Izvor: B92, 10.Dec.2015, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volmart kriv za 400.000 otkaza u SAD
Najveći trgovinski lanac, Volmart uvozom robe iz Kine doveo je do gubitka 400.000 radnih mesta u Sjedinjenim Američkim Državama.
“Volmart je doprineo i povredi međunarodnih trgovinskih normi s Kinom, pružajući veliki i sveobuhvatni kanal za distribuciju veštačkog, jeftinog i subvencionisanog kineskog izvoza u SAD”, tvrdi EPI.
Volmartov uvoz robe iz Kine doveo je do gubitka 400.000 radnih mesta u SAD-u između 2001. i 2013. godine, procenjuje američka neprofitna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organizacija EPI.
Volmart, najveći svetski trgovački lanac, u tom razdoblju je doprineo rastu trgovinskog deficita SAD-a sa Kinom sa 15,3%, procenjuje se u izveštaju Ekonomsko-političkog instituta (EPI).
Američki trgovinski deficit sa Kinom povećan je tokom dvanaest godina, do 2013. godine, gotovo četiri puta, na 324.2 milijarde dolara.
"Volmart je doprineo nepoštovanju radnih prava u Kini i povredi međunarodnih trgovačkih normi, pružajući golemi i sveobuhvatni kanal za distribuciju veštačkog, jeftinog i subvencionisanog kineskog izvoza u SAD”, tvrdi EPI.
Institut navodi i kako je Valmartov plan o povećanju prodaje robe američkog porekla rezultirao vrlo malim povećanjem broja radnih mesta u američkom proizvodnom sektoru.
S druge strane, Volmart odgovara kako je analiza EPI instituta manjkava i kako je povećao broj radnih mesta kroz proširenje svog poslovanja u oblasti snabdevanja, logistike i distribucije.
Volmart takođe navodi izveštaj Boston Consulting Group gde piše kako će taj lanac, na osnovu svojih proizvodnih inicijativa, posredno kreirati približno milion novih radnih mesta u SAD-u do 2023. godine, uključujući i direktno povećanje broja novih radnih mesta do 250.000.
EPI, s druge strane, ističe kako će rastući američki deficit i sve veći Vomartov uvoz verovatno ugasiti mnogo više poslova nego što će ih ta kompanija pokrenuti u SAD tokom sledećeg decenije.
Volmart je 2013. najavio da će do 2023. od američkih proizvođača kupiti robe u vrednosti 50 milijardi dolara. Prvobitni je cilj kasnije podignut na 250 milijardi dolara, nakon pritiska sindikata i ostalih kritičara koji su isticali da Volmartova politika niskih cena podriva američko tržište rada.
