Izvor: Danas, 11.Feb.2015, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumrak novinarstva
Beograd - Komisija za žalbe Saveta za štampu primila je 36 žalbi na kršenje Kodeksa novinara Srbije od oktobra prošle godine, saopšteno je juče na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru. Kako je ocenjeno, Kodeks je prekršen u 16 slučajeva, osam žalbi je još u proceduri, a samo su dve rešene nagodbom medija i podnosioca žalbi.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da se u tri od tih 16 slučajeva radi o medijima koji ne prihvataju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nadležnost Saveta kao samoregulacionog tela, ali da su njima ipak izrečene javne opomene. Reč je o portalu Glas zapadne Srbije iz Čačka u dva slučaja i portalu Teleprompter iz Novog Sada u jednom. Kako je dodala, dnevni list Alo je Kodeks prekršio četiri puta, Kurir tri, Informer i Večernje novosti po dva, a Blic i portal Telegraf.rs po jednom.
Ona je istakla da će Savet za štampu razmatrati i žalbu Ministarstva kulture koje se žalilo zbog pornografskog sadržaja na naslovnoj strani Kurira. Takođe, ukazala je i na to da je Informer odlučio da više ne prihvata nadležnost Saveta kao samoregulacionog tela.
Ivan Cvejić, predsedavajući Komisije za žalbe i glavni urednik agencije Beta, naveo je slučaj Kurira koji je sa društvene mreže Fejsbuk preneo sadržaj intervjua novinarke televizije u Vranju sa pacijentima u psihijatrijskoj bolnici. Ti delovi, objasnio je Cvejić, gde ona priča sa njima, nisu prikazani u emisiji, ali su osvanuli na Fejsbuku, pa ih je Kurir preneo. Autorka se žalila Savetu za štampu, koji, kako je rekao Cvejić, nije uspeo da donese odluku. On je naveo i slučaj Blica koji je prekršio novinarski Kodeks zbog izveštavanja o krivičnoj prijavi protiv glumca Ivana Jevtića.
Vlado Mareš, član Komisije za žalbe, upozorio je da bi to telo ubuduće moglo da se suoči sa „perfidnom cenzurom koja se uvodi u medijskoj sferi“ i da bi to moglo da predstavlja ozbiljan problem.
- Imamo već nekoliko medija i dosta novinara koji su u ulozi cenzora, koji ubeđuju publiku da im se jako dopada lik i delo premijera i najviših političara, i to polako postaje manir - rekao je Mareš. Prema njegovim rečima, na snazi je „sumrak novinarstva“, a postoje mediji koji su praktično PR agencije političara.
