Izvor: Blic, 15.Avg.2014, 07:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozoni preti kriza
Neočekivani pad nemačkog BDP-a, stagniranje francuske privrede, kao i rat sankcijama s Rusijom, mogli bi da Evropsku uniju uvedu u novu recesiju.
Nova faza sankcija Moskvi i odgovor Kremlja blokadom uvoza hrane sa Zapada očekivano je trebalo da uzdrmaju privrede evropskog bloka posle nekog vremena.
Međutim, kao šok je stigla vest da je su glavni motori evrozone već počeli da posrću i pre nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što su ekonomske sankcije pokazale dejstvo.
Da nešto ne štima, videlo se još prošle nedelje, kada je objavljena vest o ponovnom ulasku u recesiju italijanske privrede, treće po jačini u evrozoni.
66 odsto ukupne vrednosti proizvedenih dobara i usluga u celoj evrozoni dolazi od privreda Nemačke i Francuske
Italijanska ekonomija je dva kvartala zaredom zabeležila negativan privredni rast uprkos optimističnim najavama premijera Matea Rencija da je kriza, koja s manjim prekidima već šest godina traje na Apeninskom poluostrvu, postala deo prošlosti.
Na to su stigli najnoviji podaci Eurostata da je privredni rast evrozone sa 18 država članica mirovao u drugom kvartalu, dok je na nivou cele EU bio 0,2 odsto.
U plusu
U evrozoni Letonija ima rast BDP-a od jedan, Španija i Portugal od 0,6 odsto i Holandija od 0,5 odsto
Neočekivano slab rezultat zabeležen je pre svega zbog pada BDP-a Nemačke i stagnacije ionako oslabljene francuske privrede.
Nemačko Ministarstvo privrede je navelo da su glavni faktori za takvo stanje bili geopolitički rizici, misleći na sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Nemačka nije imala negativni privredni rast još od četvrtog kvartala 2012. godine.
Oland u problemu
Najnoviji podaci verovatno ne mogu značajnije da smanje ionako katastrofalan rejting Fransoa Olanda, po anketama najneomiljenijeg predsednika u istoriji francuske države. Mišel Sapen, ministar finansija Francuske, konstatovao je za „Mond“ da je „rast prekinut u Evropi i u Francuskoj“ i prepolovio predviđanje rasta BDP-a za 2014. s jedan na 0,5 odsto. Analitičari mesecima ukazuju na slabost francuske privrede, druge po veličini u EU.
- Ovo ne samo da čini nerealnim predviđanje Evropske centralne banke o anemičnom privrednom rastu za 2014. već je teško videti šta bi uopšte moglo da obezbedi dalji rast - kaže za „Njujork tajms“ Lena Komileva iz konsultantske firme „G+ ekonomiks“ iz londonskog Sitija.
Po Karstenu Brzeskom, ekonomisti iz briselske kancelarije holandskog bankarskog giganta „ING grupe“, sumorno osećanje u Nemačkoj signal je da bi ovakva situacija s privrednim rastom mogla da se od jedinstvenog slučaja pretvori u neželjeni trend.
Magazin „Forčun“ piše da su ovakve brojke potvrdile trend koji je uočljiv u poslednjih nekoliko meseci zbog postepene eskalacije ukrajinske krize koja je ostavljala traga i na rusku i na evropske privrede.
Prema ovom magazinu, podaci su posebno zabrinjavajući pošto ne obuhvataju još veće pogoršanje situacije nakon obaranja malezijskog aviona nad Ukrajinom u julu. Nakon te tragedije odnosi SAD i EU s Rusijom su dodatno zaoštreni, a potom je usledio i novi rat sankcijama.
Renciju sugerišu da vrati liru
Britanski „Dejli telegraf“ piše da je italijanski premijer Renci imao 17 godina kada je, 1992. godine, potpisan ugovor o EU iz Mastrihta kojim je otvoren put ka stvaranju evra, tako da nije učestvovao u „prvom grehu“. U tekstu pod naslovom „Renci mora da vrati liru da bi okončao depresiju“, list navodi da je „neosporna činjenica da se 14-godišnja katastrofa Italije poklapa s njenim članstvom u Evropskoj monetarnoj uniji“, koja obuhvata evrozonu i ostatak EU.
„Poslednji oporavak izvetreo je nakon jednog jedinog kvartala. Ekonomija je ponovo u tehničkoj recesiji... Industrijska proizvodnja je pala na nivo iz 80-ih godina 20. veka. Italija nije ovako patila od Velike depresije, kada je između 1929. i 1939. godine zabeležila rast od 16 odsto“, piše Ambroz Evans-Pričard, urednik međunarodnog biznisa tog uglednog britanskog dnevnika.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
