Izvor: Politika, 05.Jun.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad internet postane dečja bolest zavisnosti
Mladi dolaze u savetovalište za lečenje zavisnosti od interneta i prvo što traže je vaj-faj konekcija
Fotografija u kojoj grupa tinejdžera u amsterdamskom Rajks muzeju potpuno nezainteresovana za Rembrantovo remek-delo „Noćna straža“ zuri u ekrane svojih mobilnih telefona na tužan način ilustruje zavisnost od novih tehnologija. A o motivaciji tinejdžera da prekinu zavisnost od interneta možda najbolje svedoči činjenica da većina njih kada dođu u savetovalište >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za lečenje zavisnosti još u čekaonici traže bežičnu konekciju za telefon ili tablet.
Milan Radovanović, specijalni pedagog i direktor Defektološkog savetovališta „Entera”, ne krije svoju zabrinutost zbog činjenice da se deca više ne igraju igračkama već tabletima i smart telefonima i naglašava da raste broj mališana kojima je mobilni telefon postao zamena za loptu, igru i – vršnjake.
„Veoma je teško generaciji koja je od rođenja okružena kompjuterima i smart telefonima ograničiti vreme provedeno na internetu. Savremeni tinejdžeri ne znaju kako izgleda svet bez interneta i socijalnih mreža i navikli su da odgovore na sva pitanja pronalaze na ’mreži’ a ne u knjizi ili novinama. Međutim, ta gomila stimulusa koju mlada osoba dobija iz virtuelnog sveta ozbiljno skreće pažnju sa knjige, učenja i dešavanja u socijalnom svetu. Suživot sa tabletom i smartfonom ima svoju neurološko-fiziološku ’cenu’. A ta cena je poremećaj pažnje i poremećaj sna. Mlada osoba koja deset sati dnevno igra video-igrice iscrpljena je kao da je deset sati bila na treningu, ali dodatni problem predstavlja činjenica da se nije bavila fizičkom aktivnošću već je satima bila prikovana uz ekran i verovatno uzimala gomilu grickalica i energetskih napitaka“, upozorava Milan Radovanović.
Naš sagovornik ističe da je kraj školske godine period kada se telefon ovog savetovališta usija od poziva roditelja koji shvataju kakve posledice po školski uspeh ostavlja višesatno „blejanje” na internetu i od njega traže da dete bar na mesec dana „izleči“ od ove zavisnosti kako bi popravilo ocene u školi. Nažalost, dodaje naš sagovornik, oni ne shvataju da njihova deca više žive u virtuelnom nego u realnom svetu i da psiholozi ne mogu da promene njihov stil života u deset seansi.
„Kada govorimo o zavisnosti od interneta zapravo pričamo o zavisnosti od video-igrica i ’Fejsbuka’, jer su adolescenti u stanju da više od deset sati provedu u igranju neke igrice. Međutim, iako se jedan broj tinejdžera na lečenje javlja zbog toga što zavisnost od neta izaziva ozbiljne probleme u školi, kako terapija odmiče mi zapravo shvatamo da nam deca dolaze zbog usamljenosti, ali i zbog toga što nemaju nikakav emotivan život. Veliki broj tinejdžera sa vršnjacima se druži preko društvenih mreža a ne u parku, kafiću ili na treningu, jer im je u virtuelnom svetu zanimljivije. Ali, u virtuelnom svetu nema dodira, zagrljaja i poljubaca i zbog toga tinejdžeri pate“, zaključuje naš sagovornik.
Psihijatri koji se bave bolestima zavisnosti već godinama ozbiljno debatuju o epidemiji zavisnika od interneta, s obzirom na to da se broj osoba kojima je pasoš „sajber” galaksije dragoceniji od lične karte uvećava iz dana u dan.
„Kad se spomene zavisnost, obično pomislimo na alkohol, nikotin, opojne droge ili analgetike, ali objekata zavisnosti ima mnogo više. Zavisnost mogu izazvati ugljeni hidrati (čokolade i drugi slatkiši), telekomunikacioni uređaji (kompjuter), ali i određene aktivnosti, kao što su kocka, nasilje i razni oblici rizičnog ponašanja. Ukratko, sve ono što nam pričinjava veliko zadovoljstvo kada je prisutno i što nam nedostaje kada nam nije na raspolaganju drugo je ime za zavisnost. Bez te dve komponente – zadovoljstva i frustracije – nema zavisnosti”, objašnjava dr Mira Kovačević, v. d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Naša sagovornica objašnjava da sve zavisnosti imaju iste fiziološke temelje – u mozgu dolazi do lučenja većih količina dopamina, neurotransmitera koji stvara osećaj zadovoljstva, ali učestvuje i u razvoju zavisnosti. Ako vam neko isključi kompjuter imate iste simptome kao kada se „skidate“ sa heroina: nervozu, napetost, apstinencijalnu krizu i želju da uzmete supstancu, odnosno povežete se na internet.
Dr Mira Kovačević dodaje da se poslednjih dvadeset godina u stručnim krugovima ozbiljno debatuje o tome da li u međunarodnu klasifikaciju bolesti treba uvrstiti zavisnost od interneta. Naime, iako je internet nastao kao uznapredovala forma komunikacije, on se izrodio u svoju suprotnost – postao je sredstvo koje ukida komunikaciju, a tehnika je ovladala čovekom.
„Veoma je teško pretpostaviti u kom će se pravcu ljudska ličnost razvijati, jer je tehnologija ovladala nama, a ne mi njome. Roditelji su svesni da deci moraju da ograničavaju vreme provedeno na internetu, ali su i sami zbunjeni uplivom novih tehnologija u svoj život. To je velika civilizacijska promena”, zaključuje naša sagovornica.
