Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Nov.2011, 14:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako izaći iz evrozone?

ATINA -

Uslovi za članstvo u evrozoni su precizno određeni u Lisabonskom ugovoru.U tom dokumentu nema ni reči o tome šta treba učiniti ako neka zemlja svojevoljno ili prisilno treba da napusti evrozonu.

Grčka je očito ipak odustala od spornog referenduma o međunarodnoj finansijskoj pomoći, ali to ne znači da je time kriza rešena - mnogi i dalje govore o mogućem izlasku Atine iz evrozone, ali da li je to moguće?

Uslovi za članstvo u evrozoni su >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << precizno određeni u Lisabonskom ugovoru. Ali u tom dokumentu nema ni reči o tome šta treba učiniti ako neka zemlja svojevoljno ili prisilno treba da napusti evrozonu.

Lisabonski ugovor detaljno reguliše postupak primanja u evrozonu, kao i obaveze država u kojima se kao nacionalna valuta koristi evro. Opsežna poglavlja posvećena su i radu Evropske centralne banke i delovanju same evrozone. No, nigde se ne spominje mogućnost prestanka članstva u evrozoni, preneo je nemački državni radio "Dojče vele".

Odustajanje od evra nije jednostavno. Zajednička valuta za sve članice je jedan od važnih ciljeva Evropske unije. Ali istovremeno postoje i pravila za zemlje poput Velike Britanije i Danske koje ne žele evro. Još nije jasno mogu li se takva pravila razraditi i za Grčku ukoliko bi ona morala ili htela da napusti evrozonu.

"Lisabonski ugovor ne predviđa mogućnost izlaska iz evrozone bez izlaska iz Evropske unije", potvrdila je portparolka Evropske komisije Karolina Kotova.

Niko ne zna šta će se dogoditi ako Atina dugoročno ne bude u stanju da ispuni stroge mere štednje koje od nje traže članice evrozone i Međunarodni monetarni fond što bi rezultovalo neisplaćivanjem iduće tranše finansijske pomoći, pa država ne bi mogla više da plaća svoje račune i plate državnim službenicima.

Grčke banke bi verovatno kolabirale pod navalom štediša. Osim toga, stručnjaci se pribojavaju da bi državni bankrot Grčke mogao imati posledice i po druge prezadužene članice evrozone, jer bi u tom slučaju finansijska tržišta pojačala pritisak i na druge velike dužnike, poput Italije.

Ukoliko bi se pak Grčka na kraju odlučila za uvođenje neke vrste "nove drahme", imala bi ozbiljne probleme da dobije kredite.

Druga mogućnost mogla bi biti neformalno zadržavanje evra kao valute. U Evropi postoji više država koje nisu članice evrozone, ali u nedostatku vlastite valute koriste evro, ali prema mišljenju stručnjaka, to za zemlju poput Grčke ne bi moglo predstavljati trajno rešenje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...