Izvor: B92, 03.Feb.2014, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro ćemo imati i Internet of Plants
U ne tako dalekoj budućnosti moćićemo da vidimo biljke kiborge koje će nam govoriti kada im je potrebno više svetlosti, više vode ili kakvim su hemikalijama izložene i koji paraziti grickaju njihovo korenje. Ove delom organske a delom elektronske kreacije će nam jednog dana možda čak i govoriti koliko je vazduh zagađen. I da, sve će se nalaziti na mreži.
Sudeći po stvarima, očekuje nas i Internet of Plants.
To je poruka koju je poslao Andrea Vitaleti, vođa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istraživačke grupe koja radi upravo na ovome u laboratoriji u Italiji. Projekat je nazvan PLEASED (PLants Employed As SEnsing Devices) i trenutno se nalazi u početnim fazama, ali Vitaleti veruje da biljke mogu da služe kao idealni senzori koji su u stanju da prate veliki broj aspekata naše životne sredine.
Biljke su jeftine i prilično otporne i u isto vreme mogu da nadgledaju više stvari.
“Iza biljaka se nalaze milioni godina evolucije. One su robusne. On ežele da prežive”, izjavio je Vitaleti.
Vitaleti je još u mladosti bio zainteresovan za kombinovanje biljaka i elektronike a svoju karijeru u kompjuterskom inženjeringu započeo je na Univerzitetu u Rimu gde je studirao algoritme za bežične mreže i senzore. Međutim, ideja o Internet of Plants projektu pojavila se tek kada je na TED-u video prezentaciju o inteligenciji biljaka.
Vitaleti je ubrzo potom nazvao autora prezentacije, profesora Stefana Markuza i sa njim razmišljao o mogućnosti korišćenja biljaka kao senzora koja je ubrzo procvetala. Ovo je dovelo do projekta PLEASED koji trenutno okuplja veliki broj profesionalaca iz brojnih laboratorija i uiniverziteta širom sveta.
Osnovna ideja bazirana je na ideji da biljke mogu biti korišćene kao relativno jeftini samoodrživi senzori koji bi pratili brojne faktore životne sredinje poput kvaliteta zemljišta i zagađenja vazduha.
Vitaleti već sada zajedno sa drugim naučnicima pokušava da poveže različite biljke sa Arduinjo matičnim pločama koje mogu da snimaju i odašilju informacije.
Vremenom bi ove biljke kiborzi bile u stanju da detektuju parazite i zagađenje prinosa ili govore farmerima kada im je potrebno više vode ili nutrijenata.
Iako već sada imamo širok spektar senzora na raspolaganju koju su, kako i sam Vitaleti kaže, precizniji od onoga što je moguće da dobijemo od biljaka danas, on veruje da biljke sa svojom robusnom i šarenolikom prirodom mogu da nas odvedu dalje od trenutnog stanja umetnosti.
Poput ljudskog mozga, biljke reaguju na spoljašnje stimulanse električnih signala. I iako postoje alati za praćenje električne aktivnosti unutar mozga, mehanizmi praćenja signala kod biljaka su i dalje prilično slabo istraženi.
“Postoje dokazi da biljke reaguju na električne signale ali još ne znamo da li je moguće pogledati taj signal i videti šta ga je prouzrokovalo”, smatra Vitaleti.
