Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 10.Maj.2010, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene sve više traže spas u flaši
BEOGRAD - Četvrtina populacije u Srbiji konzumira alkohol u količini koja njihovo ponašanje može učiniti rizičnim po okolinu, a u poslednje vreme za čašicom sve više posežu žene, što ranije nije bio slučaj, izjavio je šef dnevne bolnice pri Institutu za mentalno zdravlje dr Vladan Jugović.
- Čak 70 odsto građana koji uzimaju alkohol piju ga umereno i bez posledica, ali "problematično" pije tri do pet odsto populacije, među kojima je najviše osoba zrele dobi, dok u poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vreme žene piju sve više - kaže Jugović.
On tvrdi da u poslednje vreme nema bitne promene u broju konzumenata alkohola, ali se obim te zavisnosti meri prema problemima koje učestalo "korišćenje" alkohola izaziva, u kojoj meri i na koji način utiče na zdravlje i kako utiče na ponašanje čoveka.
Na lečenje tek kad "prigusti"
Kod starijih su, kaže doktor Jugović, primećene i zdravstvene posledice koje su uzrokovane dugogodišnjim konzumiranjem alkohola - bolesti jetre, različite neurohirurške bolesti, poremećaji rada srca, psihički poremećaji, osećaj anksioznosti i slično.
- Zavisnici se mogu obratiti za pomoć ukoliko njihovo ponašanje i zdravstveno stanje postaje rizično - kaže Jugović i preporučuje da se oni prvo obrate lekaru opšte prakse, a potom savetovalištu pri Institutu za mentalno zdravlje u Paunovoj ulici u Beogradu ili drugim ustanovama predviđenim za to.
On je ukazao da je primetno da se za pomoć zavisnici obrate tek nakon dugogodišnjeg "zavisničkog staža" kada problemi postaju izraziti u učestaliji.
- Najčešće se radi o tome da im je zaprećen razvod, otkaz na poslu, a jedan deo njih kada zdravstveni problemi postanu dominantni - precizirao je doktor Jugović.
- Ranije je odnos između muškaraca i žena bio veći. Do te promene nije došlo zato što muškarci manje piju već što žene piju sve više - kazao je Jugović.
Primećeno je, navodi on, da kod mladih alkoholizam može da izazove promenu uobičajenih navika, zanemarivanje obaveza, vođenje nezdravog života, poremećen dnevni ritam, a često i prekid školovanja. On kaže da je alkoholizam kod mladih uvek bio prisutan, ali da je taj problem sada vidljiviji, jer se o njemu mnogo više javno govori i piše.
- Mladi piju jer se alkohol povezuje sa ulaskom u svet odraslih, a u prvi kontakt sa alkoholom se dolazi između 13. i 15. godine života sa trendom da se ta granica spusti na još mlađi uzrast. Tako je prvo prvo opijanje primećeno kod mladih uzrasta između 15. i 17 godine života - kazao je Jugović i podsetio na skorašnju anketu Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut", koja je pokazala da među ispitanicima u srednjim školama uzrasta 16 godina, oko 40 odsto je navelo da se napilo bar jednom, a oko 15 odsto reklo je da alkohol pije redovno.
