Izvor: Politika, 05.Mar.2015, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupi krediti koče privredni rast
Kako da izađemo iz krize sa visokim kamatama, jedno je od pitanja privrednika koje je ostalo bez odgovora bankara na Biznis forumu
Kopaonik – Kako pokrenuti privredni rast sa državnom politikom stezanja kaiša, bila je najveća zagonetka ovogodišnjeg 22. biznis foruma na Kopaoniku. Na sve to, na putu ekonomskom oporavku stoji još nekoliko prepreka: privreda je u recesiji, a uprkos niskoj inflaciji kamate na kredite realnom sektoru i dalje su visoke.
Pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cene kapitala bankarima direktno je postavio Slobodan Petrović, generalni direktor „Imleka”, učestvujući na jednom od panela na Forumu:
– Vi beležite rast, tako da vam mi možda na kraju nećemo biti ni potrebni – rekao je Petrović predstavnicima bankarskog sektora. – Kako da izađemo iz krize sa visokim kamatama. One su tako visoke da onemogućuju svaki razvoj.Nemamo dugoročne zajmove i praktično ne možemo da uđemo u finansiranje na duže staze uz kredite sa kratkim rokom otplate: od tri do pet godina – kazao je Petrović.
Razumem ja, rekao je Petrović bankarima, da nemate dugoročne izvore finansiranja, ali posao vam je da nam obezbedite takva sredstva.
Jeste li razmišljali da izvore finansiranja potražite na tržištu kapitala, pitao je Slavko Carić, predstavnik Izvršnog odbora Erste banke.
Petrović je odgovorio da Salford, kao investicioni fond, u okviru koga posluje „Imlek”, pre nekoliko godina jeste razmišljao o izlasku na Londonsku berzu, ali da im je, kako je kriza krenula, savetovano da nije trenutak za to.
– Evo, poslednjih nekoliko godina, ipak padaju kamate na kredite. Hvala vam na tome – rekao je Petrović bankarima.
– To ne morate nama da zahvaljujete, nego gospodinu Dragiju – odgovorio je Carić, misleći na Marija Dragog, predsednika Evropske centralne banke koji je svoju kamatnu stopu spustio gotovo na nulu pa je tako novac postao jeftin za bankare, ali privreda EU još ne pokazuje vidljivije znake oporavka.
Može li i model javno-privatnog partnerstva da bude način za izlazak iz krize, pitao je Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, i da li bi bankari prihvatili da zajedno sa državom ili lokalnom samoupravom finansiraju neki posao.
Prema rečima Branislava Grujića, vlasnika kompanije PSP „Farman”, glavni rizik u poslu je političke prirode. Kako kaže, u Srbiji bi se sa smenom vlasti postavilo pitanje na koji način je bivša vlast sklopila neki posao sa predstavnicima krupnog kapitala. Zato Grujić u tome ne bi učestvovao. Za taj posao nisu preterano zainteresovani ni bankari.
Kako je kazao Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora AIK banke, za poslovanje je potrebna predvidivost. „Kako da mi sa nekim lokalnim komunalnim preduzećem napravimo dogovor da bismo, na primer, finansirali posao čišćenja grada ako se ne zna kako će se kretati cene komunalnih usluga”, objasnio je Čupić.
Da u Srbiji nije realizovan nijedan veliki projekat javno-privatnog partnerstva istakao je i Mateo Patrone, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji. On je podsetio da sredstava za kapitalne investicije ima i da Srbija nije povukla 3,5 milijardi evra kredita.
– To je dovoljno para da se nešto promeni nabolje – zaključio je Patrone.
----------------------------------
Poskupljenje struje krajem grejne sezone
Saga o poskupljenju cena struje nastavila se i trećeg dana Biznis foruma. Ministar energetike Aleksandar Antić juče je još jednom ponovio svoju raniju izjavu da struja neće poskupeti do kraja grejne sezone. Samo dan nakon što je Deheng Kim, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda rekao da je sa Vladom Srbije dogovoreno da struja 1. aprila poskupi 15 odsto i da to piše u Memorandumu ekonomske politike koji su potpisali naši državni zvaničnici, Antić je istakao da se o eventualnom poskupljenju još pregovara.
– Struja sigurno neće poskupeti do kraja grejne sezone. To je ono što zavisi od politike. Ostalo je pitanje za struku. Kalkulacije koje će raditi EPS i Agencija za energetiku – kazao je Antić.
Kako kaže, Srbija je već dugo pod pritiskom međunarodnih finansijskih institucija kada je o ceni struje reč, jer je ona najniža u Evropi.
A. Telesković
objavljeno: 06.03.2015.
