Izvor: Politika, 29.Avg.2010, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcije NIS od sutra na Beogradskoj berzi
Trgovanje akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) počeće u sutra na Beogradskoj berzi, po početnoj ceni od 505 dinara (oko 4,8 evra) za jednu akciju.
Poštanska štedionica će građanima, koji su dobili po pet akcija NIS-a, besplatno pružati brokerske usluge za prodaju tih hartija od vrednosti, a nalozi za prodaju davaće se na šalterima 1.300 pošta u Srbiji.
Građani za davanje naloga moraju da ponesu ličnu kartu i tom prilikom kažu koliko akcija žele da prodaju i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je minimalna cena ispod koje ne žele da prodaju akcije.
Svi nalozi koji u poštama budu prikupljeni do 9.30 biće izneti na berzu tog dana, a ostali nalozi prikupljeni do kraja radnog vremena na berzu se iznosi narednog dana.
Prvog dana trgovanja cena akcija NIS-a može da padne do 20 procenata, na 404 dinara ili da poraste do 300 odsto, na maksimalnih 2.020 dinara.
Prema pravilima berze, cena na kraju prvog dana trgovanja je početna cena narednog dana, a svakog narednog dana cena akcije može da padne do osam odsto ili se poveća maksimalno 10 procenata.
Naftna industrija Srbije biće četvrta kompanija na prajm marketu Beogradske berze, na kojem su prvoklasne akcije koje ispunjavaju uslove za pravo berzansko trgovanje. Na toj listi su Energoprojeket holding [ENHL], Soja protein [SJPT] i Tigar [TIGR].
Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić ocenila je da bi izlazak NIS-a na Beogradsku berzu mogao da povuče napred razvoj tržišta kapitala u Srbiji.
Ona je izrazila očekivanje da će ta kompanija privući pažnju domaćih i stranih institucionalnih investitora, što bi povećalo likvidnost na berzi.
Dostanićeva je kazala da prvog dana trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) ne bi trebalo očekivati veliki broj transakcija.
Naftna industrija Srbije objavila je da je u prvoj polovini 2010. godine imala gubitak od 9,6 milijardi dinara, što je za 29 odsto više nego u istom periodu lane.
Zamenik generalnog direktora NIS-a Aleksej Urusov je na predstavljanju kompanije na Beogradskoj berzi u petak kazao da je rast gubitka posledica stanja na tržištu i pada kursa dinara prema dolaru, koji je doveo do negativnih kursnih razlika od 15,8 milijardi dinara.
„Niko ne može da proceni kakvi će biti poslovni rezultati NIS-a do kraja godine, pošto će zavisiti od kretanja kursa dinar i uslova na tržištu”, kazao je Urusov i dodao da je dinar u prvoj polovini 2010. oslabio prema dolaru za 28 odsto.
„NIS kupuje sirovu naftu za dolare, a prodaje derivate za dinare i zbog toga se nalazi u makazama”, kazao je on.
Urusov je rekao da je kapital NIS-a na kraju juna iznosio 22,6 milijardi dinara, što znači da je knjigovodstvena vrednost jedne akcije te kompanije oko 138 dinara.
Glavni broker invest grupe Sinteza Nenad Gujaničić ocenio je da gubitak NIS-a ne bi trebalo da izazove pad cena akcija te kompanije ispod 4,8 evra.
„Za građane koji su dobili akcije NIS-a najvažnije da većinski vlasnik Gasrpomnjeft ima obavezu da u februaru 2011. ponudti otkup akcija po ceni od 4,8 evra za komad. To bi trebalo da bude brana eventualnom padu cene”, kazao je on.
Gaspromnjef, vlasnik 51 odsto akcija NIS-a, istakao je Urusov, ispuniće obavezu iz kupoprodajnog ugovora i ponuditi otkup akcija NIS-a od manjinskih akcionara.
Kapital Naftne industrije Srbije podeljen je na 163 miliona akcija, nominalne vrednosi 500 dinara po komadu, a njima će se trgovati na prajm marketu Beogradske berze. Akcija NIS-a biće sedma na pravom berzanskom tržišu Beogradske berze.
Ruski Gaspromnjeft vlasnik je 51 odsto akcija NIS-a, odnosno 83.160.800 komada, dok je Republika Srbija u svom vlasništvu zadržala 29,9 odsto akcija.
Preostale akcije, 19,1 odsto su u rukama bivših i sadašnjih zaposlenih NIS-a, 4,8 miliona građana Srbije koji su besplatno dobili akcije, kao i nekolicine firmi i građana, koji su akcije sticali dok je kompanija bila zatvoreno akcionarsko društvo.
Gaspromnjeft je većinski udeo u NIS-u kupio za 400 miliona evra, uz obavezu da investira oko 550 miliona evra u modernizaciju postrojenja te kompanije do 2012. Ruska držvana kompanije preuzela je upravljanje NIS-om u februaru 2009. godine.
-----------------------------------------------------------------------------
Dostanić: Uskoro više investitora na Beogradskoj berzi
Beogradska berza očekuje da na srpsko tržište kapitala dođu novi investitori, izjavila je danas u intervjuu Tanjugu direktorka Berze Gordana Dostanić, uoči sutrašnjeg izlaska akcija NIS-a na A listing.
Ona je istakla da će se, ukoliko veliki strani investitori pokažu interes za akcije NIS-a,sigurno pospešiti likvidnost i povećati interes i prema drugim akcijama na Berzi.
Dostanić je naglasila da ne treba prognozirati na osnovu kojih parametara će investitori dolaziti na naše tržište, ali da je do sada ponuda na Berzi bila sitna za velike investitore koji bi uložili značajniji kapital.
„Ako neko želi da potroši 10 miliona evra na nekom tržištu, on objektivno govoreći na srpskom tržištu nema šta da kupi za taj novac, gledajući na to koliko su mali naši prometi”, kazala je Dostanić i dodala da, kada investitor jednom dođe na određeno tržište, on tu ostaje i pravi portfelje. Ona je objasnila da, ukoliko se investitori opredele da uđu u NIS koji je kapitalno jača kompanija, „kad su već tu sigurno će se pozabaviti i drugim kompanijama koje nisu nekvalitetne, ali po samoj veličini nisu atraktivne za velike investitore”. Odgovarajući na pitanje o mogućosti prinudnog otkupa akcija od strane većinskog vlasnika, Dostanić je, uz napomenu da tu nije reč o problematici koja je u ingerenciji Berze, rekla da striktno treba praviti razliku između javnog poziva za preuzimanje i ponude koju akcionari ne moraju prihvatiti.
„U Zakonu stoji da je prinudni otkup moguć kad neki akcionar stekne 95 odsto vlasništva i ako je već neko vlasnik sa 95 odsto to je već u neku ruku i zaštita i onih preostalih pet odsto, jer je pitanje i šta akcionar sa pet odsto zaista može da uradi, preglasava ga onaj ko ima 95 odsto udela”, objasnila je Dostanić.
Kao većinski vlasnik NIS-a, „Gasporomnjeft” je obavezan da do 2. februara 2011. godine uputi javni poziv za otkup svojih akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po komadu.
Dostanić kaže da je to ponuda na koju akcionari ne moraju da odgovore, ali „ukoliko se dogodi da su veliki vlasnici NIS-a, na primer 'Gaspromnjeft', država itd. došli do 95 odsto udela i i dalje žele da otkupe i onih pet odsto, onda će to biti obavezujuća mera”.
Ona je podsetila da na Berzi postoje i druge akcije u koje akcionari mogu uložiti svoj novac, odnosno kad dobiju pare od NIS-a mogu kupiti akcije i neke druge kompanije.
Dostanić je naglasila da je kompanija koja se opredelila da izađe na Berzu prepoznala u svojoj poslovnoj politici šta su njene prednosti, a od tržišta kapitala svaka kompanija očekuje da može da se finansira na jeftiniji način, odnosno da se dofinansira.
„Naravno ona tu ne pribavlja kapital da premosti neki trenutni finansijski problem i likvidnost, nego se finansira rast i razvoj kompanije”, rekla je ona. Direktorka Berze je ponovila da svaka kompanija mora da neguje dobar odnos i poverenje sa investitorima, da redovno daje informacije o svom poslovanju, da prikaže finansijske izveštaje o svakom značajnijem poslovnom ugovoru koji potpiše.
Osvrćući se na trenutno stanje na srpskom tržištu kapitala, ona je rekla da su oba indeksa - najlikvidnijih akcija BELEKS 15 i opšti BELEKSlajn, trenutno u padu, ali da je situacija slična i na ostalim berzama u regionu, izuzev Rumunije čiji su indeksi zabeležili rast.
„BELEKS 15 ima najmanji pad u odnosu na zemlje regiona, ali to su dnevno promenljive stvari, pošto je do juna on bio u porastu, a sada je izgubio na vrednosti gotovo šest odsto”, kazala je Dostanić.
Ona je dodala da, među tržištima kapitala u zemljama iz okruženja, Ljubljanska berza ima nešto bolji promet nego ranije, ali da za ocenu realnog stanja na svim berzama treba sačekati kraj godine.
Beta/Tanjug
objavljeno: 29/08/2010
