Izvor: B92, 16.Okt.2010, 06:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država (ne) treba da vlada uredbama
Beograd -- Pitanje je da li će država posle intervencija na tržištima mleka i hleba, slične poteze preduzeti i u drugim granama.
Neki privrednici traže i da država postavi gornje granice u rokovima plaćanja dobavljačima i za druge osnovne životne proizvode, a ne samo za hleb.
Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, smatra da je odluka Vlade loša.
„Sistematski propusti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji su doveli do nastanka nestašice hleba i mleka ne mogu se rešiti ovakvom prekošću, koja se ne dotiče uzroka, već se bavi posledicama. Ne može se uredbama vladati, to je besmisleno i vraća nas u vreme za koje smo mislili da je prošlo. Svi dobavljači i trgovci imaju diskreciono pravo da ugovore koje god vreme plaćanja žele i država ne može da im nametne rok", smatra on.
Direktor najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji Delta Maksi Miloš Ristić kaže da je „rok od 20 dana za plaćanje manji od naših ugovorenih rokova sa dobavljačima, s tim što postoje dobavljači kojima hleb plaćamo i u roku od 30 dana, ali ima i nekih vrsta hleba gde su rokovi za plaćanje i 60 dana. Ako ta uredba zaista bude objavljena u Službenom glasniku, moći ćemo da damo preciznije procene o njenom uticaju na naš sektor".
Na konstataciju da veliki trgovinski lanci često ne poštuju dogovorene rokove, a da su manji dobavljači nemoćni da ih nateraju da se drže ugovora, Knežević ističe da bi u tom slučaju trebalo tužiti trgovce, kao što se radi na Zapadu, gde im istog dana bude blokiran račun i dobavljač odmah naplati svoje potraživanje.
U Srbiji, međutim, stvari ne funkcionišu tako, pošto sudski procesi traju mesecima i godinama, ali Knežević smatra da se problem neefikasnog pravosuđa ne može rešavati administrativnim merama na tržištu hleba.
S druge strane, Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, meru smatra dobrom u sadašnjoj situaciji, ali takođe ističe da bi država trebalo da problem reši vođenjem dugoročne politike, a ne samo kratkoročnim merama.
Rajić ističe da je dobro što je ustanovljena obaveza trgovaca da plate za preuzetu robu, s obzirom na to da je prosečno vreme čekanja na trgovinske lance da plate robu dobavljačima u Srbiji oko 130 dana.
„Za svakoga u proizvodnom lancu teško je da opstane u takvim uslovima, a novac je koncentrisan kod trgovaca. Dobro je što je država, koja se do sada protivila ograničavanju rokova plaćanja, u ovom slučaju odlučila da uvede takvu meru, jer u Srbiji ne postoji kodeks dobrog poslovanja kao u Evropskoj uniji u kojoj je nezamislivo da nekome 120 dana ne vratite dug. Zbog toga mislim da bi bilo dobro kada bi država ovakvu meru odredila i za neke druge proizvode", ističe Rajić.
Pratite specijal: NIS na berzi
