Izvor: Politika, 27.Sep.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad papričica upadne u dušnik
Ako hrana ili predmet blokiraju disajne puteve, najvažnije je što pre stići do stručnjaka u bolnici. – Ponekad pacijentu potrebna i komplikovana intervencija
Kada je seo da doručkuje i dok je listao štampu, D. R. iz okoline Požarevca nije ni slutio da će istog dana završiti kao hitan slučaj u bolnici. Pri poslednjem zalogaju, iznenada se zagrcnuo, a komad ljute papričice je „sliznuo” u disajne puteve. Od tog trenutka kašalj nije mogao da zaustavi, pa je pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potražio u obližnjoj privatnoj ordinaciji, odakle su ga uputili u bolnicu. Doktor koji je mogao da mu pomogne bio je odsutan, pa je D. R. hitno prevezen u drugu bolnicu u obližnji grad gde je aparat bio pokvaren. Drama se nastavila, čovek je teško disao i kao hitan slučaj prebačen je u Beograd, u Klinički centar Srbije gde je odmah primljen, zbrinut i operisan. Zahvaljujući brzoj intervenciji stručnjaka Klinike za otorinoralingologiju i maksilofacijalnu hirurgiju KCS-a, komplikovana intervencija uspešno je obavljena i posle dva dana pacijent je pušten kući.
Ovo je samo jedan u čitavom nizu primera komplikacija do kojih dolazi kada hrana ili predmet završe u dušniku. Metalni novac, delovi igračaka, zrnevlje, delovi hrane samo su nekipredmetikoje ORL stručnjaci vade iz disajnih puteva pacijenata. Iako broj ovih intervencija nije u porastu, doktori savetuju građanima da pažljivo jedu i gutaju hranu, a roditeljima da sve sitne predmete drže što dalje od znatiželjne dece.
Nažalost, kaže prof. dr Vojko Đukić, direktor Klinike za otorinoralingologiju i maksilofacijalnu hirurgiju KCS, strana tela u disajnim putevima nisu retkost, a samo u Americi godišnje umre oko 3.000 mališana zbog tog problema u uzrastu od prve do treće godine. Kod nas je ipak bolja situacija, mada precizne evidencije o broju stradalih usled gušenja nema.
– Pacijenti najčešće dolaze zbog gušenja zbog kikirikija. Problem nastaje iz neznanja i neuočavanja opasnosti. Osoba uzme da gricka nešto, udahne vazduh dok ima hranu u ustima ili se smeje dok jede i tada se sve iskomplikuje. Mnogi i ne stignu do lekara. Najbolji lek je prevencija, jer ljudi moraju da budu svesni opasnosti koja može da nastane usled nepažnje. Ne treba deci davati da se igraju sa sitnim predmetima koje rado stavljaju u usta. Kada jedu, ne treba ih zasmejavati jer mogu da se zagrcnu. Ukoliko se dogodi da dete ili odrasla osoba nešto proguta i da to ode u disajne puteve, kada ne mogu da dišu ili imaju nadražaj za kašljanje važno je da što pre stignu do bolnice, a ne u dom zdravlja. Dete do prve godine uglavnom mame doje, ne jedu čvrstu hranu, pa samim tim i ne dolazi do problema – istakao je dr Đukić, član naučnog komiteta i izvršni direktor Evropskog udruženja ORL za Srbiju, Grčku, Tursku, Kipar i Albaniju koje postoji da bi se unapredile i promovisale nove metode lečenja u ovoj oblasti.
Kada osoba proguta zrno pasulja koje ode u dušnik, ono može da nabubri i da zatvori disajne puteve i tada može doći do smrti.
– Uz pomoć endoskopske hirurgije, radi se pregled traheje i bronha a ujedno se vadi strano telo – dodaje dr Đukić, inače predsednik Sekcije ORL Srpskog lekarskog društva.
Danijela Davidov-Kesar
-----------------------------------------------------------
Edukacija na ORL nedelji
Kako naglašava docent dr Jovica Milovanović, zamenik direktora Klinike za ORL KCS-a, edukacija je nešto što je neophodno stručnjacima iz ove oblasti, pa će zato veliku važnost imati ORL nedelja, odnosno skup na koji dolazi oko 300 aktivnih stručnjaka iz zemlje i inostranstva. Skup će biti održan 4. i 5. oktobra u hotelu „M” i obuhvatiće šest okruglih stolova i više od 100 predavanja sa temama koje su u celom svetu najaktuelnije iz ove oblasti.
Kako ističe dr Milovanović, ovom prilikom će biti održan i praktični kurs iz oblasti endoskopije disajnih puteva, tako da će svi zainteresovani doktori moći da se edukuju o tome kako se strana tela vade iz disajnih puteva na lutki koja sadrži kopiju ljudskih organa koju su dobili iz Nemačke.
– Svega tri-četiri bolnice u Srbiji se bave vađenjem stranih tela iz disajnih puteva. Strano telo je sve osim vazduha. Naša je ideja da bi to trebalo veći broj klinika da radi, a prvi korak ka njenom ostvarivanju je kurs posle koga mogu sami da se doedukuju da sami rade intervencije – naglasio je dr Milovanović.
objavljeno: 27.09.2012
