Izvor: Blic, 17.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sanda Rašković Ivić: 'Čekam da me smene'
Sanda Rašković Ivić: 'Čekam da me smene'
BEOGRAD - Moji odnosi sa Vladom Srbije, odnosno njenim vrhom su i dalje loši. Sa vrhom te vlade i dalje nemam nikakve kontakte i ja, u stvari, čekam da me smene. Mislim da će se to desiti u sklopu rekonstrukcije Vlade i da ću tom prilikom biti odstranjena kao strano telo. Za njih će to biti najelegantniji način da me smene, kako bi izbegli skandal - rekla je u razgovoru za 'Blic' Sanda Rašković-Ivić, republički komesar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za izbeglice, naglašavajući, međutim, da ne spada u one ljude za koje prestanak funkcije znači katastrofu, pa će, kako kaže, dok je na čelu Komesarijata normalno obavljati zadatke na dobrobit izbeglica.
Koji posao je sada prioritet vama i Komesarijatu?
- Radimo na realizaciji naše ideje da se sprovede popis izbeglica u celom našem regionu, da bismo, kao prvo, znali koliko imamo tačno izbeglica. Sada smo u situaciji da mi neke ljude izbegle iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine ovde vodimo kao izbeglice, dok ih tamo računaju kao povratnike. Tako se, prema podacima UNHCR-a, u Hrvatsku iz Jugoslavije do sada vratilo 45.000 ljudi, dok hrvatske vlasti tvrde da je broj povratnika veći. Mi smatramo da oni evidenciju ne vode korektno i zato takvu evidenciju ne možemo ni priznati. Otuda naše zalaganje za novi popis izbeglica u celom regionu, koji bi, ako se naša ideja realizuje, trebalo da se obavi na proleće. Šta je sa najavljenim zatvaranjem kolektivnih izbegličkih centara?
- Kolektivni centri trebalo bi da se zatvore do 2005 godine. Njihov broj već je smanjen na 343, od čega je 314 priznatih i 29 koji po kriterijumima UNHCR ne zadovoljavaju uslove da budu priznati kao kolektivni centri, pa se finansiraju iz budžeta Vlade Srbije. U tim centrima živi 25.000 ljudi, od toga 14.500 izbeglih iz Hrvatske i BiH i 10.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. Planiramo da sve centre zatvorimo, ali tako da niko ko je sada tamo smešten neće biti izbačen na ulicu. Revizija korisnika kolektivnih centara počela je ove jeseni tako što mi ljude koji zbog relativno visokih primanja, recimo penzija, obaveštavamo da ne ispunjavaju uslove za ostanak u centrima i da se pripreme za njihovo napuštanje. Niko od ovih ljudi neće biti iseljen pre završetka grejne sezone, tako da ljudi imaju nekoliko meseci da se pobrinu za dalji smeštaj. Plan je da se u prvoj fazi zatvori 61 kolektivni centar, zato što u njima pojedinačno živi manje od 20 ljudi i što s vlasnicima objekata nije sklopljen ugovor a adaptaciji. U ovim centrima ukupno je smešteno 1006 lica. U drugoj fazi, koja će se odvijati tokom sledeće godine zatvoriće se 98 objekata u kojima živi 5.300 izbeglica. Reč je uglavnom o ugostiteljskim objektima koji se nalaze pored puta Subotica - Beograd - Niš - makedonska granica, čiji vlasnici su tražili da im se objekti vrate. Da li je predviđena neka vrsta pomoći izbeglicama koje će morati da napuste kolektivne centre?
- Da. Koliko god nam finansijske prilike budu dozvoljavale, mi ćemo izbeglicama pomagati da se osamostale. Jedan od predviđenih oblika pomoći jeste jednokratna takozvana pik-ap pomoć, koja podrazumeva da izbeglice jednokratno dobiju novac koja im može znatno pomoći u prevazilaženju poteškoća posle napuštanja izbegličkog centra. Planirano je da se onima koji žive sami da 500 dolara, tročlanom domaćinstvu 1.000, a četvoročlanoj porodici 1.500 dolara, kao i tromesečna pomoć u hrani i plaćanje troškova preseljenja, što finansira Visoki komesarijat UN za izbeglice. Neke porodice su se već opredelile za ovu pomoć, koja uopšte nije zanemarljiva. Italijanska organizacija 'Kooperacione Italijana' pomoći će izgradnjom kuća za jedan broj izbeglica. Ta gradnja trebalo bi da počne na proleće sledeće godine i očekujemo da na taj način smestimo 200 do 300 izbegličkih porodica.
Da li je novac koji se iz republičkog budžeta izdvaja za rešavanje problema izbeglica dovoljan?
- Suma koju smo imali na raspolaganju za ovu godinu zaista je bedna, a za sledeću godinu dobićemo nešto više. Tako je za zbrinjavanje ljudi u kolektivnim centrima predviđeno milijardu dinara. Najviše trpi program otkupa seoskih imanja, gde još ništa nismo uradili, između ostalog i zato što vladina radna grupa smatra da izbeglice do seoskih imanja treba da dođu putem kreditnih linija, što je, po mom mišljenju, vrlo nepovoljno za njih. Uostalom, i Broz je prilikom kolonizacije Vojvodine prvo ljudima obezbeđivao kuće. Smatram da to treba omogućiti i sada i boriću se i dalje da se pare za taj otkup obezbede iz budžeta. Koje su glavne prepreke sa kojima se suočavaju izbeglice koje žele da se vrate svojim kućama?
- Kada je reč o potencijalnim povratnicima u Bosnu i Hercegovinu, glavna prepreka je tamošnja loša ekonomska situacija i nedostatak novca za obnovu i rekonstrukciju kuća, posebno u kantonima jedan i 10. Onima koji žele da se vrate u Hrvatsku najteže je izboriti se za povratak stanarskog prava, a ni bezbednosna situacija po povratnike nije dobra, pa se još uvek dešavaju hapšenja ljudi koji se vraćaju svojim kućama. R. Marković
