Izvor: Politika, 30.Jul.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska u EU, Srbi bez stanova
Jedan od glavnih problema izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske bila su njihova nasilno oduzeta stanarska prava. U BiH i drugim republikama bivše SFRJ stanovi su vraćeni ili kompenzovani, to se nije dogodilo jedino u Hrvatskoj.
Hrvatska se oglušila o Rezoluciju 1120 Saveta bezbednosti UN od 14. jula 1997. kojom su bila potvrđena prava svih izbeglih i raseljenih osoba na povratak u njihove domove u kojima su stanovali pre izbeglištva. Zatim je 29. juna 2001. godine u Beču potpisan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sporazuma o sukcesiji kojim je određeno da će se domaće zakonodavstvo svake od država sukcesora primenjivati jednako na lica koja su bila državljani SFRJ i koja su imala takva prava bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Nakon toga, donesena je, 31. januara 2005, Sarajevska deklaracija kojom su se ministri nadležni za pitanja izbeglica i raseljenog stanovništva u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori dogovorili da će se pristup pripadajućim pravima, uključujući smeštaj, osigurati na pošten i transparentan način. Po ovoj deklaraciji rešeni su problemi stanova u BiH.
Umesto da ispoštuje preuzete obaveze Hrvatska je još 2003. godine donela Program stambenog zbrinjavanja koji nije predstavljao supstituciju za oduzeta stanarska prava. U Hrvatskom saboru usvojeno je više diskriminatorskih zakona koji su bili u funkciji etničkog čišćenja Srba. Tako je 15. jula 2008. usvojen Zakon kojim su stanovi oduzeti prognanim Srbima i darovani drugim osobama, uglavnom izbeglim Hrvatima iz BiH ili učesnicima rata.
Vlada Srbije je 2009. godine donelanon-paper u kome se posebno ističe da se izbeglicama vrate oduzeta stanarska prava ili izvrši pravična kompenzacija. Ovim dokumentom upoznato je više od 80 zemalja ali, nažalost, Hrvatska nije pozitivno reagovala. Da bi skrenuli pažnju EU na ove probleme, 104 izbeglička udruženja i oko 70.000 izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske potpisalo je peticiju sa zahtevom da, pre zatvaranja Poglavlja 23, Pravosuđe i temeljna ljudska prava, Hrvatska u sklopu prijema u EU ispuni preuzete obaveze i vrati oduzeta stanarska prava ili izvrši njihovu kompenzaciju.
U januaru 2010. Savet Evrope je usvojio rezoluciju u kojoj je zemlje članice pozvao da obezbede povratak stanova i ostale imovine izbeglim i raseljenim licima. Rezolucija je izglasana na osnovu izveštaja Danca Jergena Poulsenakoji je istakao da je u BiH do 2003. godine proces povratka imovine ili stanarskog prava dobrim delom završen, ali da i dalje mnoge prepreke koče potpuno sprovođenje procesa restitucije. U dokumentu se izražava zabrinutost za trajni povratak većine od 300.000 raseljenih Srba, dok su, s druge strane, unutrašnje raseljeni Hrvati (260.000) i Hrvati iz BiH (120.000), odavno zbrinuti.
Nedavna izjava hrvatskog vicepremijera Nevena Mimice da će biti vraćena oduzeta stanarska prava ili izvršene pravične nadoknade vratila je nadu da će nepravda učinjena Srbima iz Hrvatske konačno biti ispravljena. Doduše, vreme je učinilo svoje, mnogi nosioci stanarskog prava nisu među živima, ali ostali su članovi njihovih porodica koji bi morali biti pravično obeštećeni. Tokom celog perioda prognani i izbegli Srbi bili su uglavnom podstanari dok je neko drugi koristio njihovu pokretnu i nepokretnu imovinu. Izjava vicepremijera mogla bi se tumačiti i kao „ispravljanje krive Drine“ jer je EU prihvatila da je stanarsko pravo vlasničko, pošto je dokazano da stanovi nisu bili poklon države već su zaposleni godinama uplaćivali određeni procenat mesečne zarade u stambeni fond. Izbeglim i prognanim Srbima najpre su oduzeta stanarska prava na osnovu odredaba zakona bivše SFRJ po kojima nosilac gubi stanarsko pravo ukoliko u stanu ne boravi duže od šest meseci. Ovaj propis nije se, međutim, odnosio na Hrvate s teritorije bivše Srpske Krajine ili na hrvatske izbeglice iz BiH i sa Kosova i Metohije, s apsurdnim obrazloženjem da su oni svoje domove morali da napuste pod prisilom, dok su Srbi, navodno to učinili dobrovoljno. Na ovaj način Srbima je oduzeto oko 40.000 stanova.
Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske
Milojko Budimir
objavljeno: 30.07.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
