Izvor: Politika, 28.Okt.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin sluša naučnike
Prošle nedelje je u kratkoj, dvodnevnoj poseti Beogradu, na poziv Karić fondacije, boravio Jurij Sergejevič Osipov, predsednik Ruske akademije nauka (RAN), koji je na tu odgovornu dužnost stupio 1991. kao 55-godišnjak, veliki uglednik u svetu nauke, zbog čega je nekoliko puta ponovo bio biran za čelnika RAN-a.
Član je desetak akademija nauka, uključujući Evropsku akademiju nauka i umetnosti, profesor Moskovskog univerziteta, autor teorije stacionarnih i periodičnih dinamičkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sistema, a razradio je i teoriju diferencijalnih igara.
Akademik Osipov je rukovodio nizom eksperimentalnih radova vezanih za konstrukciju letelica i rukovodio krupnim istraživanjima u domenu odbrane. U maju 2000. predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin ga je uključio u Savet bezbednosti.
Iste godine je postao jedna od vodećih ličnosti u tada formiranom Predsedničkom savetu za nauku i obrazovanje, telu koje će od onda u nekoliko navrata menjati ime, ali je njegova funkcija u suštini ostala ista.
U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, predsednik RAN-a Jurij Sergejevič Osipov je govorio o mnogim temama, za koje smo uvereni da će privući veliku pažnju naših čitalaca, uprkos tome što zbog prostornih razloga, razumljivo, ne možemo preneti sav sadržaj ovog jednočasovnog intervjua.
Gospodine Osipov, kako vidite nauku u današnjem svetu? Da li ona odgovara na izazove trećeg milenijuma?
Nauka uvek nastoji da pruži odgovore, ali u tome ne uspeva uvek. Danas se, na primer, razvijaju mnoge grane nauke koje se tiču ljudskog zdravlja. Najveći napredak je ostvaren u biologiji, hemiji i fiziologiji, što je omogućilo pojavu novih lekova. Drugi primer se tiče primene čisto kibernetičkih rešenja. Inteligentna robotska tehnika se koristi u izvođenju veoma složenih operacija u urologiji, kardiologiji, neurohirurgiji... Sprovodi ih manipulator, ali operacijom rukovodi lekar. Velike promene dogodile su se i u hemiji i u drugim oblastima. To svedoči da se problemi, tako da kažem, raspliću pred našim očima, ali ima i problema koji još nisu rešeni. Na tome se radi.
Na šta mislite?
Reč je o domenu energetske bezbednost, očuvanju biodiverziteta, valjanom razumevanju onoga što se dešava s klimom. Nauka se time bavi, mada možda ne uspeva da obuhvati sve probleme. Neko čak može reći da nema velikih iskoraka, ali treba da se setimo kako je bilo koliko juče.
Kako?
Fotoaparat vašeg kolege, vaš diktafon, moje i vaše naočare, sve su to rezultati nauke, zar ne? Sijalica svetli, a pre nekih 150 godina slavni Faradej je u engleskom parlamentu ubeđivao poslanike da dodele pare za dalja istraživanja na polju energetike. Ministar mu je odgovorio da za takve gluposti neće da daju novac. Na to mu je Faradej odgovorio otprilike ovako: kroz nekoliko decenija, najveći porez dobijaćete od korišćenja takvih energetskih sistema. Pokazalo se da je bio u pravu.
Da li je i danas na delu nešto slično?
Savremenu nauku stimulišu dva faktora. S jedne strane, zahtevi koji izviru iz realnog života i zadataka koje pred nauku postavlja društvo. S druge strane, nauka, recimo matematika, odgovara na niz zadataka koje postavlja čovek, ali se čini da njeni odgovori nemaju nikakve veze s ljudskom praksom. Ništa, međutim, ne propada. Kao što je rekao jedan naučnik – i takvi odgovori će zatrebati kad-tad. Savremeni svet je zasnovan na obe vrste naučnih dostignuća.
Da li nauka stoji pred izazovom stvaranja nove sinteze naučnih disciplina, pred nekom vrstom nove paradigme?
Možda izraz nova paradigma nije baš tačan, ali je sigurno da se mnoga dostignuća pojavljuju na tačkama dodira između raznih nauka. One se zaista ujedinjavaju. Nedavno je dodeljena Nobelova nagrada grupi ekonomista a oni su se, u stvari, bavili matematikom, što je iskorišćeno u praktične svrhe. Ova dodirna sfera između raznih nauka pokazuje da je danas nemoguće svrstavanje nauka u strogo odvojene police. Uostalom, u samom početku razvoja nauke nisu postojali pojmovi matematike ili fizike, nije bilo matematičara. Postojao je istraživač prirode, kao naučnik enciklopedista, što je sada nemoguće.
Zašto?
Zato što je sveobuhvatno telo današnje nauke ogromno. Ali, zbog toga sve veći broj ljudi razume da treba spojiti različite naučne principe i discipline da bi nešto bilo postignuto. Zato je vaše pitanje vrlo dobro: mnoga dostignuća se postižu baš tako – u dodiru raznih naučnih disciplina.
Kao ekspert za teoriju igara vi je primenjujete u mnogim granama nauke, od matematike do medicine, zaštite okoline, pitanja bezbednosti i letova u kosmos. Kakva je veza, recimo, između teorije igara i kosmičkih istraživanja?
O kosmičkim istraživanjima neću govoriti, ali ću pomenuti dva primera vezana za teoriju igara. Prvi primer: zec beži ispred psa koji ga juri; zec trči pravo, a pas ga juri sa strane. Postavlja se pitanje kako da pas što brže stigne zeca, koji trči da bi pobegao psu? Ni pas ni zec ne znaju rešenje. To je igra. Drugi primer: raketa proganja avion. Koju strategiju treba da primeni pilot da bi izbegao raketu, odnosno, kako voditi raketu da bi pogodila avion? I to je igra. Sve se uklapa u matematičke zadatke i njima se objašnjava. Upravo matematika istražuje i opisuje ta kretanja, jurnjavu psa i zeca, rakete i pilota aviona.
Matematika je danas vrlo prisutna i u društvenim naukama?
Ona prožima sve savremene nauke, kako prirodne, naročito fiziku i biologiju, tako i društvene nauke, na primer lingvistiku. Dešifrovanje nepoznatih tekstova ispisanih na drevnim jezicima teško je moguće bez pomoći matematike. Danas postoje matematička lingvistika, matematička fizika, matematička biologija, matematička sociologija... Matematika sve prožima i još razvija aparat koji omogućava njenu primenu. S druge strane, sve prirodne nauke se baziraju na nekim hipotezama. Fizičar, na primer, izučava neku pojavu i može se ispostaviti da njegova hipoteza nije bila tačna. U matematici toga nema. U matematici je nemoguće da se za ma koliko staru teoremu danas kaže – ne, ona nije tačna. Pitagorina teorema je ostala ista. Može biti netačno dokazivanje, ali matematička činjenica ostaje. Zato bi trebalo govoriti o podeli nauka na prirodne nauke, društvene nauke i matematiku, koja je vrlo nezavisna. Ne sećam se ko je to rekao, Marks ili Engels, da stepen obrazloženosti bilo koje nauke zavisi od toga koliko se u toj nauci primenjuje matematika. Navođenje nije doslovno, ali je to smisao iznetog stava. Nije matematika uzalud nazvana caricom nauka.
Mi obični smrtnici znamo da je 2 plus 2 jednako 4. Postoje li, na primer u kvantnoj matematici, i drugi odgovori na to pitanje, odgovori koji kažu da 2 plus 2 nije 4?
Pomenuli ste nešto što je rođeno iz prakse: jedan štapić, dva štapića, četiri štapića, to je dobijeno iz iskustva. Matematika je nešto sasvim drugo. Čak nije dobro da se kaže kvantna matematika, treba reći kvantna izračunavanja, a to je način brzog računanja. Danas se mnogo radi na tome, recimo na kvantnom kompjuteru. Kada to bude postignuto biće lako, na primer, da se provali svaka šifra, svaka tajna.
Da li će tajna tada uopšte biti moguća?
Tajna na sadašnjem nivou neće postojati, ali hoće na nekom novom nivou. Sada su tajne sadržane u kodiranju, brojevima, otiscima prsta ili nečem četvrtom. Za kompjuter, međutim, to nisu nikakvi problemi, on te tajne dešifruje. Naravno, ne čini to sam kompjuter, ključnu ulogu ima algoritam koji koristi kompjuter. Možda sam preterao s hvaljenjem matematike!
Ima li krize nauke u Rusiji posle nestanka Sovjetskog Saveza?
Nauka je u Rusiji zaista pala u krizu, ona je pogotovo vidljiva u ranije veoma razvijanim eksperimentalnim naukama. Očuvane su i razvijaju se teorijska fizika, teorijska matematika, teorijska hemija, matematička lingvistika. Ove nauke imaju velika dostignuća zato što ne zahtevaju veliki novac. Neki naučni pravci su, paralelno, bukvalno uvenuli, zato što eksperimentalna nauka trži mnogo para. Ako niste sipali benzin u kola, bez obzira na to koliko je taj automobil dobar, nikada ga nećete pokrenuti. U tom pogledu je kriza vidljiva, ali se stvari ipak menjaju nabolje. Prošle godine je 320 milijardi rubalja uloženo u nauku, a to je mnogo novca, oko 2,5 milijardi dolara.
Koji je to procenat iz budžeta?
Jeste manje od 2 posto, ali je to promena nabolje. U poslednjih deset godina budžet RAN-a porastao je za pet puta, što je za Akademiju i dalje malo, pošto pod njenim okriljem imamo oko 450 instituta. Pri tom, nisu svi na državnom budžetu. Oko 35 odsto instituta sebi zarađuje novac. Prilična je to suma, skoro milijardu rubalja. Iako postoje mnogi problemi, situacija se kardinalno menja.
Koliko tome doprinosi Predsednički savet za nauku i tehnologiju koji je predsednik Rusije Vladimir Putin formirao 2000. godine? U tom savetu ste jedna od vodećih ličnosti...
Mnoga pitanja važna za razvoj nauke razmatrana su na tom savetu. Pre četiri godine, na primer, na dnevnom redu smo imali pitanje bitnog povećanja plata u Akademiji. Iako su plate još uvek male, ipak su povećane za otprilike dva puta. Savet razmatra mnoga pitanja, određuje prioritete, daje preporuke predsedniku za dodelu državnih nagrada...
Da li vas predsednik Putin sluša?
Moram da kažem da se nije desilo da predsednik ne prihvati ono što je preporučio Savet. Ja inače više nisam zamenik, menjaćemo strukturu tog tela, koje se potvrdilo kao vrlo dobar kanal za komunikaciju predsednika s ljudima iz nauke.
Nekada je vrh saradnje RAN-a i SANU bio oličen u saradnji nobelovca Pjotra Kapice i akademika Pavla Savića. Kako danas sarađuju te dve naučne ustanove?
Saradnja iz sovjetskog vremena se ne može uporedi s današnjom situacijom, a za to postoje i kod vas i kod nas objektivni razlozi. Mi smo se suočili s dubokim promenama, kao i vi, ali vi ste imali tragediju s ratovima i bombardovanjem. Neki kontakti postoje, razgovarano je, na primer, o poljoprivrednim naukama, dogovoreni su i neki konkretni koraci, ali se stalno dešava nešto što ostvarenje tih koraka sputava.
Koliko mogu organizacije kao što je Karić fondacija da doprinesu uspostavljanju nove i obnavljanju ranije saradnje?
Karić fondacija može da pomogne u smislu službenih putovanja, slanja đaka i studenata na školovanje i slično. Kada smo se upoznali, ja nisam znao da Karići daju svoj doprinos obrazovanju. Čak nije važno koliko daju u te svrhe, važan je njihov dobar primer, koji govori da biznis podržava nauku i obrazovanje. To je dobar primer i za Rusiju, u kojoj ima sličnih nastojanja, ali je u Rusiji mnogo više bogatih. Oni bi mogli da pomognu nauku i obrazovanje na način na koji to rade braća Karići koji su ovde prvi osnovali univerzitet. Njihova fondacija postoji duže od 15 godina, svedočeći kako biznis treba da se okrene prema nauci i obrazovanju. Bez toga nema napretka.
objavljeno:
