Izvor: Politika, 12.Apr.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gasimo svoje, a niču tuđe fabrike traktora
Iz budžetskih sredstava građana Srbije, bespovratnim sredstvima pomaže se prodaja mašina stranih proizvođača
Suočeni sa problemima u proizvodnji, velikim dugovima i zastarelom tehnologijom, dva poslednja velika dinosaurusa srpskog metalskog kompleksa u državnoj svojini, novobeogradski IMT i rakovički IMR, suočavaju se sa neočekivanim problemom – nedovoljnom podrškom sopstvene države.
Posle nedavnih investicija direktnih suparnika, beloruskog ponosa teške >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << industrije „Belarusa” i kineske fabrike „Ito”, koji će sklapati svoje traktore u Vojvodini, uz sadejstvo zastupnika američkog „Džona Dira” i indijske „Mahindre”, srpski proizvođači traktora osećaju se kao neuhranjeni trkači, bačeni u neravnopravnu borbu sa vrhunskim svetskim sprinetrima. Ali i u takvim uslovima, oni osećaju da vlada, njihov suštinski vlasnik, svojim potezima duva u leđa – strancima.
Kulminacija nezadovoljstva Slobodana Petrovića, generalnog direktora IMT-a, usledila je posle ulaska na srpsko tržište „Belarusa”, sa podrškom Vojvođanske razvojne banke od dva miliona evra i finansiranja sa 1.300 evra po novozaposlenom radniku.
– Nije mi jasno zašto se iz budžetskih sredstava, koji pune svi građani Srbije, bespovratnim sredstvima pomaže podizanje pogona stranih proizvođača – ukazuje Petrović podsećajući da sa jedne strane, IMT i IMR imaju pomoć države, u vidu subvencionisanja cene njihovih traktora. Ali, sa druge strane, neki drugi organi u istoj državi, direktno pomažu konkurenciji.
– Ili ja živim u pogrešnom uverenju da je to ista država – rezignirano konstatuje direktor nekada slavnog proizvođača traktora, projektovanog za proizvodnju 42.500 traktora godišnje. U avetinjski polupraznim halama, instaliranim za nekadašnje veliko jugoslovensko tržište, oko 880 radnika je prošle godine proizvelo oko 1.500 traktora.
Zalažući se deklarativno za obnovu i razvoj domaće industrije, što ekonomisti smatraju osnovnim adutom za saniranje velikog spoljnotrgovinskog deficita, vlada je ipak načinila nekoliko koraka za podršku svojim traktoristima. Subvencije Ministarstva ekonomije snižavaju cene domaćih traktora za 21 do 25 odsto, dok je Ministarstvo poljoprivrede do ove godine takođe nudilo državne subvencije – ali i za domaće i strane proizvođače. Pre dve godine, to ministarstvo je, kada je njime rukovodio Saša Dragin, potpisalo ugovore sa proizvođačima mehanizacije koji su omogućili poljoprivrednicima da pšenicu zamene za nabavku novih poljoprivrednih mašina, po povoljnijim cenama od tržišne, uz petogodišnje komercijalne kredite i sa državnom subvencijom od 40 odsto kamatne stope. Ugovori su potpisani sa novosadskim firmama „Res trejd”, zastupnikom „Džon Dira”, kao i „Agropanonkom”, predstavnikom „Belarusa” i „Mahindre”. Izvor „Politike” koji dobro poznaje traktorske poslove, primećuje da je ovo ministarstvo ušlo u priču sa subvencijama strancima kada je uvoz traktora sa 38, pao na 18 miliona evra.
Ministarstvo poljoprivrede je naredne godine (2010.) odobravalo subvencije u iznosu do 40 odsto cene svih traktora, uz maksimalni iznos subvencije od 2,5 miliona dinara.
– Prošle godine smo predložili da se ova subvencija odobri samo za traktore jače od 100 konjskih snaga. Nažalost, odobrena je subvencija i za traktore manje snage iz Kine i Belorusije – kaže direktor IMT-a, navodeći da je prošle godine u strukturi uvoza novih traktora, oko 400 mašina kupljeno na osnovu podsticaja Ministarstva poljoprivrede, dok je IMT uz pomoć ovih subvencija plasirao oko 100 traktora.
Prema podacima Petrovića, više od 90 odsto svih podsticajnih sredstava prema uredbi Ministarstva poljoprivrede otišlo je stranim kompanijama, čime je zabeležen svojevrsni apsurd – da su oni zapravo finansirani iz budžeta Srbije.
Petrovićev kolega Zoran Radosavljević, generalni direktor IMR-a i predsednik grupacije proizvođača poljomehanizacije u Privrednoj Komori Srbije, očekuje da ove godine Ministarstvo poljoprivrede ograniči subvencije na traktore domaće proizvodnje. On od vlade očekuje i da obnovi uredbu o subvencionisanoj prodaji traktora u Republiku Srpsku i da pomogne domaćim proizvođačima traktora u nastupu u inostranstvu, kroz uvođenje izvoznih subvencija. Prošle godine Srbija je izvezla 500 traktora u Republiku Srbiju, ali od početka ove godine posao stoji, jer naša strana nije obnovila pomenutu uredbu.
Iz Ministarstva poljoprivrede do zaključenja ovog broja nisu odgovorili kakav je status subvencija i kredita za ovu godinu i da li će biti subvencionisane strane kompanije.
Situacija na domaćem tržištu je povoljna za IMT i IMR. Traktori koji špartaju njivama stari su oko 18 godina i tražnja za njima postoji, a dobro poznate mašine su tražene i na tržištu bivše SFRJ, što su strani igrači iskoristili, upavši sa jeftinim proizvodima. Pitanje je samo da li je ispravna ekonomska politika koja im nije postavila zapreke, čime bi se zaštitili domaći metalci.
Pored svih nedaća, IMT je postao i kolateralna žrtva rata u Libiji, pa su pregovori vredni oko pet miliona evra, za sada odloženi.
U IMR-u su, međutim, dobili neočekivani impuls iz Etiopije, starog poslovnog saveznika iz doba Jugoslavije, čime saga o izumrlim metalcima ipak može doživeti hepiend. Posao vredan 170 miliona evra i izvoz 15.000 traktora za pet godina u Etiopiju pitanje je dana, nada se Zoran Radosavljević. I u ovom poslu prvi čovek rakovičkih metalaca traži pomoć vlade, očekujući kredit od Fonda za razvoj za obrtna sredstva. Umesto da uzima kredite kod komercijalnih banaka, po znatno višim kamata.
Aleksandar Apostolovski
------------------------------------
Finansirali smo zapošljavanje naših ljudi
Na naše pitanje, kako komentariše činjenicu da je Razvojna banka Vojvodine finansirala ulazak Belorusa na naše tržište, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Danijel Petrović precizira da je finansirano zapošljavanje naših ljudi i predviđeno uključivanje domaćih kooperanata.
„Mislim da je ovo pitanje za republičku vladu, jer je dopuštena privatizacija po svaku cenu. Neki resursi su trebali da budu očuvani, kao što je industrija poljomehanizacije”, napominje Petrović.
---------------------------------------
Kinezi bez naše pomoći
Prva kineska proizvodna investicija u Srbiji nalazi se u Novom Sadu, gde su kineska kompanija „Ito” i novosadska „Agrovojvodina-mehanizacija” počeli zajedničku proizvodnju malih „ito” traktora. Posle probnih serija prošle godine, počela je serijska proizvodnja za domaće, a za nekoliko meseci najavljen je i izvoz na tržište Eu
– Ovo je privatna investicija. NIP nam je davao samo logističku podršku za pregovore sa Kinezima i sa našim ministarstvima – kaže Dragan Krstin, direktor „Agrovojvodine-mehanizacije”.
objavljeno: 13.04.2011.
