Izvor: Politika, Tanjug, 10.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođendan patrijarha Pavla
Biti rođen na tragični praznik Usekovanja, pogubljenja svetog Jovana Krstitelja, dan najstrožeg posta, poziv je za hrišćanina da vodi život u skromnosti, odmerenosti i molitvi. Toga se drži patrijarh Pavle tokom devet i po decenija
Kada je čuveni bečki kardinal Franc Kenig, začetnik boljeg upoznavanja i zbližavanja hrišćanskog Istoka i Zapada, dva „plućna krila” umorne Evrope, poštovalac srpskog pravoslavlja, imao 95. životni jubilej (2005) posvećeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su njegovom delu mnogi članci. Daleko im je bilo, rekli su autori tekstova, uz to i neizvesno, da se za to sačeka stoti rođendan. U kardinalovom slučaju nije ga ni bilo. I u drugim slučajevima su devedesetpetogodišnjice smatrane pogodnim povodom da se „slavljeniku” posveti posebna pažnja.
Patrijarh Pavleživi kroz gotovo jednovekovnu istoriju. Rođen je pre ravno 95 godina kao podanik austrougarske dunavske monarhije, školovao se u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, potom Jugoslaviji, iskušeništvo vodio u Nedićevoj Srbiji, zamonašen i zavladičen (1957) u vreme Tita, prvojerarhovao od 1990. za vreme Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Borisa Tadića... Zemlja u kojoj živi promenila je desetak imena. Njegov život je ogledalo jednovekovnog puta punog uspona i padova jednog naroda, slika crkve koja se na svoj način uklapala u ta burna zbivanja.
Sa njegovim izborom za patrijarha 1990. niko nije računao, ni on sam nije na to pomišljao. Smatralo se da će se birati između dvojice „jakih” kandidata, episkopa Save i Stefana, u čemuse u brojnim glasanjima nije uspelo. Prihvatio je dužnost, smatrajući da „volju Božju” ne sme da odbije.
Pavle nije zbog ratnih okolnosti uspeo da poseti sve pravoslavne crkve, kao što je uobičajeno za nove poglavare. Trudio se da Srbi u Americi uspostave crkveno jedinstvo i prevaziđu raskol. U svetskom pravoslavlju, ali i kod drugih konfesija i vera, uživa izuzetno poštovanje. Najstariji je među četrnaestoricom poglavara. Prema drugim hrišćanima je bio otvoren, susretao je velikodostojnike raznih crkava i primao ih pri poseti srpskoj prestonici. Fundamentalistima, antiekumenski orijentisanima, to nije bilo po volji. Nije se ispunio ni njihov zahtev da SPC napusti Svetski savet crkava. Strani političarikoji su dolazili u Beograd želeli su da čuju procenu stanja na Balkanu i od srpskog patrijarha. On je na njih ostavljao utisak duhovnika, askete, brižnog oca, možda i nekoga ko nije upoznat sa svim detaljima, koji na konkretna pitanja odgovara biblijskim citatima, želeći svimadobro, mir i razumevanje. Netolerantnost prema drugima, posebno okolnim narodima, ili prema drugovernima, niko nije mogao da konstatuje.
Usabraćuepiskopeimao je poverenje, mada su neki to shvatili kao mogućnost (pre)naglašavanja sopstvenog delovanja koje je vodilo slabljenju jedinstva Crkve. Razlike u okvirima Crkve su se u njegovo vreme o nekim pitanjima znatno produbile, čemu on nije doprineo. Patrijarh, kao čovek dijaloga, kada je iznosio mišljenje nije ga nametao, slušajući pažljivo sagovornika.
Želji da se povuče nije se udovoljilo, rečeno je da je zamoljen da ostane i dalje poglavar, iako se znalo da ne može da vodi Crkvu niti da služi. Manji deo episkopata želeo je novog prvojerarha, drugi su insistirali da formalno ostane na tronu, mada je tokom istorije SPC i pravoslavlja uopšte povlačenja uvek bilo. Nijedan od mogućih kandidata nije u tom trenutku bio toliko za sve prihvatljiv da bi izbor bio jednostavan, kao što je bio slučaj sa patrijarhom Kirilom u Moskvi. U okolnostima kada su u episkopatu do izražaja došle duboke razlike, čak i polemike, ostanak Pavla bilo je rešenje koje je dovelo do smirivanja strasti. Iako nemoćan i star, simbolizuje jedinstvo crkve, što vernici –ali i neverujući –cene. Crkvi neće biti lako da nađe vizionara za nastupajuće vreme.
Biti rođen na tragični praznik Usekovanja, pogubljenja svetog Jovana Krstitelja, dan najstrožeg posta, poziv je za hrišćanina da vodi život u skromnosti, odmerenosti i molitvi.
Toga se drži patrijarh Pavle tokom devet i po decenija.
Živica Tucić
[objavljeno: 11/09/2009]
