Izvor: Večernje novosti, 30.Jul.2013, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kombinat "Servo Mihalj" ubila nebriga
NAJVEĆI proizvođač hrane u velikoj Jugoslaviji, kombinat „Servo Mihalj“ bio je u centru svih ekonomskih zbivanja. Država mnoge nacrte zakona iz oblasti agroindustrije proveravala na primeru ovog giganta, koji je raspolagao sa 240.000 hektara obradivih površina, imao je 42 fabrike, zapošljavao 24.000 radnika i sarađivao sa 25.000 kooperanata.Ostaće upamćeno i da je kombinat 1961. realizovao prvo zajedničko jugoslovensko ulaganje sa zapadnim partnerom - izgradio je fabriku lekova „Jugoremediju“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sa nemačkim „Hehstom“. Skrobara „IPOK“ dobila je poverenje da proizvodi farmaceutsku dekstrozu od američkog „CPC“, najveće svetske kompanije za preradu kukuruza. Čikaška „Helen Kertis“ prvu licencu u Evropi dala je zrenjaninskom „Luksolu“. „Veliki mlinovi Pariza“ pravili su u „Žitoproduktu“ specijalne smese - zrenjaninski pekari prvi su ponudili domaćem tržištu zamrznute proizvode, snabdevali zemičkama sve restorane „Mekdonaldsa“ u Jugoslaviji...Radnici Zrenjanina i srednjeg Banata sigurno nikada neće imati društveni standard kakav su imali zaposleni u kombinatu. Pa, zašto je onda propao takav kolos?- Kombinat je kontrolisao ogromnu količinu robnih i novčanih tokova. Postao je smetnja saveznim i republičkim organima vlasti i bankama. Banke su zadale i početni udarac na rušenju, kada su uspele da ukinu internu banku „Servo Mihalja“ i preuzmu njegove komercijalne poslove. Početkom devedesetih republike se međusobno optužuju za separatizam, dezintegraciju i rušenje ustavnog poretka. Nazire se početak raspada Jugoslavije, a njemu je prethodio raspad „Servo Mihalja“ i svih drugih kombinata - ističe Dušan Radaković, koordinator projekta „Novija istorija privrede Zrenjanina“, u čijem sklopu je objavljena studija o ovom velikom sistemu.HRANILI BALKAN Godišnja produkcija ulja, šećera, brašna, mesa i drugih agrarnih proizvoda dostizala je kompoziciju voza dugu od Beograda do Bara i nazad! Proizvodio je hrane koliko danas zajedno ne mogu da urade BiH, Makedonija i Crna Gora. „Servo Mihalj“ je razvijao svoju tehnologiju u Iranu, Kongu, Sudanu, SSSR-u... Pomagao je nerazvijenima na Kosovu i Crnoj Gori. Imao dugoročne ugovore o isporuci hrane privrednim sistemima iz Hrvatske i Slovenije. Na njegovim leđima, odnosno sirovinama, razvili su se „Podravka“, „Kolinska“, „Takovo“.Opravdanje za neizvršenu transformaciju kombinata u akcionarsko društvo, što je zakon dozvoljavao 1990, kada je kombinat nestao sa scene, Radaković, inače dugogodišnji direktor nekoliko fabrika iz sastava „Servo Mihalja“, pronalazi u apatiji direktora. Ali, i nezainteresovanosti državnih organa za stanje u privredi. Bilo je potrebno samo izvršiti procenu vrednosti kapitala svih članova kombinata i samoupravne sporazume o udruživanju zameniti akcionarskim kapitalom. To nije urađeno i „Servo Mihalj“ je nestao... RASPARČANA IMOVINAVIŠE od decenije trajao je stečajni postupak „Servo Mihalja“ u zrenjaninskom Privrednom sudu. Žalostan je, inače, bio kraj kombinata, kada se 2005. na rasprodaji našla preostala imovina. Mnogo toga rastočeno je i netragom nestalo - od stovarišta i odmarališta širom Jugoslavije, do umetničkih slika iz direkcije. U opštem propadanju, neko je odneo i „Avnojevu nagradu“, najveće priznanje bivše SFRJ koju je kombinat dobio 1980.Nestankom „Servo Mihalja“ sa scene nestali su mnogi zrenjaninski brendovi. Novi vlasnici najstariju srpsku šećeranu pretvaraju u staro gvožđe. Pivari, koja je četvrt veka proizvodila čuveno zrenjaninsko pivo, glave je došao jedan tranzicijski mangup. Baš kao i klanici „BEK“, „Stočaru“, skrobari „IPOK“, „Žitoproduktu“, „Banat semenu“, „Jugoremediji“, „Luksolu“.
Nastavak na Večernje novosti...
