Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašni gutaju "cevosane"
Skoro 40.000 slučajeva godišnje, ne samo trovanja pečurkama, već i lekovima, pesticidima, kiselinama
U Srbiji se umire od raka i oboljenja srca, ali i, što je manje poznato, sve češće od – akutnih trovanja. Najnoviji podaci nadležnih govore da se u poslednje vreme povećava broj otrovanih i da se beleži skoro 40.000 slučajeva godišnje. U te slučaje se ne ubrajaju samo trovanja pečurkama ili ujed zmije, već i sve veći procenat onih koji se truju namerno i to lekovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pesticidima, kiselinama, bazama...
Svetska zdravstvena organizacija je 1992. godine ustanovila da je smrtnost od akutnih trovanja u svetu na trećem mestu. Mi smo u tom pogledu u evropskom proseku, s tim što su u Evropi češća slučajna trovanja. (Stručnjaci navode da su u nerazvijenim zemljama namerna trovanja učestalija i da je teška ekonomska situacija povezana sa povećanim brojem trovanja korozivima, odnosno kiselinama i bazama.)
Alarm je, dakle, zazvonio na uzbunu, pa su nadležni kod nas preduzeli važne korake. Jedan od njih jeste i taj što će u Srbiji uskoro da se organizuje toksikološka služba, što je prošle godine uneto u Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kroz formu osnivanja nacionalnog centra za kontrolu trovanja. Sada u Vojnomedicinskoj akademiji postoji Nacionalni centar za kontrolu trovanja, kao zasebno odeljenje, sa oko stotinak zaposlenih (petnaestak lekara), ali nema veće nadležnosti za celu republiku, niti potrebnu samostalnost.
Doživotni invalidi
Ovim aktuelnim pitanjima ove nedelje se u hotelu "Omorika", na Tari, bavi oko 200 učesnika Devetog kongresa toksikologa Srbije. Tu su stručnjaci iz oblasti medicine rada, hitne pomoći, kliničkih centara i drugih službi iz Srbije, kao i gosti iz Republike Srpske i Makedonije. Kongres se, inače, održava svake četvrte godine, a sada ga organizuju Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA i Sekcija za toksikologiju Srpskog lekarskog društva, uz tehničku podršku "BV komerc" iz Novog Sada.
– Ovaj centar još nije zvanično proglašen republičkim, a da li ćemo ostati u VMA ili ćemo se izdvojiti, videćemo. Ja žarko želim da postanemo institucija Ministarstva zdravlja, jer svaka država ima svoj nacionalni centar. Znači, udarna tačka ovog skupa jeste da obavestimo lekare, koji su iz svih krajeva Srbije, da je Ministarstvo zdravlja počelo da obezbeđuje uslove da se toksikologija konačno i u Srbiji radi kao i svuda u svetu – objašnjava dr Dragan Joksović, načelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja.
Profesor Joksović iznosi iskustva svog višegodišnjeg rada, navodeći da se ljudi kod nas namerno najčešće truju lekovima, pesticidima, hemikalijama (jedan je, kaže, pojeo čak kilogram sode bikarbone da bi smanjio lučenje želudačne kiseline), pa su iz ovog centra od Ministarstva tražili da izdejstvuje zabranu prodaje koncentrovanih kiselina (esencije, cevosana, VC sanitara...). Kod trovanja je smrtnost veća od 25 odsto, a ako osoba i preživi ostaje doživotni invalid. Tako se, dodaje profesor, osim što se gubi zdravlje ljudi, troše i silne pare, jer su takvi pacijenti mesecima na bolovanjima.
Doping u sportu
Nije lako, nastavlja on, raditi u ovom centru. Ta služba radi svakog dana u godini, svih 24 sata, i lekari nailaze na svakakve situacije. Dovode im otrovane kojima treba pomoći, ali vrlo često osoblje dobije i batine. Donesu im narkomane koji se predoziraju, ne mrdaju, ne dišu. Kad ih osoblje vrati u život, mnogi najednom postaju agresivni.
– Kad nas Ministarstvo zdravlja bude promovisalo kao nacionalni centar, mi ćemo obavljati nadzor kako se zbrinjavaju slučajevi trovanja u celoj Srbiji, a kad je reč o toksikološkoj službi koja je u razvoju, imaćemo u odnosu na nju bukvalno naredbodavne mogućnosti. Suština je da edukujemo lekare širom Srbije, od nivoa seoskih ambulanti do našeg centra. Na prevenciji se može dosta uraditi i tako smanjiti broj trovanja. Naš lekar kada mu dođe pacijent sa trovanjem razmišlja o protivotrovu. Pošto ne može da se seti, on pacijenta šalje dalje, a dragoceno vreme je već izgubljeno. Treba pobediti strah od neznanja. Kad lekar prođe obuku on će znati da u 50 odsto slučajeva maltene sam na terenu može sve da završi. Ova oblast se, nažalost, ne uči na fakultetu – objašnjava profesor dr Dragan Joksović.
Jedna od tema kongresa na Tari biće i doping u sportu.
– Primili smo juče na lečenje jednog mladog čoveka koji je počeo angažovanije da se bavi sportom. Kolega mu je rekao da uzme stereoide i slične stvari, sve što je dostupno na tržištu. Sada mladić ima stravičan poremećaj. Jeste napumpao svoje mišiće, ali je došlo do njihovog oštećenja, cepanja, izdvajanja mišićnih vlakana, pa i do začepljenja bubrega. On je sada na dijalizi. Eto, ima i takvih primera. A pošto mi želimo da otvorimo nacionalnu laboratoriju za doping kontrolu, razmatranje ovakvih problema na ovom skupu je od velikog značaja – kaže na kraju dr Dragan Joksović.
Branko Pejović
[objavljeno: 29.09.2006.]
