Izvor: Politika, 09.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtevaće vraćanje školarine
Predstavnici studentskih organizacija zatražiće od fakulteta da vrate novac od školarina svim akademcima koji su upisali master studije, a posle izjednačavanja statusa ne žele da ih nastave. Takođe, zahtevaće od sudova da se izjasne o zakonitosti kriterijuma za usklađivanje zvanja koje je usvojio KONUS, a koji propisuju pod kojim uslovima je moguće da diplomirani steknu zvanje mastera.
– Pokušaćemo da se dogovorimo da se studentima master programa, koji to budu želeli, dozvoli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se prebace na doktorske studije uz doplatu razlike u školarini. Takođe, tražićemo da se onima koji su već položili ispite na masteru, ti ispiti priznaju na doktorskim studijama – istakao je Srećko Šekeljić, predstavnik Saveza studenata Beograda, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, i dodao da će to zavisiti od volje rukovodilaca fakulteta, pošto po zakonu ne moraju da se povinuju ovom studentskom zahtevu.
Jelena Ivančević, predstavnica Studentske unije Srbije, objašnjava da akademci koji su upisali master studije samo zbog zvanja, i to na matičnom fakultetu, na smeru na kojem su stekli diplomu, nemaju potrebe da nastave studiranje. Svi ostali koji su upisali master programe koji će im pomoći u sticanju novih kvalifikacija i znanja neophodnih za napredak u struci ne bi trebalo da odustaju od učenja.
– Preporučujemo studentima da dobro pogledaju nastavne programe studija koji su upisali i da u skladu sa tim donesu odluku – ističe naša mlada sagovornica.
Studenti će, kako su naglasili, zatražiti hitan sastanak sa Zoranom Lončarom, ministrom prosvete, i Brankom Kovačevićem, predsednikom Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) i Beogradskog univerziteta, na kojem će zahtevati da se svi podzakonski akti usaglase sa autentičnim tumačenjem Zakona o visokom obrazovanju o izjednačavanju diplomiranih i mastera koje je skupština usvojila.
– Apelujemo na diplomce da se prijavljuju na konkurse za posao u kojima se traže masteri, jer imaju ista prava. Takođe, zarade bi trebalo da im budu obračunavane pod istim uslovima – kažu studenti i naglašavaju da nisu pristalice "fizičke" zamene diplome, već izdavanja jednoobraznih potvrda u kojima će biti navedeno da stečeno zvanje diplomirani odgovara zvanju master.
Država bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da se pozabavi međunarodnim priznavanjem novih odluka i da promoviše izjednačavanje statusa i prava diplomiranih i mastera. Samim tim bi nadležni stali u zaštitu prava svojih građana koji žele da u inostranstvu nastave studije i nađu posao.
Akademci i dalje ističu da polaganje dodatnih ispita za sticanje zvanja master nije zakonski utemeljeno, ali važeći kriterijumi nalažu da je automatska zamena diploma moguća samo ako su studije trajale pet godina i ukoliko su obuhvatale izradu diplomskog rada.
U svim ostalim slučajevima, stav je profesorskog kora, diplomcima koji žele da steknu zvanje mastera fakulteti mogu da nametnu polaganje nekoliko ispita i eventualno izradu master rada.
"Usklađivanje VII-1 stepena stručne spreme sa nazivima iz člana 95. Zakona o visokom obrazovanju vrši se na osnovu upoređivanja trajanja studija, usklađenosti sadržaja i ciljeva prethodnog i novih studijskih programa, postojanja, vrednosti i obima završnog (diplomskog) rada, kao i upoređivanja ukupnog opterećenja lica tokom savladavanja završenih osnovnih studija sa opterećenjem od 300 ESPB bodova u okviru kojih se mora odbraniti završni master rad iz člana 29. stav 11. Zakona o visokom obrazovanju", stoji u saopštenju Odbora za statutarna pitanja Univerziteta u Beogradu.
Iako se očekivalo da će odluka o izjednačavanju diplomiranih i mastera rešiti ovaj problem, ona je samo produbila jaz između stavova univerziteta i akademaca. I dok se suprotstavljene strane spore i različito tumače važeće zakonske odredbe, niko od predstavnika Ministarstva prosvete nije pokušao da reši ovu zbrku i argumentovano objasni šta konkretno podrazumeva usvojeno tumačenje Zakona o visokom obrazovanju.
[objavljeno: ]
