Izvor: Politika, 01.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ilić: Srbija treba da kupi Luku Bar
Ulaskom Bugarske i Rumunije u EU tranzitni saobraćaj kroz Srbiju opao za 20 odsto, pa je naša zemlja na putu da postane saobraćajno ostrvo, upozorava srpski ministar za kapitalne investicije
U novovekovnoj trci globalnih investitora ka energetskom eldoradu na Kaspijskom jezeru i Crnom moru balkanski putni pravci su sve značajniji a regionalna bitka za veći obim tranzitnog saobraćaja sve bespoštednija. Da li je Srbija ravnopravni takmac balkanskim rivalima u razvoju "svojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deonica" transevropskih saobraćajnih koridora? Zašto hladnjača puna robe iz Austrije stoji duže na dva granična prelaza kroz Srbiju nego što provede vremena na putu do Turske? I, na kom moru treba najpre tražiti pomorski oslonac za izvoz srpske privrede?... Ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije mr Velimir Ilić odazvao se pozivu "Politike" da odgovori na ova pitanja.
– Saobraćaj na autoputevima Srbije naglo je smanjen za preko 20 odsto, otkako su 1. januara 2007. godine Rumunija i Bugarska ušle u sastav EU, zato što tamo nema čekanja na graničnim prelazima. EU je svojevremeno odobrila kredit za povezivanje putne mreže Rumunije i Bugarske sa ostatkom briselske familije: deo saobraćaja time je već izbačen iz Srbije, možda će i sav saobraćaj preći tim putem, ko zna, ako i dalje budemo budemo pasivni. Tri godine upozoravam na tu opasnost od odvlačenja saobraćaja, ali kod nas ni carina ni policija nisu spoznale značaj te teme, niti smo bili u situaciji da organizujemo jedinstvenu Direkciju za granične prelaze. Neshvatljivo je, Evropi ne možete objasniti zašto pečaćeni kamion po 18 sati stoji na graničnom prelazu Batrovci, ili Dimitrovgrad?
Strane drumske krstarice masovno napuštaju koridor kroz Srbiju; istovremeno, da li nas susedi namerno blokiraju, ko zna, tek mi na graničnim prelazima prema Srbiji imamo sada kolaps. Mi tako maksimalno gubimo saobraćaj... – ocenjuje ministar Ilić.
Odvlačenje međunarodnog drumskog saobraćaja sa naše teritorije, praćeno je ovih dana, po njegovim rečima, i ubrzanim radovima u Hrvatskoj na alternativnim rečnim putevima kojima bi se opet zaobilazio vodni saobraćaj Savom kroz Srbiju.
"Dok su Rumuni i Bugari gradili autoput sa evidentnom namerom da međunarodni drumski saobraćaj zaobiđe Srbiju, i dok smo se mi raspravljali sa pojedinim vojvođanskim funkcionerima oko autoputa Horgoš–Beograd–Bar, tj. južni Jadran, Hrvatska je putevima već dovela srednju Evropu na Jadran. To nije sve: Hrvatska je u međuvremenu, konkurisala sa velikim projektom kod EU oko povezivanja svojih vodnih privrednih tokova. Taj projekat je dobio zeleno svetlo. Tako sada tamo grade kanal Vukovar–Bosanski Šamac sa ciljem da ceo vodni saobraćaj sa Dunava prebace prema Šamcu, na Savu i zatim železnicom i novim autoputem povežu sa Jadranom. Hrvatska vrlo intenzivno povezuje modalitete transportnog saobraćaja, pravi obilazne koridore, odvlači nam vodni saobraćaj, da ne ide preko Beograda, njih ne interesuje plovnost Save...", veli srpski ministar za kapitalne investicije.
Velimir Ilić podseća da je Srbija pre Drugog svetskog rata bila vezana za pomorske puteve luke Solun, a onda je došlo do promene koncepta sa okretanjem prema luci Bar. "Jedna od najvećih investicija u istoriji Srbije bila je izgradnja pruge Beograd–Bar i Luke Bar, čiju je izgradnju najvećim delom finansirala Srbija, što je bio interes Srbije. U taj koncept ka Baru uložene su milijarde dinara i mi taj koncept moramo razvijati dalje. Srbija je morala već da kupi deo Luke Bar i zadrži saobraćajnu strategiju drumskog izlaska na južni Jadran, gde se onda uklapa izgradnja autoputa Horgoš–Beograd–Bar. Nažalost, deo vojvođanskog rukovodstva je urgirao kod španskih izvođača zainteresovanih za tu koncesiju da spreče ovu investiciju kroz Srbiju, čime bismo ušli u evropski sistem brzog kombinovanog saobraćaja. Na drugoj strani, Srbija ima interes u razvijanju odnosa sa lukom Solun jer je to strategija od posebnog značaja, posebno za južnu i istočnu Srbiju, za Grčku, ali i za region. Srbija treba istovremeno da nastavi koncept razvoja saobraćajne mreže prema Baru, reguliše odnose sa Crnom Gorom i što se Luke Bar tiče nađe svoj interes. S obzirom na uložena sredstva, možda Srbija i kupi Luku Bar u privatizaciji i nastavi rad na pravcu Niš–Dimitrovgrad...", kaže ministar Velimir Ilić.
Po njegovim rečima, uz domaće zalaganje i saglasnost EU, autoput kroz centralnu i zapadnu Srbiju put južnog Jadrana trebalo bi "i zvanično da postane krak Koridora 10", kao što su to već pravci prema Grčkoj i prema Turskoj.
Ministar ipak ne krije skepticizam povodom šanse da se naznačeni planovi ubrzo realizuju. "Nakon trogodišnjeg zlatnog doba razvoja saobraćaja i putne mreže u Srbiji, gde smo maksimalno nadoknadili štete nanete putnoj privredi sankcijama i bombardovanjem, došlo je do krize vlade. I dok drugi oko nas ubrzano grade saobraćajne mreže da se povežu sa svetom, izoluju nas tako da bismo uskoro mogli postati saobraćajno ostrvo u Evropi. Možda nas posle prime u EU kao stočarsku zemlju u kojoj se gaje sočne maline, ali to će biti nešto drugo..." – upozorava mr Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije.
Tanja Vujić
[objavljeno: 01.03.2007.]
