Izvor: Blic, 22.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stariji i mlađi dugo čekaju na posao
Stariji i mlađi dugo čekaju na posao
Iako se u prva tri meseca ove godine u Srbiji zaposlilo 23 odsto više ljudi nego u istom periodu lane, broj nezaposlenih ne samo da nije smanjen već je i povećan. Krajem marta registrovano je nešto više od 920.000 nezaposlenih, što je za 4,1 odsto više nego što je na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje bilo godinu dana ranije.
Ovakvo kretanje na tržištu radne snage, prema rečima Radovana Ristanovića, direktora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nacionalne službe, može se objasniti jedino velikim prilivom radnika koji su, izgubivši posao, došli na berzu rada.
Kada se govori o nezaposlenosti, stručnjaci često ističu da su time što nemaju posao posebno ugroženi mladi do 30 godina i stariji od 50 godina. Ugroženi su, međutim, svi, jer je posao potreban svima - kako mlađima za početak samostalnog života, tako i onima nešto starijima koji izdržavaju porodice i za koje bi trebalo da se podrazumeva da imaju posao. Reklo bi se, da se ne zna kome je gore. A život se pobrinuo da, nažalost, među ljudima bez posla ima svih starosnih kategorija, i to prilično ravnomerno raspoređenih. Tako je od ukupnog broja nezaposlenih, onih u četvrtoj deceniji života četvrtina, onih u petoj i šestoj po petina, a mlađih od 30 godina - skoro trećina. Telefonski centar
Neretko se može čuti da su sami nezaposleni krivi za to što nemaju radno mesto, jer navodno biraju i odbijaju ponuđene poslove. Direktor Ristanović, međutim, smatra da je to samo delimično tačno i da je ovoliki broj nezaposlenih mnogo više posledica činjenice da posla jednostavno nema, nego toga što ljudi ponude odbijaju. Prema njegovim rečima, promenio se, i to nabolje, odnos ljudi prema traženju posla, jer oni sada sve ređe čekaju kod kuće da ih neko pozove i ponudi im posao, a sve više sami 'grizu' i traže informacije o mogućnostima zaposlenja.
Nacionalna služba za zapošljavanje, kaže on, čini sve što može da pomogne nezaposlenima da dođu do radnog mesta. Naglašava, međutim, da je uloga ove službe samo posrednička, a veća stopa zapošljavanja direktno je uslovljena otvaranjem novih radnih mesta, što je posao za investitore.
Govoreći o projektima na kojima u cilju većeg zapošljavanja NSZ trenutno radi, on kao prvo navodi da je ovih dana u Beogradu otvoren pozivni centar u kome nezaposleni i poslodavci mogu da dođu do informacija o slobodnim radnim mestima ili potrebnim kadrovima.
- Broj za nezaposlene je 0800 300301 i poziv je besplatan, dok poslodavci pozivanje broja 0901 300301, koji je namenjen njima, plaćaju. Otvaranje ovog centra, sudeći po prvom danu kada je zabeleženo više od 150 poziva, pokazalo se opravdanim. Ako bude većeg interesovanja klijenata, centar u Beogradu ćemo proširiti, a nameravamo da slične servise otvorimo u Nišu i Novom Sadu - objašnjava Ristanović.
Još nema rezultata
Radmila Katić-Bukumirić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, za 'Blic' objašnjava da mere na kojima radi ovo ministarstvo i Nacionalna služba za zapošljavanje još ne daju vidljivije rezultate, ali da se oni mogu očekivati kada krenu veće, pre svega strane direktne investicije.
- Od mera na kojima sada radimo, izdvojila bih otvaranje tranzicionih centara u preduzećima čiji je zadatak da sagledaju potrebe radnika koji bi mogli postati višak, kao i kapacitete koje bi im preduzeća u kojima još rade mogla ponuditi u svrhu novog zapošljavanja. Takvi centri već postoje u Fabrici vagona u Kraljevu, pančevačkoj 'Petrohemiji', niškim preduzećima MIN i 'Niteks', borskom Rudarsko-topioničarskom basenu. Ministarstvo takođe priprema program javnih radova (radovi na putevima, uređenje bolnica, gradskih trgova, rečnih obala i slično) gde bi se nezaposleni kroz rad obučili za neki konkretan posao, a tokom angažovanja na javnim radovima bili bi tretirani kao zaposleni. Njihove plate finansirale bi se delom iz budžeta, gde je za ovu svrhu za 2006. godinu izdvojeno 100 miliona dinara, a ostali deo njihovih primanja obezbeđivali bi izvođači radova - navodi Bukumirićeva.
Loša obrazovna struktura
Kao jedan od velikih problema bržeg zapošljavanja ona navodi vrlo nepovoljnu obrazovnu strukturu nezaposlenih jer, kako kaže, trećina ljudi evidentiranih kod NSZ spada u nestručan kadar.
Zato je neophodna njihova obuka, a u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ističu da je predviđeno da ove godine obuku prođe 4.854 ljudi, s tim što su zanimanja za koja će se obučavati različita od filijale do filijale i prilagođena su specifičnim potrebama svakog regiona.
Poslodavci kao najveće prepreke za veće zapošljavanje navode neusklađenost obrazovnog sistema sa njihovim potrebama, zatim prevelika poreska opterećenja, kao i komplikovanu proceduru otpuštanja radnika. Delu njihovih primedaba, sudeći prema najavama iz Vlade Srbije, izaći će se uskoro u susret. Reč je o rasterećenju plata jer, kako je najavljeno, porez na zarade biće smanjen sa 14 na 12 odsto.
R. Marković
