Izvor: Politika, 28.Feb.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka državna kasa gotovo prazna
U narednih šest meseci Atina treba da na račun dugova i kamata plati 21,8 milijardi evra i ispuni obećanja da neće biti novih kredita i mera štednje
Od našeg dopisnika
Atina –Grčka vlada je stešnjena između mogućnosti i želja. Za šest meseci treba da na račun dugova i kamata plati 21,8 milijardi evra i da, istovremeno, ispuni predizborno obećanje da novih kredita i mera štednje – neće biti.
Razvoj događaja nimalo ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ide naruku Ciprasovoj vladi koja pokušava da na sve moguće načine dođe do malo dodatnog vremena kako bi prikupila bar deo februarskog dospelog duga od oko 1,5 milijardi evra. Ministar finansija kalkuliše sa kamatama od 1,9 milijardi koje je Evropska centralna banka dobila na osnovu grčkih obveznica, dok mu predsednik banke Mario Dragi poručuje da taj novac nije u rukama njegove banke već da je odavno transferovan komercijalnim bankama i da se slio u državnu blagajnu.
„Nadam se da ćemo naći načina da se dogovorimo sa našim partnerima koji, uveren sam, neće dozvoliti da Grčka napusti evrozonu zbog relativno malog problema sa kešom”, kaže Varufakis i izražava nadu da će Evropska centralna banka naći načina da pomogne Grčkoj da izbegne bankrot u martu, kada na naplatu dospeva 7,37 milijardi evra.
Činjenica da je četvoromesečni program produžavanja finansijske pomoći u nemačkom parlamentu izglasan sa ogromnom većinom, a od stava Berlina se strepelo, samo je psihološko olakšanje za Grčku. Jer, u suštini, reč je samo o ratifikaciji sporazuma u parlamentima evrozone koji tek ako Atina u naredna četiri meseca ispuni reforme koje je dogovorila daje mogućnost da Grčka dobije zaostalu tranšu kredita od 7,2 milijarde evra.
Vlada premijera Ciprasa pokušava da dobije odlaganje plaćanja dospelih obaveza za bar dva-tri meseca jer u protivnom, jasno je rečeno, neće moći da izmiri svoje obaveze. U aprilu, maju i junu dospeva na naplatu još 10 milijardi evra, što je za prvih šest meseci 2015. godine ukupno 21,8 milijardi dugova. Međutim, međunarodni poverioci upozoravaju Grčku da ne preduzima nikakve jednostrane akcije, jer bi odluka da ne plaća dugove bez dogovora sa poveriocima bila shvaćena kao potreba davanja novog zajma.
Prema tvrdnji nemačke agencije MNI, evrozona je mišljenja da će Grčkoj biti potreban treći memorandum i novi zajam od 30 do 40 milijardi evra. Navodno, kreditori su o ovakvoj mogućnosti već razgovarali na zatvorenom sastanku u septembru. Ima i sve više zagovornika ideje da se Grčkoj ipak otpiše deo duga jer u protivnom nema teoretske šanse da se izvuče iz dužničke krize, ma ko bio na čelu vlade. Izlazak Grčke iz evrozone je preskupa varijanta koja nikome ne odgovara, ali koja se ponovo pominje.
Premijer Aleksis Cipras je na hitne konsultacije okupio svoj ekonomski tim, očigledno u pokušaju da se od postojećih izabere najrealističnije rešenje. Ovdašnji mediji spekulišu da bi vlada mogla da zatraži odlaganje dospelih dugova za dva meseca, da traži 1,9 milijardi evra od Evropske centralne banke od dobiti na osnovu grčkih obligacija, iako Mario Dragi tvrdi da tih para nema, ili da zatraži novi zajam, novi sporazum, a tada bi sudbina Ciprasovog kabineta bila krajnje neizvesna.
U nameri da se pokaže spremnost za sprovođenje bar dela obećanih reformi, u Grčkoj se uvodi novi način poreske kontrole kome neće moći da promakne nijedna novčana transakcija. To je pokušaj da se spreči izbegavanje poreza, pranje novca, da se bogati, koji za poreske organe često nemaju nikakvu imovinu, primoraju da plate svoje obaveze. Proveravaće se i velike firme. To je, po grubim procenama, mogućnost naplate sume od nekoliko milijardi evra, ali i posao za koji je potrebno vreme, na čemu grčka vlada i insistira.
Iako opozicija dobro zna da je reč o dugovima i dogovorima sa poveriocima iz aranžmana prethodnih vlada, pritisak da se prekinu svi pregovori o zajmu sve je veći. To traže komunisti koji su sazvali miting u centru Atine u znak protesta zbog pristajanja levičarske vlade na četvoromesečno produžavanje zajma. Protiv ove odluke su bili i neki članovi Sirize. Na sastanku vladajuće partije protiv su bila čak četiri ministra, predsednica skupštine i gotovo tridesetak članova.
Premijer Cipras do sutra treba da odluči hoće li ovaj sporazum o produžavanju zajma staviti na glasanje u parlamentu i time mu dati zakonsku snagu. Posmatrači kažu da je njegova dilema logična, jer jedno je ako sporazum o produženju zajma ne bi bio ratifikovan u stranim skupštinama, a sasvim je druga stvar ako ne prođe u grčkom parlamentu.
To bi bilo dezavuisanje svega što je vlada pokušala da uradi u ovih mesec dana, opasnost od izglasavanja nepoverenja vladi, adut u rukama svih onih koji misle da je Aleksis Cipras previše obećavao, ali – brzo posustao. Izgleda ponekad da Grci možda zaista misle da je bolje da izađu iz evrozone. Ili da je možda pametnije da, kako to smatra ministar odbrane Panos Kamenas, pomoć zatraže od Rusije ili Kine.
Varufakis: Sporazum je smokvin list
Gostujući u jutarnjem programu TV Antena, Janis Varufakis je izrazio zadovoljstvo količinom nejasnoća i nepreciznosti u sporazumu o četvoromesečnom produžavanju zajma, jer on, u protivnom, ne bi bio ratifikovan u nacionalnim parlamentima 18 zemalja članica evrozone.
Varufakis tvrdi da je od evropskih kreditora potekla ideja da sporazum bude nejasno sastavljen. U suštini, „postignuti sporazum je samo ’smokvin list’ upotrebljen da bi se dobila podrška evropskih parlamenata”, izjavio je Varufakis gostujući u vrlo gledanom programu TV Antena i naglasio da vlada nije imala drugu opciju sem da prihvati produžavanje zajma jer je državna kasa prazna, a poverioci kucaju na vrata.
Jasmina Pavlović Stamenić
objavljeno: 28.02.2015.
