Izvor: B92, 05.Jun.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preneti poruku o trgovini ljudima
Beograd, Vašington -- Prema podacima obaveštajnih službi SAD, preko granica svake godine prošvercuje se oko 800.000 ljudi. U Srbiji je pokrenuta akcija za povećanje svesti o trafikingu.
"Gole činjenice" naziv je provokativne kampanje nevladine organizacije Astra, u kojoj goli muškarci ukazuju na problem trgovine ljudima u Srbiji. Kreativna direktorka Astre Nataša Milenković istakla je da niko ne može govoriti bolje gole činjenice od golih muškaraca - javnih ličnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje su se do sada bavile temom trgovine ljudima.
Pun naziv kampanje je "Gole činjenice - Žene nisu meso. Deca nisu roblje. Ljudi nisu roba".
Na konferenciji za novinare u Beogradu premijerno su predstavljena dva spota, u kojima činjenice o trafikingu iznose novinari Jugoslav Ćosić, Dejan Anastasijević i Željko Bodrožić, reditelj Milutin Petrović, glumci Branislav Lečić i Vukašin Obradović, kao i direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac.
Kako je istakla Milenkovićeva, kampanja je pokrenuta jer se o trgovini ljudima piše samo kad izbije neki skandal i zato što je to realan problem koji je zanemaren zbog takozvanih važnijih tema.
Novinar Vremena Dejan Anastasijević rekao je da nije imao dilemu da li da se skine go i učestvuje u kampanji jer je pre nekoliko godina radio studiju o trgovini ljudima tokom koje je shvatio koliko je taj problem veliki.
Anastasijević je ocenio da taj oblik organizovanog kriminala dehumanizuje žrtvu i da bi ga trebalo okarakterisati kao zločin protiv čovečnosti.
Glumac Branislav Lečić je naveo da je veoma važno da se i druge javne ličnosti uključe u kampanju.
Koordinatorka programa u Astri Ivana Radović navela je da je to peta kampanja te organizacije i dodala da se tokom svake kampanje duplira broj poziva upućenih na SOS telefon te nevladine organizacije.
Radovićeva je istakla da se ništa ne može uraditi bez angažovanja države, koja je u poslednje vreme zatvorena za saradnju sa njima i kojoj borba protiv trgovine ljudima nije prioritet.
Prema njenim rečima, Srbija nije samo zemlja tranzita, kako se do sada mislilo, već zemlja porekla, tranzita i destinacije, a prisutna je i interna trgovina ljudima, gde žrtve bivaju prodavane iz jednog grada u drugi u Srbiji.
Ona je navela da se na SOS telefon za žrtve trafikinga za šest godina javilo više od 8.000 ljudi, a da je identifikovano 264 žrtve trgovine ljudima, od kojih je 40 odsto dece.
"Trgovina ljudima je profitabilni organizovani kriminal", istakla je ona i dodala da će tokom kampanje biti postavljeni bilbordi u Beogradu i nekoliko gradova Srbije, da će biti emitovani TV spotovi i radio džinglovi i deljen edukativni i propagandni materijal.
Sekretarka u austrijskoj ambasadi u Beogradu Urlike Hartman istakla je da ta zemlja već duže vreme pomaže projekte koji imaju za cilj borbu protiv trgovine ljudima i dodala da je kampanju finansirala Austrijska agencija za razvoj i saradnju i misija OEBS-a sa 370.000 evra.
Šefica Odeljenja za demokratizaciju misije OEBS-a Hanelore Valijer navela je da borba protiv trgovine ljudima jeste jedan od prioriteta OEBS-a i dodala da je kampanja koju je Astra pokrenula hrabra i provokativna i da će privući pažnju javnosti na problem modernog ropstva.
Javne ličnosti koje su učestvovale u kampanji, pored slogana "Žene nisu meso. Deca nisu roblje. Ljudi nisu roba", u spotu iznose podatke o tome koliko je trafiking "unosan posao" za kriminalce i koliko ljudi godišnje postaje žrtva trgovine ljudima. Na kraju spota oni drže papire sa brojem SOS telefona nevladine organizacije Astra.
Trafiking 800.000 ljudi godišnje
Prema podacima američkih obaveštajnih službi, preko međunarodnih granica svake godine "prošvercuje" se oko 800.000 ljudi, kako je rekao direktor službe Stejt departmenta za praćenje i borbu protiv trafikinga Mark Lagon, predstavljajući u Vašingtonu godišnji izveštaj o trgovini ljudima.
"Oko 80 odsto njih su žene, polovina su maloletnici, a te brojke ne obuhvataju ljude koji su prošvercovani unutar nacionalnih granica radi eksploatacije", rekao je Lagon predstavljajući izveštaj Stejt departmenta, koji ove godine obuhvata 170 država.
Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs upozorila je tom prilikom da je "trgovina ljudima višedimenzionalna opasnost, koja ljude lišava ljudskih prava i dostojanstva i ujedno pobećava globalni rizik od bolesti".
"Trgovina ljudima ujedno podstiče rast organizovanog kriminala i potkopava vladavinu zakona", dodala je ona.
Stejt department je počeo da izdaje izveštaje o trafikingu zbog seksualne eksploatacije ili prinudnog rada pre osam godina, s dolaskom na vlast Bušove administracije ,koja ga smatra jednim od glavnih oruđa u borbi protiv ove vrste kriminala.
"Danas, zahvaljujući našim naporima i naporima naših saveznika, izveštaji poput onih koje izdajemo povećavaju globalnu svest o brutalnosti trgovine ljudima", istakla je Rajsova.
Izveštaj je podeljen na četiri grupe i "specijalne slučajeve", odnosno zemlje o kojima, kako je objašnjeno, "nema dovoljno podataka da bi se zaključilo da li u njima postoji značajan broj žrtava trgovine ljudima".
U prvoj grupi su zemlje čije se vlade pridržavaju minimalnih standarda iz američkog Zakona o zaštiti žrtava trgovne ljudima. Ova grupa obuhvata većinu zapadnoevropskih članica Evropske unije, Australiju, Kanadu, Novi Zeland, ali i zemlje iz regiona zapadnog Balkana poput Hrvatske i Makedonije.
U drugoj grupi, koja je i najbrojnija i u koju spada i Srbija, jesu zemlje čije se vlade ne pridržavaju u potpunosti standarda, ali čine napore da ih poštuju. Ovde su, pored Srbije, Bugarska, Grčka, Bosna i Hercegovina, Slovačka, Rumunija, Portugalija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i brojne latinoameričke i afričke zemlje.
U trećoj grupi "za pažljivo praćenje" su države čije vlade, kao u prethodnom slučaju, čine napore da dostignu standarde, ali je u njima "zabeležen veliki ili značajno povećan broj žrtava trafikinga, nema dokaza o napretku suzbijanja trafikinga u odnosu na prošlu godinu ili se dokazi zasnivaju samo na obećanjima vlade".
U ovu grupu zemalja, pored ostalih, svrstani su Rusija, Kina, Indija, Albanija, Egipat i Kipar.
U četvrtoj grupi su zemlje čije se vlade ne pridržavaju minimuma standarda u zaštiti žrtava trgovine ljudima i ne čine napore da to učine. To su pre svega Burma, Iran, Sirija, Moldavija, Kuba, Fidži.
Na kraju, u takozvane "specijalne slučajeve", o kojima "nema dovoljno podataka", spadaju, kako je navedeno, Kosovo, Namibija, Bocvana, Somalija, Svaziland, Lesoto i neke ostrvske države.
