Izvor: Blic, 28.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Onemogućiti uticaj politike na sudstvo
Ustavni sud je poslednji put meritorno odlučivao na sednici održanoj 29. septembra 2006. godine. U Sudu je više od 700 nerešenih predmeta po kojima treba sprovesti postupak normativne kontrole, konstatuje u razgovoru za „Blic" dr Bosa Nenadić, predsednik Ustavnog suda Srbije.
Posle godinu i po dana praktične blokade, Ustavni sud je konačno počeo da radi. Najbrojniji podnesci upućeni Ustavnom sudu su i dalje predlozi i inicijative u kojima se osporava ustavnost zakona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosno ustavnost i zakonitost drugih propisa i opštih akata - Vlade, ministarstava, organa jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, pravnih lica... Po svom broju potom slede podnesci, naslovljeni kao ustavne žalbe, a u kojima se od Ustavnog suda zahteva ocena ustavnost pojedinačnih akata, radnji državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja.
Mislite li kao dugogodišnji iskusan pravnik, te sudija, da je politika, generalno, previše involvirana u sudstvo?
- Nezavisno i samostalno sudstvo jeste „srž svake ustavne države". Iako Ustav od 2006. godine u osnovnim načelima proklamuje nezavisno sudstvo, uopšteno uzev, u odredbama Ustava o sudovima nije do kraja izvedena koncepcija sudijske nezavisnosti. Tako je izbor sudija i dalje pod značajnim uplivom Narodne skupštine kao političkog tela, a razlozi za prestanak, odnosno za razrešenje sudijske dužnosti su dekonstitucionalizovani i njihovo uređivnje je prepušteno zakonodavcu. Naravno, da ustavna jemstva sudijske nezavisnosti nisu bez značaja, ali pitanje je posebne analize koliko su ona dovoljna da onemoguće političke i druge uticaje na rad sudstva.
Kako ocenjujete praktičnu primenu principa ustavnosti i zakonitosti u našoj praksi uopšte?
- Vladavina prava, odnosno „povinovanje vlasti Ustavu i zakonu’’ predstavlja jednu od osnovnih vrednosti na kojoj se temelji ustavno ustrojstvo države Srbije. Za oživotvorenje tog principa u praksi, pored postojanja Ustava kao najvišeg pravnog akta, neophodno je obezbediti usklađenost zakona i svih drugih propisa i opštih akata u pravnom poretku zemlje i uspostaviti demokratske institucije. Bez izgrađenih i stabilnih institucija državne vlasti, koje svoje funkcije vrše u skladu sa Ustavom i zakonom, a posebno bez postojanja nezavisnog i samostalnog sudstva koje obezbeđuje efikasnu i delotvornu zaštitu ljudskih sloboda i prava i bez utemeljene nezavisne i nepristrasne kontrole vršenja javne vlasti, teško se može govoriti da se jedna zemlja temelji na vladavini prava. No, treba znati da ustavno-sudska kontrola sama ne može dovesti do uspostavljanja vladavine prava i „reda u društvu", za to je neophodna jasna i vidna orjentacija i delanje svih činilaca u zemlji. Takve spremnosti, čini mi se, da kod nas još uvek nema onoliko koliko je to neophodno za funkcionisanje pravne države.
Ustavni sud je konstituisan, radi sa deset članova. Nedostaje još pet sudija...
- Pored Vrhovnog kasacionog suda, u postupku imenovanja ostalih pet sudija Ustavnog suda učestvuju i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Nijedan od ovih organa za sada nije formiran. Za njihovo konstituisanje nužno je da se donesu zakoni o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca i da se, sa novim Ustavom, usklade zakoni o sudovima i tužilaštvu. Rokovi za donošenje, odnosno usklađivanje pomenutih zakona utvrđeni Ustavnim zakonom su istekli. Imajući u vidu važnost ovih zakona za dalju reformu pravosudnog sistema uopšte, očekujem da će predlozi ovih zakona biti dostavljeni Narodnoj skupštini na usvajanje za prvo redovno zasedanje. Nedostatak jedne trećine sudija svakako će usticati na rad Ustavnog suda.
Mislite li da je prag nepoštovanja sudskih odluka kod nas visok?
- Odluke Ustavnog suda su, po slovu Ustava, „konačne, izvršne i opšteobavezujuće’’. Na odluke Ustavnog suda nema '’žalbe’’ pred organima Republike Srbije, niti se donose posebni akti za njihovo izvršenje. U slučaju potrebe, izvršenje odluka Suda obezbeđuje Vlada.
Kada su u pitanju odluke donete po ustavnoj žalbi, treba reći da se nakon odluke Ustavnog suda građani mogu obraćati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ukoliko i dalje budu smatrali da im aktima ili radnjama javne vlasti povređeno pravo zajamčeno Evropskom konvencijom. U dosadašnjoj praksi, odluke Ustavnog suda su, po pravilu, poštovane, ali je bilo i slučajeva da pojedine odluke Ustavnog suda nisu ili nisu blagovremeno izvršavane. Ostaje da se vidi kako će praksa krenuti ubuduće, tim pre ako se ima u vidu da je u Zakonu o Ustavnom sudu izostala i posebna sankcija za slučaj neizvršenja odluka Ustavnog suda.
Šta je vaš lični cilj u radu na poziciji predsednice Ustavnog suda Srbije?
- Da Ustavni sud učvrsti svoju ulogu nezavisnog i samostalnog čuvara Ustava i da građani Republike Srbije u Ustavnom sudu prepoznaju sami vrh pravne zaštite u zemlji.
Pravo na ustavnu žalbu
Prvi put postoje ustavne žalbe i već ste primili više od 500 predmeta...
- Novi Ustav je bitnije promenio karakter ustavne žalbe kao pravnog sredstva za zaštitu ljudskih sloboda i prava pred Ustavnim sudom. Podnosioci ustavnih žalbi najčešće se pritužuju na akte i radnje sudova, a potom organa uprave, ali nije mali broj ustavnih žalbi izjavljen i na akte fondova penzijsko-invalidskog osiguranja. Po prirodi stvari, prioritet će imati one ustavne žalbe koje su najpre pristigle u Ustavni sud, ali i žalbe u kojima građani smatraju da im je povređeno ili uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku.
