Izvor: B92, 22.Jan.2012, 21:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati rekli "da" Evropskoj uniji
Zagreb/Beograd -- Građani Hrvatske podržali ulazak Hrvatske u EU. Na referendumu je za bilo 66,24 odsto birača, protiv 33,16 odsto. Referendum obeležila slaba izlaznost.
Državna izborna komisija saopštila je rezultate nakon obrađenih 98,4 odsto biračkih mesta.
Za ulazak Hrvatske u EU bilo je 66,24 odsto odnosno oko 1,3 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << birača, a protiv 33,16 odsto odnosno oko 650.000. Nevažećih listića bilo je 0,56 odsto. Na referendumu je bila mala izlaznost, te je glasalo ukupno 43,58 odsto odnosno oko 1,9 miliona birača.
Za uspeh referendum bilo je potrebno da pristupanje EU podrži više od 50 odsto gradjana izašlih na birališta.
Hrvatska će 28. članica EU postati 1. jula 2013. nakon što prethodno to potvrde i sve zemlje članice EU.
Premijer Hrvatske Zoran Milanović je u kratkom obraćanju nakon saopštavanja rezultata je čestitao svima uz poruku da je odluka hrvatskih građana koji su podržali ulazak u EU istorijska. On je dodao i da vijesna odluka. Milanović je dodao i da od sada "za svoje odluke odgovornost snosimo sami".
Premijer Milanović je prethodno rekao da je iznenađen malim odzivom birača. "Ne osećam gorčinu, ali očekivao sam veći odziv", rekao je Milanović uz ocenu da je očigledno da su ljudi "očito zamoreni" i da bi za sve bilo bolje da je odziv bio veći.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da je "danas veliki dan za Hrvatsku".
"Veliki po značaju, veliki po rezultatu. Hrvatske je izabrala evropsku zajednicu s demokratskim zemljama koje streme boljitku", rekao je Josipović i izrazio i velika očekivanja od ulaska u EU.
"Današnja odluka je odredila Hrvatsku kao zemlju evropske budućnosti", kazao je Josipović i čestitao svima koji su izišli na izbore i glasali za pristupanje. On je čestitao i onima koji su se izjasnili protiv, rekavši da će hrvatsko društvo u vremenu koje dolazi morati da ima na umu i njihove strahove i dileme.
Predsednik Sabora Boris Šprem je prisutnima u Saboru poželeo "dobro veče i dobro jutro, zato što za Hrvatsku dolazi novi dan, novi peroid i novo poglavlje, kao i srećniji i bolji život".
"Hrvatska će ostati svoja na svom. Ali sa širim vidicima i mnogo većim mogućnostima", rekao je Šprem.
Izgleda da su za rezultate referenduma najzainteresovaniji u hrvatskom Saboru gde rezultate dočekuju predsednik i premijer Hrvatske kao i predsednik Sabora, ministri i poslanici kao i više stotina ljudi, bivših i aktualnih političara.
Tamo je ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić izrazila zadovoljstvo nezvaničnim rezultatima referenduma po kojima je većina građana podržala ulazak u Evropsku uniju.
"Ovo je fantastičan rezultat, ozbiljan i jako obavezujući", izjavila je Vesna Pusić novinarima u zgradi parlamenta gde je dočekala prve nezvanične rezultate današnjeg izjašnjavanja gradjana.
Prve rezultate refereneduma pozdravio i glavni hrvatski pregovarač s EU Vladimir Drobnjak.
Po objavi prvih nezvaničnih rezultata svoje razočaranje nisu krili u štabu "Pokreta za Hrvatsku - NE u EU", koji se protivi ulasku EU.
Predsednik Akcije za bolju Hrvatsku Željko Sačić izjavio je da je posebno nezadovoljan malim odzivom birača, te smatra da je referendum
prošao u nedemokratkoj atmosferi.
Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je čestitku građanima Hrvatske i premijeru Milanoviću i predsedniku Josipoviću.
U sedištu EU u Briselu već je pripremljena čestitka Hrvatima u kojoj se poručuje kako ulazak Hrvatske u EU daje novu priliku za postizanje dugoročne stabilnosti i sigurnosti , javlja dopisnik HTV-a. Dodaje se i da EU očekuje da postupak ratifikacije ugovora prođe glatko i da Hrvatska uđe 1. jula 2013. godine.
HTV dodaje kako se u EU čekaju prvi rezultati kako bi se odabrala formulacija da li se radi o snažnoj podršci Hrvata za ulazak u EU ili tek podršci. Jedan od portparola EU rekao je i da nosi hrvatsku kravatu.
Prema poslednjim podacima Državne izborne komisije, na referendum je izašao mali broj birača. Referendum je uspeo ako se za pristupanje Uniji izjasni više od polovine onih koji glasaju, bez obzira na to koliko gradjana izađe.
Pravo glasa na referendumu imalo je oko 4, 5 miliona hrvatskih državljana u zemlji i u inostranstvu.
Samo 2,7 odsto hrvatskih državljana u Srbiji sa pravom glasa glasalo je danas na referendumu o uslasku Hrvatske u EU.
Prema podacima sa sajta Državne izborne komisije Hrvatske, od 727 glasača koji su u Srbiji glasali na tri mesta, njih 695 podržalo je
ulazak Hrvatske u EU, što je 95,6 odsto izašlih.
Pravo glasa imalo je 34.568 glasača. Od 727 glasačkih listića jedan je bio nevažeći.
Slab procenat izlaznosti na referendumu zabeležen je i među hrvatskim građanima u dijaspori.
Predsednik i premijer Ivo Josipović i Zoran Milanović, kao i ministarka Vesna Pusić glasali su u prepodne i tom prilikom izneli ocene kako je 22. januar 2012. godine veliki dan za Hrvatsku kao i da je njen ulazak u EU značajan za ceo region.
Na referendumu je glasao i bivši premjer Ivo Sanader koji je na biralište došao u pratnji ćerke i supruge, ali novinarima nije davao izjave. Sanader je jedini visoki političar, bivši premijer koji je načelu Hrvatske Vlade bio 7 godina, koji nije pozvan na svečani doček rezultata u Saboru.
U istoriji EU najmanji odaziv na referendum je bio u Mađarskoj kada je 2003. godine izašlo svega 45,62 posto građana od kojih je 83 posto glasalo za ulazak te zemlje EU.
Najveći odaziv te iste godine bio je u Malti kada je izašlo čak 90 posto glasača. Ali je to upravo bila i najveća opasnost pošto je podrška za ulazak Malte u EU bila izuzetno tanka - jedva 53 odsto podrške.
U Slovačkoj gde je referendum trajao dva dana, izašlo je 52 odsto glasača od kojih je 93 posto glasalo za ulazak Slovačke u EU, što je najveća podrška na referendumima za ulazak u EU.
Malu izlaznost imala je Češka za svega 55 i Poljska s 58 posto. Podrška u obe zemlje bila je oko 77 posto.
Slovenci su na referendumu imali izlaznost od 60 posto birača od čega je njih 89 odsto glasalo za EU.
Većina zemalja koja se EU priključila posle njenih osnivača, prepustila je gradjanima da konačnu odluku o tome donesu na referendumu, a oni su, osim u Norveškoj, podržali ulazak u Uniju i to uglavnom velikom većinom.
Od ukupno 21 zemlje, koliko ih se pridružilo šestorici osnivača, referendumi su organizovani u 15 zemalja, uključujući i Hrvatsku.
Protiv ulaska u EU izjasnili su se jedino Norvežani i to dva puta - 1973. kada je "ne" članstvu u tadašnjoj Evropskoj zajednici reklo 53,3 odsto gradjana i 1995. kada ih je protiv bilo 52,2 odsto.
Ostale zemlje na referendumima su bez problema potvrdile ulazak u EU. Najveću zabeleženu podršku EU je dobila u Slovačkoj gde je ulazak
u Uniju od 1. maja 2004. prethodno na referendumu podržalo 92,46 odsto birača.
U najvećem krugu proširenja, kada je Unija dobila 10 novih članica, 2004, ogromnu podršku članstvu dali su i gradjani Litvanije - 89,95 odsto i Slovenije - 89,61 odsto.
S najtanjom podrškom u EU je 1. januara 1995. ušla Švedska (52,8 odsto).
Manja od dvotrećinske podrške ulasku u EU bila je još u tri zemlje: Danskoj, koja je članica postala 1973, Finskoj koja se priključila 1995. i na Malti koja je članica EU od 2004.
Bugarska i Rumunija koje su u EU ušle 2007. nisu organizovale refrendume o pristupanju.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
