Izvor: Blic, 11.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF diktira poskupljenja
MMF diktira poskupljenja
BEOGRAD - Dok god ne budemo mogli sami da finansiramo rad i proizvodnju električne energije i uglja, struja će morati da poskupljuje. Ta odluka je u sklopu ukupnih mera koje je Vlada Srbije dogovorila s Međunarodnim monetarnim fondom - kaže profesor dr Ljubomir Gerić, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, komentarišući za 'Blic' najavljeno prvoaprilsko poskupljenje struje za 25 odsto. Podsećanja radi, ekonomista Boško Mijatović ocenio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je nedavno da je sporno poskupljenje električne energije planirano za 1. april. Mijatović je kazao da se pokazalo da se i sa sadašnjim cenama električne energije potrošnja struje znatno smanjila u odnosu na prošlu zimsku sezonu.
- To znači da je ljudima i ovako skupa struja i da dobrovoljno pristaju na smrzavanje, što smatram da ipak nije cilj energetske politike u Srbiji - kazao je Mijatović, koji je i saradnik Centra za liberalno demokratske studije.
Dok se u javnosti vode polemike da li je struja preskupa za prosečnog potrošača, ekonomisti ističu da je projektovana cena od četiri centa po kilovat-času već dostignuta i premašena, jer potrošač plaća i porez, a ne samo 'golu' struju.
U međuvremenu, socijalne programe za najsiromašnija domaćinstva najavio je dr Ljubomir Gerić, generalni direktor EPS, reagujući na izjave predstavnika sindikata da raste broj socijalno ugroženih građana. Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije, najnovijim poskupljenjem struje biće pogođeno dva i po miliona stanovnika, jer će se troškovi njihovih porodica uvećati za tri do pet odsto, a očekuju se i druga lančana poskupljenja. Određivanje cene struje u Srbiji skopčano je s mnogo više detalja od same proizvodnje energenata. Jer stručnjaci Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda su, posle detaljnog skeniranja EPS-a, preporučili dinamiku poskupljivanja električne energije zaključno sa 2006. godinom. Određujući taksativna poskupljenja, MMF je zapravo propisao cenu potrebnu za održivi razvoj EPS-a. Zbog dugovanja i gubitaka EPS-a iz prethodnog perioda, tokom devedesetih godina, MMF je s vlastima u Srbiji precizirao dinamiku poskupljivanja struje i istovremeno signalizirao svetskim bankarima dalje ponašanje prema EPS-u. A EPS je u konsolidaciju ušao s bremenom gubitaka od tri milijarde dolara i dugom od 1,8 milijardi dolara.
MMF je, dakle, za ovu godinu preporučio da u Srbiji do 30. juna prosečna cena struje bude, na godišnjem nivou, četiri centa po kilovat-času. Naredne godine MMF traži da jedan kWh u proseku košta pet centi, 2005. godine šest, a 2006. godine šest i po centi po kWh.
A ukoliko struja ne poskupi, postavlja se pitanje stranih poverilaca. Jer posle reprograma je dugovanje Pariskom klubu svedeno sa 38 na 21,7 milijardi dinara. Ne treba zaboraviti ni da je uz otpis EPS dobio i grejs period od tri godine. Londonskom klubu EPS duguje samo 2,1 milijardu dinara, ali tu su dugovanja Kini od tri milijarde dinara, Rusiji od 700 miliona dinara i Češkoj banci 3,4 milijarde. To su najveća potraživanja od EPS-a, ali ne treba zaboraviti ni dugovanja za ranije kredite od svetskih poslovnih banaka. Svi ovi poverioci svoje ponašanje prema EPS, odnosno državi Srbiji (jer EPS je državno preduzeće), mere po signalima iz MMF. Zbog dosadašnje poslušnosti, odnosno poskupljenja struje prema dogovorenoj dinamici, EPS-u su od petooktobarskih promena davane donacije za uvoz struje i neophodne remonte, a potom i odobravani takozvani 'meki krediti'.
Donacije, međutim, presušuju. Za ovu godinu je najavljena finansijska injekcija od samo 3,8 milijardi dinara. Sa obavezom vraćanja tranše starih kredita od šest milijardi dinara, u EPS su, praveći plan poslovanja za ovu godinu, predvideli podizanje novog kredita od 6,5 milijardi dinara. A da bi se ubuduće proizvodile dovoljne količine struje i eliminisale potrebe za uvoznim kilovatima, u EPS-u su izračunali da im je za ovogodišnje remonte potrebno 14 milijardi dinara, 4,2 milijarde za eksproprijaciju, 700 miliona dinara za ekologiju, 13 milijardi za investicije... Da bi EPS, umesto nelikvidne firme sa 85 odsto otpisane opreme, uspeo da na svetske standarde svede sadašnje gubitke u prenosu električne energije sa 19 na 16 odsto, i da poveća naplatu ispostavljenih računa za isporučenu struju, potrebno je još puno para. Dok plan restrukturiranja još figurira samo na papiru, u EPS-u, ali i u Vladi Srbije, sa zebnjom očekuju reakciju radnika na smanjenje broja zaposlenih sa 59.253 radnika (uključujući i 6.863 radnika s Kosova), na 33.250, koliko treba da ih bude 2005. godine.
Svesni da su i građani kivni zbog dosadašnjih poskupljenja struje, u Vladi Srbije i EPS-u kalkulišu da naredne godine struja poskupi samo 12,5 odsto, tako da prosečna cena bude četiri i po centa. Za ovo 'smanjenje' poskupljenja MMF zapravo ne mora da daje striktna odobrenja. Ali, stručnjaci MMF će potom proceniti rad EPS-a i kredibilitet. J. Putniković M. Vuković Božidar Đelić, republički ministar za finansije Poskupljenje struje uslov za podršku reformama
Božidar Đelić, republički ministar za finansije, potvrdio je za 'Blic' da Međunarodni monetarni fond nije samo preporučio vlastima u Srbiji da električna energija postepeno poskupljuje kako bi se dostigla ekonomska cena, već da je to bio uslov za dalju podršku našim reformama. - Građani u Srbiji treba da znaju zbog čega se donose odluke o poskupljenju struje. To nije ničija samovolja, niti u Vašingtonu sede neki zli ljudi koji smišljaju kako da nam napakoste. Vlada Srbije ne sklapa nikakve tajne planove s predstavnicima MMF-a, već pokušava da sagleda šta je najracionalnije za postavljanje naše ekonomije na zdrave noge. Ne možemo da očekujemo da bi nečiji poreski obveznici pristali da izdvajaju novac za naše budžetske potrebe, ukoliko bi se preko cene struje u Srbiji vodila socijalna politika. U tom slučaju, troškovi EPS-a bi se pokrivali iz državne kase ili bi se štampao novac bez pokrića - ističe Đelić.
On dodaje da bi cenu takve politike opet platili građani, nestašicom struje ili rastom inflacije, i da je zato važno da na vreme budu upoznati šta ih čeka ukoliko se ne ispoštuje dogovor s međunarodnim finansijskim institucijama.
Đelić obećava da će nova odluka o poskupljenju struje biti praćena odgovarajućim merama zaštite za domaćinstva koja nisu u mogućnosti da izmire svoje račune.
Građani bi, kako upozoravaju u EPS-u, i sami mogli dosta da učine da smanje svoje račune za električnu energiju. Istraživanja su pokazala da se u Srbiji u odnosu na društveni proizvod troši četiri puta više električne energije nego u zemljama EU. Kad je reč o domaćinstvima, ta potrošnja je čak osam puta veća u odnosu na razvijene zemlje.
Država
sa porezom
(USD centikWh)
Austrija 14,1
Francuska 11,8
Nemačka 13,8
Grčka 11,9
Italija 18,3
Holandija 19,3
V. Britanija 10,8
Češka 17,1
Mađarska 17,4
Poljska 17
Slovačka 20,9
Slovenija 8
Hrvatska 7,5
SRBIJA 3,67
