Izvor: Politika, 30.Okt.2010, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trka za istoriju

Dvanaest i po hiljada atletičara trčanjem obeležava dva i po milenijuma od Maratonske bitke

Od našeg dopisnika

Atina – Atinski maraton još uvek nije prestižan kao njujorški, londonski ili berlinski ali, zato, ima iza sebe nešto što drugi nemaju i ne mogu da steknu – storiju!Činjenicu da će atletičari iz celog sveta u nedelju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trčati, ne za medalje i prestiž, već u znak obeležavanja 2.500 godina od Maratonske bitke u kojoj je znatno slabija grčka vojska uspela da pobedi brojčano mnogo jače Persijance.

Na startu će se, pored sportista,simbolično naći i poznata imena iz političkog i umetničkog sveta, kažu, od premijera Jorgosa Papandreua do francuskog predsednika Nikole Sarkozija.Svoje učešće potvrdili su i ljudi iz diplomatskog kora.Austrijski ambasador u Atini Mihael Linčart koji je prošle godine izostao zbog gripa, kaže da želi da 31.oktobra bude na startu...„Najvažnije mi je da izdržim i stignem do cilja!” Mađarski ambasador Jožef Tot spreman je da istrči pet kilometara, predstavnik Japana Hiroši Toda planira da prevali i celih deset kilometara.

Socijalni radnik iz Nemačke Jirgen Menel je za trideset dana pretrčao 2.200 kilometara do glavnog grada Grčke, i kao prethodnica Atinskog maratona na kome će učestvovati, trku je završio 26.oktobra, ulaskom na Panatinski Kalimarmaro stadion na kome su 1896.održane prve moderne Olimpijske igre.

Uporedo sa Atinskim maratonom, 2.500 godina od Maratonske bitke koja je izmenila hod istorije, biće obeleženo u još 1.700 gradova širom sveta.Ima nagoveštaja da bi broj učesnika trke u glavnom gradu Grčke koja je, inače,tek nedavno dobila svetski status u okviru IAAF i uvrstila se među najprestižnije u svetu,mogao da bude i preko 20 hiljada ljudi.Naime, pored poznatih imena kao što je Ašu Kasim,Muzuki Naguči,Džekson Koč mnogo će više biti onih kojima je najvažnije da trče jedini originalni maraton... Da budu na startu u zemlji u kojoj je, zahvaljujući podvigu hrabrog antičkog vojnika koji je pretrčao četrdesetak kilometara od Maratona do Atine kako bi javio o pobedi na Persijancima, kasnije i rođena ova olimpijska disciplina.

Prema legendi, 490.godine pre nove ere, na Maratonskom polju koje se nalazi severno od Atine, došlo je do odlučujuće bitke između 100 hiljada Persijanaca i 10 hiljada Atinjana. Malobrojni ali sa snažnom voljom da ne budu porobljeni, sa jakom disciplinom i upornošću, Atinjani uspevaju da savladaju daleko moćnijeg neprijatelja. Odmah posle pobede, grčki vojskovođa Miltijad šalje vojnika-glasnika Filipidesa da o pobedi obavesti građane Atine.Trčeći pod punom ratnom opremom od Maratonskog polja do Atine, Filipides je iscrpljen i iznemogao, na ulasku u grad samo uspeo da izusti:„Radujte se, mi smo pobedili”.Posle ovih reči je izdahnuo!

Preživeli Persijanci beže brodovima ostavljajući na bojnom polju 6.500 mrtvih. Međutim, persijska flota koja je već bila na moru planira da iskrca vojsku ispred nezaštićene Atine. Za to im je trebalo 8 do 10 sati plovidbe i tada sa i odigralo ono po čemu je maraton kao najduža i najnapornija sportska disciplina i dobio ime.Filipides je obavestio Atinjane i izdahnuo ali je atinska vojska već trkom krenula prema gradu kako bi sprečila iskrcavanje Persijanaca. Ovo bi se, u stvari, moglo tumačiti kao prvi maraton, jer u trenutku kada su brodovi već bili na vidiku, prvi grčki vojnici već su stizali sa Maratonskog polja u Atinu.Kada su stigli do obale, Persijanci nisu mogli da veruju da ih tamo već čeka ona ista iznurena vojska sa Maratona.Oni oklevaju čekajući glavninu flote, dok Grci pale vatre na obali,a do jutra im stiže svih 9.000 preostalih ratnika.

Persijanci iako brojčano jači posle nekoliko dana oklevanja gube samopouzdanje i odlučuju da okrenu brodove i – otplove kući.

Na Atinskom klasičnom maratonu takmičari će danas trčati 42,2 kilometra. Ovde nema svetskih rekorda, ali je orijentir rezultat ud 2 sata, 10 minuta i 55 sekundi, koji je na Olimpijadi u Atini 2004. postigao Stefano Baldini.Međutim, ono što raduje domaćine je da je, u odnosu na prethodne godine kada je trčalo oko tri hiljade ljudi, broj učesnika tri puta veći.Svaki i najmanji uspeh, a ovog puta je reč o zaista velikom,budno se prati i računa kao veliki i za Grčku. Utoliko pre što su završnici proslave dva ipo milenijuma od Maratonske bitke prethodili i značajni kulturni događaji.U Muzeju Akropolja postavljena je obnovljena 4,68 metara visoka statua boginje pobede Nike koja je, kako se smatra, bila posvećena podvigu Kalimaha,jednog od vojnih rukovodilaca Atine u godini Maratonske bitke.

Nešto drugo je, međutim, malo pomutilo radost i atmosferu slavlja.Zaposleni u kulturnoj sferi, pre svega na Akropolju i atinskim muzejima koji već danima štrajkuju, popeli su se u četvrtak na tek obnovljenu kolonadu, tzv. Propilej, i okačili transparent sa natpisom: „NE otpuštanjima”!Oni traže ugovore o stalnom zaposlenju i isplatu zakasnelih plata koje neki nisu primili dvadeset meseci.Ministarstvo kulture je energično osudilo akciju radnika koji su, kako se kaže u zvaničnom saopštenju, pokazali sa koliko se neuvažavanja odnose prema istoriji i spomenicima antičke kulture. Utoliko pre što, kaže se, zakasnele zarade- samo što nisu isplaćene!

Jasmina Pavlović-Stamenić

objavljeno: 31/10/2010

Nastavak na Politika...