Izvor: Politika, 14.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milica jedna od šezdeset
Medvedima i risovima u Srbiji preti izumiranje
Milica je svakodnevno na meti puščanih zrna, omči, klopki i automobila. Ona je jedan od šezdesetak preostalih mrkih medveda u Srbiji, koji su, pored približnog broja risova, najugroženije velike zveri u našoj zemlji, i, ukoliko Srbija ne preduzme mere za njihovu zaštitu, preti im izumiranje. Milica je ujedno i jedini medved koji se u našoj zemlji trenutno prati putem odašiljača. Poređenja radi, u Švedskoj odašiljače >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nosi blizu 500 ovih velikih životinja.
Mr Milan Paunović, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu gde je u toku izložba „Suživot sa zverima – izazov i mogućnost”, kaže za „Politiku” da retke životinje najviše ugrožava krivolov. Protiv tog svojevrsnog „ekološkog terorizma”, teško je boriti se, jer se odvija uglavnom noću. Lov na vuka, na primer, zabranjen je na teritoriji Vojvodine, ali je u Nacionalnom parku Fruška gora prošle godine ubijena jedna od ovih životinja. Mečkarenje je trenutno iskorenjeno, ali je pitanje dana kada će neko meče zaigrati. Veliki problem je i prirodno ukrštanje pasa i vukova, što se dešava kada je brojnost vukova smanjena, jer ove životinje češće upadaju u torove i ubijaju ovce. Ono o čemu se malo priča jeste nasilno ukrštanje vukova sa psima, koje se odvija u zatočeništvu.
– To se svodi na strašno mučenje životinja. Drže ih u malim kavezima, tuku ih štapovima, a sve to radi uzgajanja životinja pogodnijih za borbu pasa. Takve životinje su mnogo opasnije, jer se, kao ni psi, ne klone čoveka. Liče na vukove, pa se njihovi mučitelji često eksponiraju po čaršiji vodeći ih na povocu – objašnjava Paunović.
Na granicama sa BiH, Bugarskom i Makedonijom, po rečima našeg sagovornika, žive populacije velikih zveri, a u centralnom delu Srbije ih nema. Mreža puteva širom naše zemlje posebno je pogubna za velike zveri, jer im ugrožava stanište.
– U bogatijim zemljama se prave takozvani zeleni mostovi, nadvožnjaci sa zemljom i travom, koji koštaju oko pet miliona evra, da bi životinje mogle da prelaze sa jedne na drugu stranu autoputa. U Hrvatskoj ih ima u velikom broju, jer je Evropska unija svojevremeno dotirala izgradnju dobrog dela autoputa Zagreb-Rijeka, što je uslovilo postojanje zelenih mostova – navodi naš sagovornik.
On dodaje da se i kod nas predviđa izgradnja ovakvih mostova na nekim regionalnim putevima, na primer na potesu Pirot-Dimitrovgrad. Da bi se to sprovelo, potrebna je „tvrda” politika zaštite životne sredine. Strateški planovi za očuvanje vuka, medveda i risa postoje, utvrđeni su 2007. godine, a njihovu izradu iniciralo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
– Treba napraviti i adekvatne zakonske osnove koji će odgovarati stanju u prirodi u kojoj su promene veoma dinamične. Nažalost, mi malo ulažemo u istraživanja i nemamo pravu sliku s terena – kaže Paunović.
Prema rečima našeg sagovornika, potrebno je formirati nacionalni komitet za velike zveri, koji će razmatrati stanje u prirodi, a lovnim kvotama treba odrediti koliko vukova godišnje sme da se odstreli po regionima. Nakon što se lov zatvori, populacija može da se obnovi, navodi Paunović i dodaje da adekvatne mere zaštite stoke koje će primenjivati vlasnici tek treba propisati.
– Šteta je onolika koliku stočari sami dozvole. U šali često kažem da nikad nisam sreo vuka sa kalauzom ili bazukom. Kolegi Paunoviću i meni nedavno je iz Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje javljeno da su nam odobrena sredstva za primenu našeg projekta kojim će stočari rešavati problem bezbednosti stoke. On podrazumeva električne ograde na torovima, ali i vraćanje na tradicionalni način čuvanja ovaca pomoću pastirskih pasa – kaže za „Politiku” dr Miroljub Milenković iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.
On dodaje da država treba što pre da osnuje fondove iz kojih će se nadoknađivati šteta, ali i da lovačka društva treba da prestanu da ubrajaju vukove u štetnu vrstu.
Tereza Bojković
[objavljeno: 15/03/2009]
