Izvor: Politika, 25.Okt.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola razreda blizanci
U jednom odeljenju trećeg razreda osnovne škole u Kucuri kod Vrbasa desetoro učenika su braća i sestre, iz pet porodica
Vrbas – Na sastancima roditelja trećeg tri razreda u Osnovnoj školi „Bratstvo i jedinstvo“ u Kucuri kod Vrbasa, i kada su svi prisutni, uvek je petoro manje od ukupnog broja učenika!? U prvi mah, za mnoge, koji nisu skloni rešavanju zagonetki i raznoraznih mozgalica, ovo deluje kao nemoguće. Ipak, tačno je.
Desetoro dece su braća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sestre, blizanci – tri devojčice i sedam dečaka. Oni čine bezmalo polovinu razreda, što je odista prava retkost, rekli bismo možda i jedinstven primer u Srbiji. Njihova učiteljica Đurđica Poldruhi kaže da joj je rad sa ovom generacijom mališana, koju vodi od prvog razreda, najlepši period tokom tridesetak godina staža u ovoj školi. Jer, ističe, teško da je među prosvetnim radnicima moguće sresti nekog kome se posrećilo da „odjednom“ vaspitava i uči pismenosti toliki broj blizanaca.
– S obzirom na to da bela kuga već decenijama uzima danak, ali i da demografske prognoze, što se priraštaja stanovništva tiče, nisu nimalo ohrabrujuće, osećam se na izvestan način privilegovanom. Pogotovo stoga što se pribojavam da još zadugo u našim školama, posebno u malim mestima poput Kucure, neće biti ovoliko blizanaca. Naravno, bila bih srećna da me život demantuje, da i moje mlađe kolege dožive ovako lepo iskustvo – priča učiteljica Đurđica Polduhi, navodeći da među „trećacima“ škole u kojoj radi, ali u druga dva odeljenja, ima još dvoje blizanaca.
Njeni učenici, sestre i braća, Milica i Luka Mikloš, Larisa i Nikola Olear, Dragan i Goran Štrbac, Jelena i Dušan Milićević i Mihajlo i Momčilo Zrnić uvek zajedno dolaze u školu, svako svoje sveske i knjige u svojoj torbi nosi, nadasve su pažljivi jedno prema drugom, omiljeni su među ostalom decom. Zajedno kod kuće uče i pripremaju domaće zadatke i dobri su đaci. Mada su nalik jedno na drugo, učiteljica i drugari iz razreda lako ih razlikuju, nikakvih zabuna nema „pošto svako od njih, ipak, u liku i odsjaju očiju ima nešto osobeno“. Najteže je, rekoše nam deca, razlikovati Mihajla i Momčila, „slični su kao jaje jajetu“, naročito kada obuku istovetnu odeću, mada njih dvojica tu sličnost nikada ne zloupotrebljavaju.
– Mamama i tatama „mojih blizanaca“, iako su ponositi na svoju decu, mnogo je teže nego roditeljima ostalih osamnaestoro dece iz ovog razreda. To nisu neke imućne porodice, a svi troškovi opremanja dece za školu za njih su duplo veći. Eto, jedino što baš ne moraju da kupuju jesu dva kompleta knjiga, mada bi bilo dobro da svako od mališana ima svoje udžbenike. Najveći problem su odlasci na ekskurzije, jednodnevne izlete ili na višednevnu nastavu u prirodi. To je znatan izdatak i za roditelje s jednim detetom, a kamoli s blizancima – navodi učiteljica Đurđica, smatrajući da bi za ovakve „jedinstvene, ali vrlo poželjne, primere društvo moralo da ima malo više sluha“.
Petko Koprivica
objavljeno: 25.10.2012.
