Izvor: B92, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komplikovano i nerazumljivo gradivo
Beograd -- Podstaknuti rezultatima PISA testa, srednjoškolci se odvažili da kažu javno šta misle o školskom gradivu.
Nekoliko primera više je nego dovoljna ilustracija zašto je znanje srpskih srednjoškolaca, kako smatraju i domaći i strani stručnjaci, neprimenjivo u praksi.
Prvo se ugljen-dioksid vezuje za organsko jedinjenje ribulozu – 1,5 bisforat. Ova reakcija vezivanja ugljen dioksida naziva se karboksilacija. Proizvod koji nastaje posle nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stupnjeva je 3 fosfoglicerinska kiselina.
Za učenike drugog razreda gimnazije ovo je samo jedna od brojnih definicija u knjizi iz biologije, u kojoj autor knjige pokušava šesnaestogodišnjacima da objasni kako nastaje jedno od hemijskih jedinjenja. Ono što je ipak u obrazovanju propušteno, jeste da ih niko prethodno nije naučio šta svaki od ovih pojedinačnih izraza i znači.
"Ima hiljadu izraza koje nikada nismo spomenuli, da ne pričam da ne znamo ni šta znače, ni šta predstavljaju ali opet moraju da s znaju nekada, a nekada i profesori progledaju kroz prste", kaže Aleksandra Nicović, učenice 2. razreda XII beogradske gimnazije.
"Iz prve godine u knjizi iz geografije imali smo u knjizi dimenzije kišne kapi i njen hem sastav. Svi znamo kako izgleda kapljica kiše ne vidim zašto treba da znam kakve su njene dimenzije", kaže ona.
Među 16 predmeta, koliko imaju učenici drugog razreda je i obavezno muzičko. U knjizi za ovaj predmet deca se podučavaju delima velikih muzičkih genija.
Ovakav koncept srećemo u delima Šumana (Klavirski koncert u a-molu), Lista (e-dur i a-dur) i Bramsa (dva klavirska koncerta – d-mol i b-dur)
"Mi nemamo instrumente, uslove, ništa od teorije ne možemo da primenimo, poneki put slušamo neku operu i ništa nam nije jasno. Ne znam šta je d-dur, a ni a-mol", kaže učenica Slađana Savić.
Dečiji psiholog Ljiljana Levkov nije iznenađena ovakvim konceptom, a ne čude je ni poražavajući rezultati PISA testa. Ona kaže da je teorija koja nema primenu u praksi karakteristična za svaki predmet.
"Tu nema vremena za razgovor, za istraživanje, za probleme, tu nema ni pomena angažovanja aktuelnog iskustva učenika, njihovih postojećih znanja, tu nema mogućnosti da se ta postojeća znanja povezuju sa novim znanjima, da se problematizuju, da se stavljaju u novi kontekst", kaže Ljiljana Levkov.
Levkov kaže da je Srbija propustila zlatnu šansu još 2004. godine. U izmenjenom zakonu o osnovama sistema obrazovanja nisu promenjeni zastareli nastavni programi, koncept nastave i sistem obrazovanja i stručnog usavršavanja nastavnika.
