Izvor: Politika, 03.Nov.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka drama u Kanu
Ukoliko izađe iz zone evra – Grčka bi morala da napusti Evropsku uniju
Po izveštajima agencija
Kan, Francuska – Atmosfera je napeta, reči su kristalno jasne. Lideri Nemačke i Francuske preneli su grčkom premijeru Jorgosu Papandreuu tokom dva sata užarenih razgovora da neće dopustiti da se 50-godišnji pohod evropskih integracija zaustavi zbog neuspeha Atine da reši svoje dužničke probleme.
Uzdrmana grčka vlada ublažila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je stav oko referenduma u vezi sa planom za spasavanje evra u trenutku dok su evropski lideri prvi put otvoreno razgovarali o mogućem Grčkom izlasku iz zone evra.
Događaji u Atini dominirali su prvim danom samita Grupe 20 najvećih ekonomija, na kome lideri sveta od Evrope očekuju odlučnu akciju kako bi obuzdala dužničku krizu.
Na konferenciji za štampu kasno u sredu uveče Angela Merkel i Nikola Sarkozi razbili su jedan od najsvetijih evropskih tabua priznajući da bi Grčka mogla da bude izbačena iz monetarne unije u koju je ušla pre jedne decenije – što bi, po tumačenju Evropske komisije, značilo da Grčka mora da napusti i Evropsku uniju.
Merkelova, kao ni Sarkozi, nisu krili nezadovoljstvo time što ih Papandreu nije pravovremeno obavestio o planovima za održavanje referenduma.
Vodeći političari EUsu, osim toga, Papandreuu jasno dali na znanje da se neće ponovo raspravljati o uslovima za evropski paket pomoći. Prethodno su zajedno sa rukovodiocimaMMF-aodlučili da isplatu već odobrene sledeće tranše iz Fonda za spasavanje evra Grčkoj uslove rezultatom plebiscita.
Grčka kriza je promenila dramaturgiju samita G-20, preko noći je postala ispit za poverenje koje Evropljani uživaju kod svojih partnera. Pri tome su evropski političari optimistički krenuli na samit G-20, pošto su verovali da su zaključcima donetim na kriznom samitu u Briselu 27. oktobra vratili izgubljeno poverenje.
Šefovi država i vlada zemalja iz evrozone prošle nedelje su, između ostalog, doneli odluku o novom paketu za Atinu u visini od 100 milijardi evra. Zauzvrat, Grčka se obavezala na program štednje. Privatni poverioci, kao na primer banke i osiguravajuća društva, najavili su da će se odreći polovine svojih zahteva.
Sve to je predsednik grčke vlade doveo u pitanje. Uoči samita, to je izazvalo opšte nespokojstvo, čak i među zemljama ubrzanog razvoja.
Papandreu je zato delovao sasvim usamljeno kada je bez savetnika došao na sastanak. U društvu svog ministra finansija, sedeći preko puta Merkelove i Sarkozija, morao je da sasluša kako mu se oštro i jasno kaže da pomoći neće biti dok se Atina ne obaveže da igra po njihovim pravilima.
„Grčkoj su se obratili neverovatno jasnim rečima”, kaže jedan izvor koji je prisustvovao sastanku u elegantnoj sali Pale de festivals. „U razgovorima nije bilo agresivnosti, nije bilo otvorene svađe, samo kristalno jasne reči.”
Najava referenduma u Grčkoj potresla je tržišta i evropske lidere. Međutim, od srede uveče, užas je počeo da se pretvara u osećaj rezignacije da bi došao do trezvenog realizma.
Sarkozi je istakao da se poštuje odluka Grka o održavanju referenduma. „S druge strane, grčki narod mora da se pridržava pravila koja važe u Evropskoj uniji. Sada je to dovedeno u pitanje”, rekao je francuski predsednik.
Merkelova, koja je stajala pored Sarkozija na konferenciji za štampu posle razgovora, opisala ih je kao „čvrste i tvrde”.
„Jednostranom odlukom Grka nastala je krajnje ozbiljna situacija”, izjavila je Merkelova dodavšida referendum de fakto predstavlja „odluku Grka o ostanku u zoni evra”.
„Evro kao celina mora da ostane stabilan. Više bismo voleli da to ostvarimo uz Grčku nego bez nje, ali stabilnost je vrhunski prioritet.”
Sarkozi je bio podjednako direktan.
„Naši grčki prijatelji moraju da odluče da li žele da sa nama nastave putovanje”, rekao je on.
Linije fronta ustanovljene su ranije tokom dana kada je Sarkozi poželeo dobrodošlicu Merkelovoj zagrljajem kakav je bio nezamisliv samo neku nedelju ranije Simbolizam je bio očigledan.
Njih dvoje dugo se nisu slagali oko politike, posebno uloge države u spasavanju banaka. Međutim, predstavnici dve zemlje koje su pedesetih godina prošlog veka pokrenule evropski projekat kao način da se izbegne novi evropski rat, pokazali su da mogu da budu iznad interesa pojedinih država.
„Grci su svakako bili iznenađeni jedinstvom na našoj strani”, kaže izvor koji je učestvovao u razgovorima.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard, šef Evrogrupe Žan-Klod Junker i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo poslali su jedan za drugim slične poruke.
„Nije bilo ni najmanje razlike u onome što je govorila Merkelova, što je govorio Sarkozi, što je govorio Barozo, šti su govorili Junker i Lagard”, kaže izvor i dodaje da je to ostavilo efekat na Papandreua.
„Mislim da je umesno reći da je Papandreu bio ozbiljno uzdrman odgovorom koji je dobio od evropskih lidera. On nije odgovoren od ideje da održi referendum, ali mislim da je zažalio što ga je raspisao.”
Papandreu se složio da umesto u januaru referendum održi 4. decembra, kako bi se skratio period neizvesnosti. Junker je tražio da pitanje Grcima bude „da li žele da ostanu u zoni evra ili ne”.
Glasanje o spasilačkom paketu imalo bi male šanse da prođe kod Grka nezadovoljnih oštrim merama štednje koje zahtevaju međunarodni kreditori.
objavljeno: 04.11.2011.
Kako izaći iz evrozone?
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Nov.2011, 14:02
ATINA -..Uslovi za članstvo u evrozoni su precizno određeni u Lisabonskom ugovoru.U tom dokumentu nema ni reči o tome šta treba učiniti ako neka zemlja svojevoljno ili prisilno treba da napusti evrozonu...Grčka je očito ipak odustala od spornog referenduma o međunarodnoj finansijskoj pomoći,...
