Izvor: S media, 06.Mar.2010, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednicima je potrebna jasna formula uticaja na kurs
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Djuričin izjavio je da bi kretanje deviznog kursa trebalo kvartalno uskladjivati sa stopom inflacije i utvrditi preciznu formulu koja bi privrednicima omogućila da budu potpuno obavešteni o tome šta utiče na njegovu promenu.
"Pomeranje deviznog kursa utiče na poslovanje privrede i zbog toga bi trebalo da se definiše formula koja na transparentan način obaveštava privrednike šta utiče na promenu kursa. Mislim da to treba >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da bude inflacija i mislim da treba kvartalno uskladjivati kurs u skladu sa stopom inflacije", rekao je Djuričin.
"Kurs treba da bude stabilan, klizanje kursa je neprijatna stvar za privrednike jer kad imate nestabilan kurs imate problem da ne možete da anticipirate, ne možete da planirate. Može vam se desiti da ugradite prevelik kurs pa da utičete na inflaciju ili da ugradite premalen kurs pa da napravite gubitak", objasnio je Djuričin.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije smatra da slabljenje dinara i jačanje evra odgovara neto izvoznicima, odnosno onima koji manje uvoze nego što izvoze.
"Neto izvoznicima odgovara takvo kretanje kursa zbog toga što u dinarima dobijaju više. Konvencionalne strategije poboljšanja konkurentnosti nacionalne ekonomije koje su važile do pre desetak godina su upravo išle sa potcenjenim kursom da bi se stimulisao izvoz", podsetio je on.
Medjutim, napominje Djuričin, trebalo bi imati u vidu da izvoz čini svega 19 odsto BDP-a Srbije, pa je stoga malo onih kojima će to odgovarati.
"Osim toga, kod dobrog broja izvoznika postoji i uvoz radi izvoza, tako da će kroz rast cena komponenti njihova kalkulacija biti takodje narušena i pitanje je šta je neto efekat", ukazao je Djuričin.
Komentarišući monetarnu politiku zemlje, Djuričin je podsetio da je ona do sada bila u funkciji održavanja makroekonomske stabilnosti i da je osnovni cilj u poslednjih devet godina bio da se održi kontrola cena.
"Do sada je monetarna politika imala isključivi cilj da se brani makroekonomska stabilnost, odnosno stabilnost cena. S vremena na vreme je i kurs dolazio pod "radar", ali opet u funkciji kontrole cena. U uslovima recesije ovaj model više nije održiv jer imate pad nivoa privredne aktivnosti tako da se pred makroekonomskim modelom pojavljuje još jedan cilj, a to je rešavanje problema nedovoljnog nivoa proizvodnje i problema nezaposlenosti", rekao je on.
Upitan da prokomentariše i kretanje spoljnog duga Srbije, koji je zaključno sa decembrom 2009. godine iznosio oko 22,8 milijardi evra, Djuričin je naveo da postoje precizni kriterijumi kada je u pitanju zaduženost zemlje.
"Zemlja je zadužena ukoliko je njen dug preko 80 procenata BDP ili ukoliko je učešće izvoza u dugu veće od 220 procenata. Po prvom kriterijumu dug Srbije je 71 procenat BDP-a, znači da po prvom kriterijumu nije zadužena visoko", objasnio je on.
Djuričin je podsetio da je, po drugom kriterijumu, rast od 295 procenata veći od dozvoljenog za 75 procenata, i on svrstava Srbiju medju zadužene zemlje.
"Naša spoljna likvidnost je ugrožena. Mi stalno moramo da uzimamo kredite da održavamo likvidnost i da vodimo računa o tome da podignemo nivo produkcije", istakao je Djuričin.
Pogledaj vesti o: Formula 1
.jpg)
