Izvor: Šumadija Press, 06.Dec.2015, 14:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako “prodati” vazduh, vodu, predeo…
Šumadija bi poput poznatih regija u Evropskoj uniji mogla da živi od turizma, ukoliko nauči kako da zaradi novac od prirodnih resursa.
Kada se pomene turizam u Šumadiji, prva asocijacija su seoska domaćinstva i kulturno-istorijski spomenici. Najnovija vest na ovu temu je osnivanje kulinarske Horeca asocijacije Kragujevac, čiji plan je da promoviše gastronomiju iz ovog kraja. Hrana je, međutim, tek dodatak na paletu ponude, jer poznato je da se turisti, kojima se nudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << samo udoban krevet i pun tanjir, zadržavaju na određenoj destinaciji jedan, najviše dva dana.
Osim zvaničnika, mnogo pojedinaca u Kragujevcu i okolini ovog trenutka bije bitku da pokaže kako može da se “proda” predeo, izvor vode, pogled.
Evropska unija skreće pažnju na dva ključna faktora u razvoja savremenog turizma – novi potrošači i nove tehnologije. Pred domaćinima je zadatak da osmisle ono što turisti ne mogu doživeti u drugim regijama Evrope, objedine ponudu i to prezentuju na najvećem globalnom tržištu – internetu. Prospekti, suveniri, ukusi i mirisi su tek početak uspešnog biznisa.
Jedan od turističkih entuzijasta je Dejan Milenković. Rođen je i živi u Nemačkoj, ali njegov otac potiče iz Dulena. Njegova ideja je da oživi selo, očisti ga, sredi i osposobi da primi prve turiste iz inostranstva. Tvrdi da je mnogo njegovih prijatelja iz Nemačke zainteresovano da dođe u Dulene, i to samo na osnovu fotografija predela i hrane koje postavlja na internetu.
– Ovo bi mogao da bude kragujevački Zlatibor. Panorama sela sa pogledom na Crni vrh i Gledićke planine ostavile su bez daha Nemce. I čist vazduh, a ovde ga ima u izobilju. Već sam organizovao meštane i osnovao udruženje i dok sam živ boriću se da ovo mesto postane turistički centar. Tražim podršku, jer znam da ovaj projekat može da se iznese do kraja. Potrebni su nam putevi do izvora, vrhova, a oznake i putokaze ja finansiram iz svog džepa – kaže Dejan Milenković.
I Branislav Pašajlić iz Stragara tvrdi da bi mogao mnogo da doprinese turističkoj ponudi Šumadije. Osim banje Voljavče, koja je sa svojom lekovitom vodom nekad bila hit destinacija, predlaže i novootkriveni rudnik iz doba Nemanjića. Ovaj kraj podno Rudnika nekad je bio poznat po nalazištu i eksploataciji srebra.
– Ovakve stare rudnike čiji su hodnici uski i poput lavirinta, Francuzi svrstavaju u red avanturističkog turizma i od toga zarađuju solidan novac. Ne možete nekog dovesti u Šumadiju i ponuditi mu u selu samo da jede i da se šeta. U redu, to će im biti zanimljivo jedan dan, eventualno dva. A cilj svakog turizma je da gost ostane što duže na jednoj destinaciji – objašnjava Pašajlić.
Još jedan Šumadinac iz sela Bare je imao ideju o avanturističkom turizmu, koji svetski putnici sve više traže kako bi se odmorili od zahtevnih i iscrpljujućih poslova. Budući da njih, po pravilu, privlači netaknuta priroda, on je imao ideju da jahačkim turama provede turiste kroz šume i planine regiona, sa kampovima u šumama. Međutim, u svojoj borbi ostao je usamljen i bez podrške, zbog čega je rasprodao konje i odselio se u Kinu.
Primeri iz Evrope
Seoski turizam u Evropi poslednjih decenija doživljava bum. Smeštajni kapaciteti došli su bezmalo na 200.000 objekata sa 1,7 miliona kreveta. Samo Austrija i Slovenija, primera radi, prošle godine su ostvarile dve milijarde evra od seoskog turizma, a taj pozitivan trend se, uprkos ekonomskoj krizi, i dalje nastavlja.
Snežana Milisavljević, direktorka Turističke organizacije Kragujevca kaže da je ove godine odštampana nova brošura sa bazom podataka o prenoćištima i napravljen novi promotivni film o Šumadiji. U ponudi su i manifestacije “Đurđevdanski karneval” i “Festival fiće” u Kragujevcu, obilazak “Miloševog venca” i drugih značajnih lokacija, ali i znamenitosti u celom regionu.
– Promovišemo turističke manifestacije, organizujemo obilazak mesta koja su interesantna gostima. Imali smo prošle nedelje poziv od direktora jednog hotela iz Kragujevca da organizujemo vodičke ture za njegove goste iz Bugarske – kaže Snežana Milisavljević.
Za razvoj turizma potreban je i novac. Pred Srbijom je mogućnost da iskoristi novac iz IPARD 2 programa koji je namenjen ruralnim područjima, pa i onima koji se bave seoskim turizmom. Na ovogodišnjem savetovanju u Nišu, vlasnici seoskih domaćinstava, predstavnici komora, lokalnih samouprava i turističkih organizacija složili su se da je neophodno povezati seoski turizam s lovnim, sportskim i avanturističkim, s kulturnim rutama i putevima vina, kao i sa banjskim turizmom, kao što je to učinjeno u Mađarskoj.
– Neophodno je stimulisati turističke privredne subjekte koji kreiraju proizvod, odnosno ruralni turizam za domaće i inostrano tržište, jer bez razvoja kvalitetnih dopunskih sadržaja i sinergije seoskog turizma i drugih prepoznatljivih turističkih proizvoda, diverzifikacija srpskog sela će se suviše sporo odvijati – stoji u saopštenju sa ovog savetovanja.
Da bi turizam procvetao, privredne komore treba da organizuju projektni tim koji bi članicama pružao ekspertsku i logističku podršku u pripremi projekata i konkursne dokumentacije. Postoji još jedna prepreka – pravilnici i standardi koji regulišu seoski turizam nisu prilagođeni realnom stanju i regionalnim raznolikostima, a pri tom su stroži od onih u zemljama EU. Zbog toga se traži njihovo usklađivanje s odgovarajućim evropskim rešenjima, recimo, da se seoskim domaćinima omogući da se pored turizma bave i drugim dopunskim delatnostima, na način kako je to uređeno u EU.
Prihodi od ruralnog turizma, u pojedinim sredinama i regionima, poslednjih godina nadmašuju one ostvarene u takozvanoj klasičnoj poljoprivredi. Evo i primera: 80 registrovanih gazdinstava za seoski turizam u opštini Gornji Milanovac, sa ukupno 580 ležajeva, prošle godine je samo od prenoćišta, ne računajući hranu i prodate suvenire, prihodovalo 230.000 evra!
Ova računica, poređenja radi, može i ovako da se posmatra – 7.702 poljoprivrednih gazdinstava u gornjemilanovačkoj opštini, na pšenici je ostvarilo 30, a na šljivi svega 10 odsto od vrednosti ostvarenog u prenoćištu u seoskom turizmu. Logika računa nedvosmisleno upućuje na zaključak da je isplativije biti dobar seoski domaćin čoveku iz grada, nego “sluga zemlji”.
Ekonomska održivost kaže da je suvo ratarenje isplativo samo na površinama od 100 hektara. Bitka za svaki dinar, srpskom seljaku nameće potrebu da bude ne samo dobar ratar, stočar, voćar već i domaćin umornom gradskom čoveku željnom seoskog mira, čistog vazduha i zdrave hrane. Spoj poljoprivredne proizvodnje i seoskog turizma, u našim uslovima je dobitna kombinacija. Ali, da bi se ruralni turizam razvio, mora još dosta toga da se uradi da bi se dobili rezultati na duži rok.
– Prioritet svih prioriteta je izgradnja infrastrukture u seoskim sredinama. Za svaku pohvalu je što je Ministarstvo poljoprivrede donelo čitav set podrške ruralnom razvoju. On se ogleda u konkretnoj pomoći onima koji, poštujući narodno graditeljstvo i tradicionalnu arhitekturu, žele da u selima izgrade etno kuće, vajate, salaše. Tu spada i bespovratna pomoć za one koji hoće da restauriraju autentične objekte, vodenice, valjarice, vinske podrume. Sve to lepo zvuči, ali krajnji efekat dobiće se tek ako se izgradi infrastruktura, dovede struja, voda… Čovek iz grada na selu ne traži luksuz, ali neki standardi, zvali se oni evropski ili svetski, moraju da se poštuju – kaže Branislav Pašajlić, geolog po stuci, koji je više od tri decenije živeo u inostranstvu i sada pokušava da u svom selu razvije seoski i banjski turizam.
I dok se od države očekuju bolja zakonska rešenja i olakšice za razvoj seoskog turizma, lokalne samouprave bi trebalo da ozbiljnije sagledaju mogućnosti za razvoj ove privredne grane, naprave planove i obezbede sredstva za izgradnju infrastrukture.
Domaćini bi, pak, morali da mnogo više povedu računa o standardizaciji usluga, zaštiti životne sredine i samoorganizovanju. Jedinstven nastup kroz takozvanu “mrežu” ili udruženja, svakako daje veće šanse za ličnu i kolektivnu promociju seoskog turizma.
Da će se trud isplatiti ukazuje i Svetska turistička organizacija, koja je, imajući u vidu sveukupne prirodne potencijale, preporučila Srbiji da maksimalno uloži napore u razvoj seoskog turizma.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
