Izvor: Politika, 20.Okt.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozovi psihijatra radi trovanja
Nova procedura o zbrinjavanju otrovanih pacijenata u Urgentnom centru zabrinula lekara Kliničkog centra Vojvodine
Novi Sad – Klinički centar Vojvodine uveo je novo pravilo o zbrinjavanju otrovanih pacijenata u Urgentnom centru, kojim se rizikuju njihovi životi – tvrdi lekar zaposlen u toj zdravstvenoj ustanovi u Novom Sadu, koji se obratio našem listu. Naš sagovornik je zatražio anonimnost, jer nema ovlašćenje da istupa u javnosti, ali smatra da ona mora da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upozorena na posledice načina na koji se u Urgentnom centru postupa sa pacijentima.
To je ujedno bio i motiv „Politike“ da zatraži objašnjenje od uprave KCV-a, koja je odlučila da odgovor bude u pisanoj formi, a sastoji se od svega tri rečenice: „Klinički centar Vojvodine svoja interna dokumenta izrađuje u skladu sa zakonom i pravilima struke. Zdravstvena usluga vrši se po svim postulatima savremene medicine, što podrazumeva da ni u jednom trenutku pacijenti nisu ugroženi. Anonimne tvrdnje nepotrebno dezinformišu javnost.“
Bez podrobnijeg objašnjenja ostalo je pitanje ima li Urgentni centar dovoljan broj stručnog kadra. Da li u tome, ili nečem drugom, treba tražiti razlog zbog koga je KCV početkom oktobra doneo dokument „Procedura za zbrinjavanja intoksiciranih pacijenata u Urgentnom centru“, sa potpisom pomoćnika direktora za zdravstvo doc. dr Ivana Levakova.
Lekar čije ime je poznato redakciji objašnjava da je iznenada, bez ikakve najave, stručne diskusije i objašnjenja, radikalno promenjena dosadašnja praksa i doneto rešenje u suprotnosti sa profesionalnim standardima.
„Kada pacijent, koji je intoksiciran psihijatrijskim lekovima, bude doveden u Urgentni centar, on se sada izdvaja od ostalih, na neki način se stigmatizuje, i poziva se lekar sa Klinike za psihijatriju da ga zbrine. Te zgrade su fizički razdvojene, i psihijatru je potrebno neko vreme da u dođe u Urgentni centar, ali je veći problem u tome što su psihijatri nedovoljno stručni za stanja trovanja“, kaže naš sagovornik.
On objašnjava da je čovek koji se nečim otruje, bez obzira na to da li se radi o lekovima, alkoholu, drogama ili drugom, najpre telesno ugrožen, a ne psihički. Takva profesionalna pitanja, dodaje on, poveravaju se svuda u svetu specijalistima toksikologije, reanimatologije, anesteziologije, urgentne medicine i srodnih somatskih (telesnih) disciplina koji su za takva stanja, ističe, jedini i najbolji obučeni.
Zbog novog pravila, psihijatri KCV-a su, kako navodi, stavljeni u procep: ili da nedovoljno stručno zbrinjavaju ljude čiji su životi ugroženi ili da odbiju nalog uprave, za šta im je, dodaje, zaprećeno sankcijama.
„Tim se rešenjem praktično nameće neadekvatno zbrinjavanje pacijenata, osporava zakonsko pravo pacijenata na jednakost tretmana i najbolju moguću zdravstvenu zaštitu u datom trenutku, i životi pacijenata neposredno dovode u rizik“, tvrdi lekar, koji smatra da je donošenju nove procedure „kumovalo“ prebacivanje odgovornosti sa Urgentnog centra na druge sisteme KCV-a.
