Izvor: Politika, 11.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tanja šnicla za Evropu

Ove godine verovatno ćemo na tržištu EU izvesti tek oko 1.500 tona junećeg mesa, iako već pet godina imamo odobrenu godišnju kvotu od 8.700 tona. – Izvoz prepolovljen u odnosu na prošlu godinu

Iako već pet godina imamo pravo na izvoz junećeg mesa u Evropsku uniju u okviru odobrene kvote, postignutim rezultatima uopšte ne možemo da se pohvalimo. Naprotiv. Umesto da se izvoz postepeno povećava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << on se čak smanjuje u odnosu na raniji učinak, a ispunjenje kvote od 8.700 tona čini se kao nedostižni cilj.

Ove godine prema dosadašnjoj dinamici izvoza verovatno će se na tržištu EU prodati tek oko 1.500 tona poznatog „bebi bifa”, a prošle godine izvezeno je oko 2.200 tona. Podsećanja radi lane nam je, tokom pregovora za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kvota smanjena s nepunih deset hiljada tona, a ostatak do ove količine raspodeljen je na Crnu Goru i, nezvanično, Kosovo. Kako je, međutim, godinama nismo ispunjavali, a nema naznaka da ćemo to moći uskoro, teško da bi se moglo reći da smo ovom restrikcijom pogođeni. Za oko pet godina otkako je izvoz i faktički započeo izvezli smo tek nešto više od nepunih 8.000 tona junećeg mesa, tek blizu umanjene kvote.

Ujedinjena evropska porodica, istini za volju, nije se baš tukla oko naše junadi, tako da smo izvozili samo u dve zemlje – Italiju i Grčku. Italija nikada nije bila veliki kupac, a u poslednje vreme sve manje porudžbina stiže i iz Grčke. Predsednik Udruženja proizvođača „bebi bifa” Milomir Tošović, vlasnik firme „Kotlenik promet” iz Lađevaca kod Kraljeva kaže da nas polako s tog tržišta istiskuju Hrvati koji imaju veću i stabilniju ponudu. Po njegovim rečima u Hrvatskoj u organizovanom tovu ima 120.000 – 130.000 grla, a subvencije po grlu idu i do 350 evra. U takvoj situaciji njihov plasman može da bude i jevtiniji. U Srbiji, poređenja radi, u organizovanom tovu ima tek oko 10.000 junadi što je upola manje nego lane. U odnosu na njih naša ponuda je ne samo mala, već i nedovoljno pouzdana za velike dobavljače. Inače, da bi se godišnja kvota izvoza „bebi bifa” u EU samo do pola popunila potrebno je da se poveća tov deset puta što je, prema sadašnjim uslovima poslovanja, nedostižno.

Na pitanje šta je razlog ovako „tankih” rezultata Tošović uzvraća da su uzroci slični kao i prethodnih godina, a svode se na to da nema dovoljno goveda, a sve to kao posledica neisplativosti ovog posla i siromašne državne pomoći.

– Prošle godine, na primer, država je davala 7.000 dinara po utovljenom grlu za maksimum 500 utovljenih grla jednom proizvođaču, a ove godine isti iznos se dobija za najviše 100 grla, bez obzira na to koliko ih neko ima u tovu. Subvencija koja bi trebalo da pripada svakom grlu, smanjena je tako pet puta, a sve to s obrazloženjem da nema para u budžetu – kaže ovaj proizvođač.

Naš sagovornik navodi da su i visoke kamate u kombinaciji s nerealnim kursom evra, kao i ukidanje izvozne stimulacije od 20 odsto za zemlje potpisnice CEFTA sporazuma, nestimulativni za rast proizvodnje i izvoza. Jedina dobra stvar je to što je pala cena stočne hrane. Problem je i što agrarna politika nije usmerena na to da podrži proizvođača, već država politikom davanja po hektaru svima daje isto što više liči na socijalne mere u poljoprivredi, nego na one agrarne politike.

– Najava Ministarstva poljoprivrede da će iz budžeta da regresira kamate na dugoročne kredite za nas je bila dobra vest, međutim uredba koja bi trebalo to da realizuje je mrtvo slovo na papiru. Takav dugoročni ugovor gde se regresiraju kamate koje iznose 12 odsto na godišnjem nivou što je značajno za ovu proizvodnju, nije potpisan ni u jednom slučaju. Obrazloženje je da Ministarstvo poljoprivrede još nije o regresiranju kamata potpisalo ugovor ni sa jednom bankom – kaže Tošović zaključujući da nam preti opasnost da ovu proizvodnju na kraju svedemo samo za svoje potrebe i nešto malo izvoza u susedne zemlje.

Jovana Rabrenović

[objavljeno: 12.08.2008]

Nastavak na Politika...