Izvor: Blic, 18.Nov.2014, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U zdravstvu 12 platnih razreda
U Srbiji postoji čak 17 osnovica za obračun zarada i preko 900 koeficijenata, utvrdila je Svetska banka.
Prethodnih nedelja Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave imalo je sastanke sa predstavnicima sindikata zdravstva i prosvete. Cilj je bio utvrditi platne razrede na osnovu kojih bi zaposleni sa istim zanimanjem i stručnom spremom, nezavisno od mesta rada, imali iste zarade.
Konkretno, to bi značilo da bi približno istu platu imala sekretarica ili vozač, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bez obzira da li je zaposlen u opštini, školi ili u domu zdravlja. Ovaj princip bi važio bukvalno za sva zanimanja u javnoj upravi.
Jedno od rešenja je da plate u javnoj upravi imaju istu osnovicu koja će najverovatnije biti minimalna zarada, dok će množenjem sa različitim koeficijentima, u zavisnosti od stručne spreme i vrste posla, dobijati iznos zarade. Od 1. januara minimalna zarada iznosiće 28.430 dinara.
Naravno, ovo je samo jedan od predloga, a trenutno se ubrzano radi na izradi zakona kojim bi se stvorile osnove za primenu platnih razreda.
U početnoj fazi primene, kako za “Blic” kaže Srđan Svirčev iz Svetske banke, platni razredi će se primenjivati samo za javnu upravu. Kasnija primena bila bi i na javna preduzeća.
Raspon od jedan do sedam
Ideja platnih razreda je da se vrednuju poslovi, a ne samo diplome.
- Predlog našeg sindikata je da proporcije u platama budu 1:2:4:5:7. U odnosu na minimalnu zaradu, diplomirani lekar bi imao četiri puta veću platu, lekar specijalista pet puta, subspecijalista pet i po puta - ukazuje Cvetić.
Kako za “Blic” kaže Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, jednog od četiri uključenih u pregovore, usaglašen je okvir od 12 platnih razreda koji se odnose od najjednostavnijeg do najsloženijeg zanimanja u zdravstvu.
- Uspeli smo da u okviru 12 platnih nivoa poređamo zanimanja po vertikali od najjednostavnijih do najsloženijih i rukovodećih funkcija. Platni razredi prate poslove koji se obavljaju. Ali posao lekara nije isti ako se uzme u obzir to da li radi u sali ili u institutu - ukazuje Cvetić.
To važi i za direktore, jer kako ističe, nije isto biti direktor Doma zdravlja sa 1.500 zaposlenih ili sa 200.
- Sada nam predstoji da se razvrstaju svi poslovi po horizontali. Konkretno to znači da li je lekar specijalista, da li radi u sali, na reanimaciji, intenzivnoj nezi ili radi manje složen specijalistički posao. Da li medicinska sestra radi u intenzivnoj nezi, što je najsloženiji i najteži posao sestre, ili radi kao administrator - objašnjava Cvetić.
