Izvor: Blic, 10.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovci strahuju zbog duvanskog monopola
Trgovci strahuju zbog duvanskog monopola
BEOGRAD, VRANJE - Uprkos očekivanju da prethodne nedelje bude usvojen zakon o duvanu na sednici Skupštine Srbije, rasprava o ovom dokumentu odložena je zbog nedostatka kvoruma. Za sada je neizvesno kada će sednica biti nastavljena, jer će se poslanici republičkog parlamenta tokom ove nedelje baviti političkim temama.
Ovo odlaganje usvajanja zakona o duvanu najviše je razočaralo predstavnike domaće duvanske industrije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji željno očekuje nove propise kojima se obezbeđuju uslovi za njenu privatizaciju. Tenderi za prodaju DIN-a i DIV-a očekivali su se najkasnije do sredine marta, ali su male šanse da se to dogodi ukoliko se zbog uobičajenih političkih neslaganja Skupština Srbije pozabavi izborom poslanika za parlament nove državne zajednice. Ove dve fabrike odavno merkaju najveće inostrane kompanije, koje najavljuju žestoko nadmetanje u trci za novo vlasništvo i zahvalno tržište, jer su građani Srbije po potrošnji cigareta među prvima u Evropi.
Fabrika u Nišu je, prema rečima Slavoljuba Dragićevića, generalnog direktora, tako dobro opremljena, da može da snabdeva celo srpsko tržište. U toku je gradnja novih pogona, pa se računa da će 50 odsto proizvodnje moći da se plasira na strana tržišta. Sa imenom potencijalnog kupca se ne licitira, ali se radnici i rukovodstvo preduzeća nadaju da će to biti jedan od svetskih lidera u ovoj proizvodnji.
Trenutno, vranjski DIV predstavlja najbolju 'udavaču' na jugu Srbije, jer je još pre četiri godine vrednost ove firme procenjena na preko 50 miliona evra. Godišnje u Vranju može da se proizvede 3.500 tona raznih vrsta cigareta. Za kupovinu DIV-a su se proteklih meseci interesovali predstavnici 'Filipa Morisa', 'Britiš-ameriken tabaka', 'Japan tabaka' i 'B. tabaka'. Duvandžije s juga Srbije već su posetili i predstavnici rovinjske 'Tvornice duhana', zatim firme 'Haus of Prins' iz Danske, 'Papastratos' iz Grčke, 'Altadsa' iz Francuske i 'Imperijal tabako' iz Austrije.
Generalni direktor Mile Stevanović napominje da DIV-u odgovara jak, pouzdan i renomiran strateški partner, koji će svežim kapitalom da poveća i osavremeni proizvodnju, uveća produktivnost i unapredi i poboljša poslovnu efikasnost. Zaposleni u vranjskoj fabrici cigareta od novog gazde očekuju da uloži novac u modernizaciju DIV-a. Tačnije - da kupi nove linije za proizvodnju cigareta i obradu duvana. Očekuje se, takođe, da novi vlasnik razvija primarnu proizvodnju duvana i stalno obogaćuje sortiment ove industrijske biljke.
Radnici DIV-a insistiraju i na dobrom socijalnom programu kao sastavnom delu tenderske dokumentacije. Ovde ističu da je neophodna zajednička socijalna platforma, podjednako prihvatljiva za novog gazdu i radnike DIV-a.
Komentarišući Predlog zakona o duvanu, veletrgovci kažu da bi do ukrupnjavanja tržišta došlo i bez zakona o duvanu, koji propisuje da umesto dosadašnjih 40 veletrgovina u Srbiji može da ostane najviše 10. Većina se nada da će njihove firme ispuniti stroge uslove i nastaviti s radom.
Mladen Grujić, direktor 'Štampa komerca', kaže da je i u drugim granama došlo do ukrupnjavanja, a kao primer navodi 'Maksi' i 'Pekabetu'.
- Kada 'Filip Moris' bude kupio fabriku duvana u Srbiji, onda će on diktirati kretanja na tržištu, a ne Vlada Srbije. Ista je priča sa švercom cigareta, jer nije bilo interesa da se on zaustavi. Mogli smo ja i još nekoliko ljudi da kukamo da ćemo propasti i to je sve. Međutim, neće biti tako nakon privatizacije kada, recimo, 'Filip Moris' uloži 250 miliona u DIN, ili BAT 100 miliona u fabriku u Vranju - smatra Grujić.
On ističe da će 'Štampa' sa svojih 800 kioska i 2.300 zaposlenih sigurno opstati.
- Na tržištu sa osam miliona stanovnika mogu da opstanu tri ili četiri velika distributera. Tako će biti ne samo s duvanom već i s lekovima, toalet-papirom... - uveren je Grujić.
Goran Bosić, direktor kompanije 'Miloščić' iz Niša, kaže da se požurilo sa zakonom zbog želje da se što pre privatizuje duvanska industrija.
- Ukrupnjavanje tržišta bi se desilo samo po sebi. Kriterijumi za dobijanje licence su jako visoki i to dosta košta, ali vam niko ne daje garancije da ćete i s licencom opstati. Na ovom tržištu još je sve nepoznato - kaže Bosić.
Goran Josifović iz firme 'Čelepromet' iz Čačka nema zamerki na zakon i kaže da je '99 odsto siguran da će njegova firma ispuniti tražene kriterijume'.
Vlasnik veletrgovine duvana iz Novog Sada, koji je zahtevao anonimnost, kaže da pod ovakvim uslovima njegova kompanija nema šanse da opstane.
- Bavim se ovim poslom godinama i ne znam odakle im podatak da postoji samo 40 veletrgovina. Pa, samo u Novom Sadu ih ima 20. Imamo magacinski prostor i ispunjavamo sve što se tiče uslova rada, ali finansijske kriterijume teško da ćemo moći da zadovoljimo. Za licencu na pet godina trebalo bi da izdvojimo pet miliona dinara i bankarski depozit od 30 miliona. To je izuzetno teško. Ako žele da svedu sve na dve do tri veletrgovine, to će i postići. Ali, ako je ovo borba protiv šverca, onda su promašili temu, pošto se ni moja ni mnoge druge veletrgovine nisu time nikada bavile - kaže naš sagovornik.
Ovih dana u Azbukovici se pomno pratila skupštinska rasprava o predloženom zakonu o duvanu, jer mnogi Azbukovčani žive od duvana. Jedni se bave proizvodnjom, a drugi rade u AD 'Duvan' koji ga prerađuje.
- Opet je težište celog zakona bačeno na promet cigareta, a sama proizvodnja i prerada su opet zaobiđeni. Država ponovo stimuliše proizvodnju kroz premiju, a ne reguliše promet fermentisanog duvana. Novi zakon opet dozvoljava mogućnost neograničenog uvoza duvana uprkos zakonskoj obavezi fabrikama da otkupljuju domaći duvan. Osnovno je pitanje ko će određivati kvalitet otkupljenog duvana. Neka mi neko objasni koje se to cigarete, napravljene u ovoj zemlji od silnog uvoznog duvana, prodaju na nekom stranom tržištu? Gde je tu opravdanost uvoza? - rekao je za 'Blic' Miroslav Radovanović, šef proizvodnje u AD 'Duvan'. E. B. Zarada pet odsto od uloženih sredstava
BEOGRAD - Zakon o duvanu trebalo bi da reguliše ceo lanac - od proizvodnje duvana, preko prerade, do proizvodnje i prometa cigareta. Ovaj zakon će svakako doprineti sprečavanju šverca cigareta, mada bi, zapravo, trebalo pooštriti kontrolu na svim nivoima. Trebalo bi i rigoroznije sprovoditi proceduru oko same registracije preduzeća, koja će se, na primer, baviti uvozom ili prometom cigareta - kaže za 'Blic' Zoran Petković, direktor 'Sport komerca', firme koja je jedan od uvoznika cigareta iz proizvodnog programa kompanije 'Japan tabako'.
On uverava da legalna trgovina cigaretama nije tako profitabilna kako se misli, odnosno da se u ovom poslu zaradi oko pet odsto u odnosu na uložena sredstva. Razlozi za veće akcize
Predlagačima zakona o duvanu stručnjaci su sugerisali povećanje carina i akciza na duvanske proizvode. Trenutno je prosečna maloprodajna cena uvoznih cigareta prve klase oko 1,5 evra, a u zemljama Evropske unije je duplo veća. Niske cene cigareta, upozoravaju i lekari, stimulišu potrošnju i ugrožavaju zdravlje stanovnika, uvećavajući tako i troškove zdravstvenih fondova. Ekonomisti kažu da bi se povećanjem poreskih prihoda od prometa duvanskih proizvoda stvorile mogućnosti za snižavanje drugih poreskih stopa, kao što je porez na promet proizvoda iz svakodnevne upotrebe, ili oporezivanje profita korporacija. Svi žele da kupe nišku fabriku
BEOGRAD - Iako su tri velika svetska proizvođača cigareta zainteresovana da na srpsko tržište uđu i kao proizvođači, u njihovim predstavništvima procenjuju da se zasad 'nije zgodno' u javnosti pojavljivati s komentarima na račun zakona koji je u proceduri. Istovetan stav imaju i o tenderu koji je sredinom marta za DIN najavio srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović.
Odranije je, međutim, poznato da su zainteresovanost za nišku fabriku duvana predstavnici 'Filipa Morisa' već ozvaničili potpisujući pismo o namerama. 'Britiš-ameriken tabako' i 'Japan tabako', takođe su već 'tvrdili pazar', najavljujući dobre socijalne programe i druge pogodnosti.
Da svi žele nišku fabriku zbog toga što njenom kupovinom dobijaju i veliko tržište za postojeći proizvodni program, ali i realnu mogućnost proširenja u zemlji i u regionu, nije tajna. Tim pre što svi najavljuju ulaganja i proširenje asortimana. U to, uostalom, ne bi trebalo sumnjati, jer kupci dobijaju obučenu a jeftinu radnu snagu, što će im obezbediti i mogućnost jeftinije proizvodnje nego u nekim zapadnoevropskim zemljama. Zato ne čudi ni komentar domaćih poznavalaca ove problematike, koji na račun najavljenog tendera kažu kako DIN posle modernizacije, niko pametan ne bi prodavao'. E. B.
