj zabačenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << plaži, uz naplavine i sasušenu morsku travu. Ili, pak, iščezli testament koji ispada iz rasušenih korica neke zanemarene, debele, prašnjave knjige i menja sudbinu čitave porodice. Iz pukotine u zidu ruševnog zamka proviruje pergament s nerazumljivim alhemičarskim receptom; škrinja na tavanu čuva svežanj požutelih, zaboravljenih pisama– svedočanstva jedne uzavrele, strasne ljubavi; u postavi izlizanog kaputa od tvida, na buvljaku, možda čami šifrovani špijunski izveštaj zbog koga su padale glave? Da ne pričamo o skrivenim državnim dokumentima, koji – zaključani u metalnim sanducima – još čuvaju tajne planove nekadašnjih moćnika, skrivene klauzule međudržavnih ugovora, mračne političke zavere...
A ti tajanstveni dokumenti, dabome, obično su još i šifrovani, ili ih treba držati uz plamen sveće da bi se oživelo nevidljivo mastilo. Neke treba čitati u ogledalu, pod osobitim uglom, druge na mesečini. Ponekad valja proviriti kroz rupicu na hartiji u pravcu osušenog drveta, a ima i dokumenata koje valja spojiti od dve polovine ili ih ispresavijati na naročit način... Mašta! Sve to postoji samo u romanima! U dosadnoj svakodnevici toga nema. Ili, možda, ipak, ima?
Uz obod Tašmajdanskog parka uziže se, starinsko i otmeno, zdanje Arhiva Srbije. Ispred ulaza, dva dostojanstvena kamena lava, oslonjena moćnim šapama na štitove s grbom, čuvaju ulaz. A imaju i šta da čuvaju. U ovom zdanju u Karnegijevoj ulici pohranjeni su neki od najznačajnijih dokumenata koji svedoče o dugom i burnom putu koji je Srbija kroz istoriju prelazila da bi uspostavljala ili vraćala svoju državnost, još od 14. veka, pa do ponovnog oslobođenja pet vekova kasnije: Dečanska povelja (1330), Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića (1412), Oprosnica grehova patrijarha III Čarnojevića (17. vek), Delovodni protokol Karađorđa Petrovića (1812). Pre više godina, na samom kraju prošlog veka, prilikom pripreme izložbe posvećene stogodišnjici nastanka ove dragocene ustanove, u jednoj od bezbrojnih kutija s arhivskom građom nađen je i jedan, na svaki način neobičan dokument. Neko mu je, ko zna kada, dao naziv koji i danas, u nedostatku bolje zamisli, nosi: „Horoskop Miloša Obrenovića – 1835.”
Zašto baš 1835?
Da li je to moguće? Da nije u pitanju nekakva greška? I pored nesumnjivih razloga da se i na ostale dragocene predmete obrati pažnja, ovaj je, pre svega svojim imenom, izazvao najviše zanimanja kod radoznalih saradnika „Zabavnika”.
Bilo bi divno, radovali smo se, proveriti još na jednom mestu tačan datum Miloševog rođenja, a budući da se radi o horoskopu, verovatno je naznačen i sat.
Ali, zašto 1835. godina?
Miloš je rođen 23. februara 1780. godine, dakle,1835. imao je već 55 godina. Da li je poželeo da, u godini Miletine bune i Sretenjskog ustava, zaviri u budućnost i svoju i Sovjeta? Da li ga je horoskop opomenuo na teška vremena koja tek dolaze?
Tri godine kasnije (1838) Porta će dati novi ustav (Turski ustav), za četiri (1839) Miloš će biti nateran na abdikaciju u korist starijeg sina Milana, koji umire nepunih mesec dana potom, a za sedam (1842), ustavobraniteljska upornost Tome Vučića nateraće na izgnanstvo i mlađeg Miloševog sina Mihaila. Da li mu je u zvezdama bilo zapisano i da će se, posle svega što se u međuvremenu događalo, vratiti 1858. godine na vlast zbacivši Karađorđevog sina Aleksandra?
Ova i mnoga druga pitanja navirala su jedno za drugim, dok smo, praćeni sitnom kišom, kroz Tašmajdanski park hitali ka Arhivu. Možda tajanstveni dokumenti ipak postoje i izvan romana?
Crtež kao maska
Čudnovat dokument ličio je na sve samo ne na horoskop, bar ne na one koje smo do sada navikli da viđamo. Ljubazni službenici Arhiva doneli su nam veći list, od starosti požutelog, grubog papira (33,5 h 44 cm), na kome su crnim tušem i akvarelom iscrtana neobična geometrijska polja, slike i nerazumljivi delovi reči.
Gornja polovina crteža je, poput modernističkog, apstraktnog crteža, ispresecana neobičnim, nepravilnim crno-belim poligonima između kojih mogu da se raspoznaju delovi slova, ruke s mačem i terazije. U desnoj polovini je nevešto nacrtan paviljon ili venjak obrastao vinovom lozom. U središtu crteža najuočljivije su tri izlomljene, stepenaste linije, po kojima su napisani ćirilični slogovi i brojevi. Donja polovina crteža slična je gornjoj, ali samo na prvi pogled. Ona je, zapravo, neka vrsta „negativa” gornje polovine: okrenuta je naglavce, a crnim površinama na gornjoj polovini odgovaraju bele na donjoj, i obratno.
Shvatili smo da list valja presaviti na pola i pogledati prema svetlosti da bi nerazumljivi simboli i slova dobili nekakvo značenje (onoliki pročitani romani o tajanstvenim dokumentima ipak su nas nečem naučili). Zaista, kada smo presavijeni list prislonili na prozor Arhiva, slaba svetlost koja je dopirala iz pokislog Tašmajdanskog parka osvetlila nam je celovitu sliku: nepravilna crno-bela polja su se poklopila i od „apstraktnog” crteža nije ostalo ništa! Njegova uloga bila je da zamaskira slike i slova i da samo jednu polovinu crteža, bez one druge, učini potpuno nerazumljivom i nečitkom. Doduše, ni s celovitom slikom enigma se nije odmah razjasnila. Naprotiv!
Daleko od rešenja
Na celovitom crtežu, upola manje veličine (33,5x22 cm) reči su se poređale u neku vrstu tabele. Izlomljene stepenaste linije, naime, sklopile su se u 16 pravougaonika, a u svakom je ispisano po nekoliko slogova i brojeva. Ispod te „tabele” krupnim, mada pomalo neveštim belim slovima piše Miloš Obrenović. U gornjem levom uglu nacrtan je ugaonik s tačno iscrtanom milimetarskom podelom – obe strane po 34 milimetra, a pored njega šestar. S leve strane tabele desna šaka drži nadole okrenutu krivu sablju, a leva – takođe nadole okrenut – štap. Ispod štapa je mali krst u belom pravougaonom polju. Iznad tabele, u središtu, nacrtan je trougao temenom okrenut nadole, a u njemu oko. S desne strane, ruka drži terazije, a pored nje je venjak – paviljon s vinovom lozom. Na krovu paviljona krst, krov obrastao lozom sa zrelim grozdovima, a unutra se vide dva bureta i čaša „stolovača”.
Osim crnog tuša umetnik je koristio ružičastu vodenu boju kojom je slikao ruke, zelenu za vinovu lozu, kao i oker za detalje mača, štapa, oka, terazija i burića. Crtež je izveden s velikom pažnjom, ali ne preterano vešto. Očigledno je da je u pitanju amaterski rad i da autor nije bio profesionalni slikar. Čak i ćirilična slova izgledaju kao da ih je „crtao” neko nevičan ćirilici.
Skriveno značenje brojeva
Ugaonik, šestar, mač, štap, terazije, Horusovo oko... sve dobro znani masonski simboli. Umesto da se razrešava, tajna „horoskopa” sve se više zaplitala.
U početku, dok nismo shvatili da crtež valja preklopiti, „moderna” apstraktna polja navela su nas da poverujemo da je možda u pitanju greška u datiranju i da je „horoskop Kneza Miloša” neka zalutala ilustracija s polovine 20. veka. Preklapanjem slike navodni modernizam je nestao i to je razvejalo naše sumnje u pogledu datiranja crteža. Ali, zašto baš godina 1835? U Arhivu nam je rečeno da je to sačuvan dokument jednog pisara, koji ovaj „horoskop” evidentira u tadašnjoj građi.
Reči, donekle prepoznatljive, još nisu davale nikakav smisao, međutim, uz svaku reč (ili deo reči) u pravougaonicima, istim neveštim rukopisom bio je upisan i broj. Zbir tih brojeva, bilo horizontalno ili vertikalno, dijagonalno ili po obodu šireg ili užeg četvorougla, uvek je davao isti rezultat: 34. Uostalom, toliko je milimetara na obema stranama ugaonika. Milimetarska podela na ugaoniku ponovo je izazvala našu nedoumicu u pogledu smeštanja dokumenta u 1835. godinu.
Metarski decimalni sistem, doduše, usvojila je Francuska još 22. juna 1799. godine. Za jedinicu mere – metar, izabran je 40-milioniti deo pariskog meridijana. Međutim, tek 1875. u Parizu je potpisana Metarska konvencija kojom je metarski sistem usvojilo više država: Argentina, Austrija, Belgija, Danska, Italija, Mađarska, Nemačka, Norveška, Peru, Portugal, Rusija, SAD, Francuska. Švajcarska, Švedska i Španija. Srbija se pridružila tim državama 1879. godine. Upravo u Arhivu Srbije čuva se i taj dokument kojim knez Milan Obrenović potvrđuje da Kneževina Srbija pristupa Metarskoj konvenciji potpisanoj u Parizu.
Do tada je u Srbiji vladalo šaroliko merenje dužine različitim aršinima: čaršijskim ili hlebnim, terzijskim, dunđerskim, malim, velikim, stambolskim, starim, novim, mletačkim, ruskim, „turskim laktom”... A na „horoskopu” iz 1835. godine data je milimetarska podela! Da li je autor horoskopa bio Srbin, zagovornik metarskog sistema ili, možda, stranac (Francuz?), koji je i sama ćirilična slova nevešto „crtao”? Kao i ugaonik s podelom od 34 milimetra.
Da li ti brojevi imaju neko skriveno značenje?
Daleko od rešenja
Nije nam trebalo mnogo vremena da fotokopiju tabele isečemo i polja poređamo prema redosledu na koji su ukazivali brojevi. Najzad nekakav smisao. Iskrzani papirići sklapapi su rečenicu:
„Blagorazumije krotkost čelovekoljubije... (tri nečitka polja) ...vladatelju serbie.”
Posle niza savetovanja sa stručnjacima za stari srpski jezik i književnost, konačno se potvrdila naša prva pretpostavka, još na početku uočena oštrim okom ženskog člana ekipe. Neobični znak na poljima 9, 10 i 11 koji nas je više puta odvlačio na pogrešan put, bio je, po svoj prilici – „JA”.
Konačno, tekst je pročitan kao:
„BLAGORAZUMIJE KROTOST ČELOVEKOLjUBIJE IMJA (NjEMU?) JAVILSJA (JAVIO SE?) VLADATELjU SERBIJI.”
U prevodu: „Mudrost, krotkost, čovekoljublje, javiće se vladatelju Srbije”.
Šta bi ovaj dokument mogao da znači, zaista je teško sa sigurnošću tvrditi. Uz obilje masonskih simbola kojima je ukrašen i rečenicu koju smo pročitali, mogao bi da označava neku vrstu inicijacije (u smislu: mudrost. krotkost, pre svega u duhovnom smislu, i čovekoljublje, javiće se, ovim činom, vladaru Srbije).
Koliko smo u pravu ostaje da se dalje istraži i potvrdi ili ospori. Jer, ukoliko je naša pretpostavka tačna, ovaj detalj iz Miloševog života, do sada nepoznat istoričarima, svakako bi mogao da baci novo svetlo na političke veze i uticaje u srpskoj istoriji 19. veka.
Poznato je, naime, da su, kao masoni, članovi Beogradske lože bili i Karađorđe i vezir beogradski, Mustafa-paša, a takođe i veliki grčki patriota Riga od Fere, vojvoda Janko Katić, Petar Ičko, tadašnji beogradski mitropoliti, Osman Pazvanoglu, starešina Vidinske lože, a, po mnogima, i Dostitej Obradović... Ako je 1835. godine istoj loži pristupio i Miloš, da li je i ta činjenica doprinela da dalja politička borba, predvođena lukavim i opreznim knjazom, prođe s manje žrtava?
Zagonetka „horoskopa kneza Miloša” daleko je od razrešenja. Uostalom, kakav bi to bio tajanstveni dokument kada bi odmah – već na prvi pogled – otkrio sve svoje tajne?
Autor: D. i N. Mrđenović
Zabavnik
.jpg)
