Izvor: Politika, 28.Okt.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Politika” ponovo pred čitaocima
Osam dana po oslobođenju Beograda, posle troipogodišnje pauze, list se ponovo pojavio pred čitaocima, i bio je razgrabljen
„I eto još nisu uvenule ni prve ruže na grobovima palih u borbama po ulicama Beograda, a sloboda se manifestuje u svom najuočljivijem vidu – u slobodi javne reči. „Politika” preporođena, podmlađena ponovo izlazi ispod onog istog svog starog krova. Pod tim krovom okupljalo se, četiri decenije ono što je u javnoj reči nekadašnje male Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potom zlosrećne Jugoslavije bilo slobodoljubivo i rodoljubivo. Reakcija je gledala da ih rasturi, i kadkad ih rasturala, ali se gotovo uvek našao poneko da održi taj plamen istinoljublja.”
Ovo je, između ostalog, stajalo u uvodniku pod naslovom „Nova Politika u novoj Jugoslaviji”, objavljenom na drugoj strani našeg najstarijeg lista, u subotu 28. oktobra 1944. godine.
Povod je bio više nego značajan. Naime, samo osam dana posle oslobođenja Beograda „Politika” se ponovo pojavila pred čitaocima. Pauza u njenom izlaženju gotovo se bila poklopila sa vremenom koje je glavni grad proveo pod okupacijom i trajala je od 06. aprila 1941. do 28. oktobra 1944. godine. Tako je „Politika” nastavila svojevrsnu tradiciju, započetu još u Prvom svetskom ratu – da dok traje okupacija, list ne izlazi, a kada stigne sloboda, ona simbolično postane jedan od njenih vesnika.
Valjda je zato taj prvi broj bio gotovo razgrabljen, mada se „Politika” pojavila na samo šest strana, što je bilo razumljivo imajući u vidu okolnosti pod kojima je odštampana. Srećom, zahvaljujući Nikoli Diniću Dendelesu, „Politikinom” noćnom meteru, koji je sačuvao njen mesingani logo, list se pojavio u svom prepoznatljivom obliku. Isti je bio i direktor – Vladislav S. Ribnikar, koji je bio simpatizer i učesnik Narodnooslobodilačkog pokreta, ali i čuvar njene tradicije. On je, odmah po oslobođenju Beograda uspeo da okupi petnaestak njenih predratnih novinara i šezdesetak štamparskih radnika, što je bilo dovoljno da list ponovo bude pokrenut.
Naravno, njen sadržaj i uređivačka politika bili su drugačiji u odnosu na predratnu „Politiku”, jer je drugačija bila i ideologija oslobodilaca. Tako je, 28. oktobra pod naslovom „Prvi govor maršala Tita u slobodnom Beogradu” preko čitave prve strane bila objavljena reportaža sa vojnog defilea na Banjici. Ovoj paradi prisustvovao je i Josip Broz koji je tek bio pristigao u naš glavni grad, što je bila prilika da ga Beograđani prvi put vide i čuju.
„Dolazak Vrhovnog komandanta Prvi proleterski korpus sačekao je na banjičkog polju.Nešto pre tri časa popodne ceo korpus, u duboko smaknutom poretku obrazovao je krug. Na levom krilu stajala je konjica. Do nje jedinice 1, 3, 6, 13 i 21. divizije. U sredini je bio širok podijum zastrt srpskim ćilimima. Pesma boraca nadjačava vetar i razleže se banjičkim poljem. Svečane zastave, visoko uzdignute vijore pobednički pozdravljajući oslobođeni grad”, prenela je „Politika”.
Govor koji jetom prilikom održao Josip Broz Tito bio je u duhu tada proklamovanog bratstva i jedinstva. On je zahvalio Beograđanima na držanju tokom okupacije, istakao doprinos koji su borci iz Srbije dali od podizanja ustanka do oslobođenja glavnog grada i zahvalio je saveznicima rekavši „naša je misija ne samo da oslobodimo svoju zemlju, nego i da zajedno sa saveznicima tjeramo neprijatelja u njegovu jazbinu i tamo učinimo kraj aždaji koja je htela da učini kraj čovečanstvu”. Nije, međutim propustio da ne spomene Nedića, četnike Draže Mihailovića i ostale „narodne ugnjetače i izdajnike...”
U sličnom tonu bili su i ostali tekstovi. Tako je, u istom broju objavljen razgovor sa general-lajtantima Pekom Dapčevićem i Kočom Popovićem, komandantima operacije za oslobođenje Beograda koji su, pored ostalog nastojali da istaknu jugoslovenski karakter narodnooslobodilačke vojske: „Ova velika pobeda nad najvećim neprijateljem naših naroda od naročitog značaja je po tome što su u borbama za oslobođenje junačkog Beograda dali svoju krv sinovi junačke Šumadije, junačke Krajine i ostale Bosne, junačke Crne Gore i sinovi belog Zagreba i junačkog Zagorja, sinovi kršne Like, Dalmacije Slavonije, Vojvodine i sinovi Slovenije. Ta pobeda je utoliko draža što je izvojevana zajedno sa jedinicama slavne, bratske Crvene armije”.
Valja istaći da je u tom, kao i naredna dva broja bilo mnogo zanimljivih tekstova – reportaže o borbama za oslobođenje grada, članak o učitelju Miladinu Zariću koji je spasio savski most, priča o zgradi beogradskog univerziteta koju su Nemci, iz osvete uništili prilikom povlačenja, vesti sa svetskih i jugoslovenskog ratišta. Objavljene su i prve fotografije – kako one nastale u borbama za oslobođenje grada, tako i slike koje su ovenčale tek stečenu slobodu. Tu je i slika Beograđana koji su razgrabili tek obnovljenu „Politiku” i novopokrenuti list „20. oktobar”. Sve to nagoveštavalo je da će se, bez obzira na sva ograničenja koje je donosila nova, u svojoj suštini takođe totalitarne ideologija „Politika” vratiti tradiciji i ponovo postati najugledniji list na ovim prostorima.
-----------------------------------------------------
Slike gradskog života
Iz tekstova u tek obnovljenoj „Politici” moglo se zaključiti i kakav je ambijent vladao u oslobođenom Beogradu, pri čemu nisu zaobilažene i neke negativne pojave. Tako je u broju od 28. oktobra, između ostalog, objavljeno i da: „U poslednje vreme neodgovorna lica – neprijatelji naše vojske samovlasno ulaze u stanove i odnose pojedine stvari u lične svrhe. Da se to ubuduće ne bi dešavalo obaveštavamo sve građane da niko nema prava vršiti pretrese, rekvizicije i konfiskacije, ko nije snabdeven propisnim pismenim rešenjem vlasti.”
U istom broju objavljeno je da je u Beogradu obnovljeno snabdevanje strujom i vodom, ali i da pojedini građani ne poštuju naredbu o obaveznom noćnom zamračivanju, zbog čega im je zaprećeno kaznom. Tih dana u gradu se stabilizovalo i snabdevanje osnovnim namirnicama, a nova vlast propisala je da cena kilograma hleba bude 50 dinara.Zbog malog broja strana i specifičnih uslova bilo je nedovoljno prostora za male oglase, ali se i iz onih koji su objavljeni mogao naslutiti duh vremena, kao i sva tragičnost rata. Tako je većina malih oglasa objavljenih 28. oktobra glasila ovako: „živi i zdravi Veizović i Kesić”, „porodice Sekerezović, Korać, Vasiljević, Đurić. Pravice, dobro su i zdravo”...
„Politika” od 28. oktobra koštala je 10 dinara i nalazila se na staroj adresi – u Poenkareovoj 31. Bio je to njen 11798 broj.
-----------------------------------------------------
Pratilac sudbine srpskog naroda
„Politika” je u svojoj istoriji, dugoj 110 godina, svega u nekoliko navrata prekidala rad i to, u ratnim okolnostima, tokom okupacije, deleći i na taj način sudbinu srpskog naroda. Prvi put „Politika” nije izašla od 14. novembra do 21. decembra 1914, kada su, tokom Kolubarske bitke austrougarske trupe nakratko osvojile Beograd. Druga i najduža pauza trajala je od 23. septembra 1915. do 1. decembra 1919. godine– slučaj je hteo da list bude obnovljen na godišnjicu stvaranja Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Treća pauza trajala je od bombardovanja do oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, odnosno od 6. aprila 1941. do 28. oktobra 1944. godine. „Politika” je u miru, samo jednom prekidala rad i to leta 1992. godine, zbog štrajka novinara nezadovoljnih odlukom tadašnje vlade Srbije da naš najstariji list pretvori u javno preduzeće.
Jovan Gajić
objavljeno: 28.10.2014.
