Izvor: Politika, 29.Okt.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šangajci s Voždovca
Nastavnici i saradnici Laboratorije za elektronsko poslovanje (FON) u minulih devet meseci objavili su više od 40 radova, od kojih 15 u časopisima iz Indeksa naučnih citata (SCI). Trećinu u dve najviše kategorije – M21 i M22
I za čuvenu Šangajsku listu važi davnašnje takmičarsko pravilo: Lakše je ući nego ostati! Beogradski univerzitet je, kao što znate, 15. avgusta uvršćen među 500 odabranih iz celog sveta.
Sada se svi odreda hvale najvećim prodorom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpske nauke – manjina s razlogom, većina bez njega – i ne pokušavajući da odmere i ocene koliko je ko tome doprineo: istraživači, laboratorije, instituti i fakulteti. Ispostaviće se, naposletku, da je svaki pojedinac koji ispred svog imena i prezimena ispisuje magistar, doktor, profesor ili akademik podjednako zaslužan, iako je pretežni deo naučnog bratstva (i sestrinstva) najstarije visokoškolske ustanove u nas proteklih nekoliko godina gromoglasno ćutao, a znatno manji se, čak, opirao takvom razvrstavanju.
Srpski spisatelj Vladan Desnica u romanu „Proljeća Ivana Galeba” poodavno nas je opomenuo: „Blagodat zaborava i okrutnost pamćenja leže van naše vlasti”. Da li je to svojevrsni hir ljudske evolucije, koji ni najučeniji do sada nisu odgonetnuli?
Nastavnici i saradnici Laboratorije za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, smeštenog na Voždovcu, u minulih devet meseci objavili su više od 40 radova, od kojih 15 u časopisima najcenjenije Tomson Rojtersove liste (Indeks naučnih citata ili skraćeno SCI). Trećinu u dve kategorije s najvećim ugledom (i ocenom) – M21 i M22! Još nekoliko ih je u prvopomenutoj prihvaćeno, očekuje se da se pojave do kraja godine.
„Međunarodnoj naučnoj javnosti predočili smo svojerezultate u primeni Internet i mobilnih tehnologija u poslovanju, nauci i obrazovanju”, naglašava prof. dr Marijana Despotović-Zrakić. Posebno se izdvajaju ostvarenja iz „računarstva u oblascima” (CloudComputing), u kojima su opisani obrasci i rešenja za podršku poslovanju, istraživanju i obrazovanju. Iz tog poduhvata proistekla je naučna monografija na engleskom (Highperformanceandcloudcomputinginscienceandeducation), kojom se s razlogom diče.
Multidisciplinarni pristup i saradnja s Institutom za fiziku u Zemunu urodili su nizom naučnih saznanja u korišćenju računarske tehnike u biofizici i fizici čvrstog stanja, u čemu je dr Branislav Jovanić, naučni savetnik i rukovodilac Laboratorije za multidisciplinarna istraživanja, odigrao nezaobilaznu ulogu. Budite, međutim, pripravni na nova ugodna iznenađenja.
Laboratorija za elektronsko poslovanje, koju je devedesetih osnovao prof. dr Božidar Radenković (54), ima devetoro nastavnika i saradnika. Prof. dr Marijana Despotović-Zrakić (35), koja rukovodi projektom iz osnovnih istraživanja, pod nazivom „Primena računarske tehnike u eksperimentalnoj fizici čvrstog stanja”, u ovoj godini publikovala je deset radova u časopisima sa SCI liste, docent dr Zorica Bogdanović (33) devet, docent dr Dušan Barać (29) sedam, saradnica u nastavi Aleksandra Labus (28) tri i asistent Aleksandar Milić (30) dva.
„Mlade saradnike i studente već godinama uključujemo u svoja istraživanja, tako su Marko Vulić (27), na doktorskim, i Konstantin Simić (27), na master studijama, potpisnici po dva, a Jovana Dadić (23) jednog rada u časopisu sa SCI liste”, dodaje prof dr Marijana Despotović-Zrakić.
Iako na početku mukotrpnog naučničkog puta, po broju objavljenih radova ovi mladi istraživači ispunili su uslov za izbor u zvanje redovnog profesora! Da li je time bačena rukavica izazova ostalim laboratorijama, institutima i fakultetima?
„Jedino merilo uzeto u obzir prilikom uvršćavanja Beogradskog univerziteta na Šangajsku listu bilo je broj objavljenih radova u časopisima s prestižnog Indeksa naučnih citata”, objašnjava prof. dr Božidar Radenković. „Oko 8.000 nastavnika i saradnika i 1.700 visokoškolaca na doktorskim studijama u 2011. objavilo je 2.157 radova ili 0,22 po autoru!”
Laboratorija za elektronsko poslovanje bila je, u proseku, desetostruko plodotvornija: samo Marijana Despotović-Zrakić i Zorica Bogdanović imaju 50 puta više u poređenju sa univerzitetskim prosekom! A najmlađa saradnica, Jovana Dadić, još na osnovnim studijama, petostruko ga premašuje.
Pomenutih devetoro istraživača, dakle, doprinelo je kao prosečan fakultet ili institut sa oko 100 istraživača! I to potvrđuju nalazi studije Evropske komisije (SerbiaICTRTDTechnologicalAudit), po kojoj je Laboratorija za elektronsko poslovanje prepoznata kao ovdašnji centar izvrsnosti u informatičko-komunikacionim tehnologijama.
„Nastavljamo da negujemo naučnu izvrsnost i multidisciplinarnost, sarađujući s mnogim naučnoistraživačkim ustanovama. Prethodnih godina u Srbiji niko nije načinio toliki naučnoistraživački prodor u informatičko-komunikacionim tehnologijama i elektronskom poslovanju. Nije neskromno reći da je to retkost i u svetu”, zaključuje dr Zorica Bogdanović.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 29.10.2012.
