Izvor: B92, 17.Feb.2011, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad spasio PKB od privatizacije
Beograd -- Za socijalni program u PKB-u prijavilo se 300 radnika, a grad, koji je to preduzeće preuzeo pre godinu dana, očuvaće proizvodnju i snabdevanje Beograda hranom.
Poljoprivrednoj korporaciji "Beograd", nekadašnjem gigantu među evropskim poljoprivrednim kompanijama pre godinu dana vraćen je status gradskog preduzeća.
Gazdinstvo koje je nekada hranilo prestonicu postalo je gradsko kako bi se sačuvalo od rasparčavanja i ponovo diglo na noge.
Preuzimanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << PKB-a znatno su smanjeni i troškovi eksproprijacije za most Zemun - Borča jer je grad uštedeo više od 20 miliona evra.
Hoće opet "trouglasti" jogurt
Zahvaljujući PKB-u, porodice je izdržavalo desetine hiljada radnika, a njihovi proizvodi mogli su se naći u svim republikama nekadašnje SFRJ. Neki se i danas sećaju starih prepoznatljivih ambalaža, pa je tako osnovana i grupa na društvenoj mreži Fejsbuk pod nazivom "Klub ljubitelja trouglastog jogurta". Fanova starog tetrapaka ima više od 1.500, a oni se zalažu za povratak nekadašnje ambalaže. Zasad se nišu oglašavali ljubitelji "trouglastog" mleka.
Žito i mleko
Miroslav Čučković, član Gradskog veća, ističe da je za PKB velika prednost što je danas deo gradskog sistema, jer je "poznato da sva javna preduzeća u gradu posluju pozitivno i profitabilno".
"Od trenutka kada je PKB postao gradski, stvari su se okrenule za 180 stepeni. Sačuvana su radna mesta, dok je za sada 300 radnika prihvatilo socijalni program. Dakle, osnovni motiv preuzimanja PKB-a jeste spas od loše ili nikakve privatizacije u vremenu evidentne krize i manjka ozbiljnih strateških partnera iz oblasti poljoprivrede. Samim tim, to znači i očuvanje proizvodnje i njeno podizanje, odnosno snabdevanje Beograda hranom, pre svega žitom i mlekom”, kaže Čučković.
Čučković je kazao da je preduzeće imalo 25 miliona evra dugoročnih i kratkoročnih obaveza, ali da je usvojen akcioni plan oporavka u 40 tačaka. Kako dodaje, veliku ulogu su odigrala ministarstva ekonomije i poljoprivrede odvajanjem značajnih sredstava za socijalni program i subvenciju cene mleka po litru.
Milan Veljović, direktor PKB-a, uveren je da će ova kompanija dostići nekadašnju slavu.
"Veliki je napredak što će se znati ko je vlasnik preduzeća i što se odustalo od privatizacije. U ovoj fazi je najznačajnije da se sve realizuje u najkraćem roku i da se što pre uspostavi stabilnost u upravljanju. Nekada je PKB bio veliko preduzeće, neće se preko noći vratiti stari sjaj, ali sigurno se ide ka tome”, izjavio je Veljović.
Inače, oko polovine trase buduće saobraćajnice na levoj obali Dunava prelazi preko katastarskih parcela koje pripadaju PKB-u. Prema procenama, tržišna vrednost parcela koje ulaze u trasu saobraćajnice je više od 20 miliona evra.
Brojke
- 10 milijardi dinara vredi PKB
- 65 miliona litara mleka godišnje se proizvede u PKB-u
- 32 hiljade tona pšenice godišnje proizvede PKB
- 6 hiljada tona povrća godišnja proizvodnja PKB-a
"Osim ovog zemljišta, u posedu PKB-a na levoj obali Dunava nalazi se još oko 1.400 hektara koji predstavljaju veliki razvojni potencijal Beograda. Najveći deo ovih površina je poljoprivredno zemljište i u funkciji je poslovanja PKB-a, dok jedan manji deo od nekoliko desetina hektara predstavlja građevinsko zemljište koje je, uz izradu odgovarajućih planskih dokumenata i opremanje infrastrukturom, moguće aktivirati za izgradnju”, kažu u Direkciji za gradsko i građevinsko zemljište.
Bili na rubu propasti
Preduzeće koje je pre prelaska u ruke grada bilo na rubu propasti nekada je bilo među najvećim poljoprivrednim gigantima u Evropi.
Dezintegracija PKB-a započeta je pre 20 godina, kada su iz preduzeća istupili prerađivačka industrija, u kojoj su bili "Frikom" i "Glutin". Takođe, okrilje firme napustili su i preduzeća trgovine i ugostiteljstva "Pekabeta" i "Beoturs", kao i industrija mleka "Imlek".
