Izvor: Politika, 19.Apr.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ipsilon” guta novac
Ratari u Srbiji, čak i agronomi su u zabludi jer veruju da insekticidi mogu da spreče širenje virusa Y-VKr koji napada krompir
Čačak – Proizvodnja semenskog krompira u Srbiji i državama na području SFRJ je u zapećku zbog epidemije virusa „ipsilon” (Y-VKr) koji napada ovu biljku, a prenosi se biljnim vašima. Međutim, ratari, trgovci ali i agronomi su u zabludi jer veruju da će suzbijanje vaši primenom insekticida sprečiti širenje virusa. Rezultati pokazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da tamo gde su izvori zaraze brojni i proizvodnja konzumnog krompira raširena ta mera nema nikakvog učinka.
Do ovog zaključka došla je grupa profesora i istraživača, radeći na projektu koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije. Nalaz je objavljen ovih dana, na međunarodnom Savetovanju za biotehnologiju, koje 17 godina priređuje Agronomski fakultet u Čačku.
Istraživanja na području zapadne Srbije (600 metara nadmorske visine) pokazuju da je prosečna zaraženost biljaka krompira sorte dezire bila 46,8 odsto, a na polju gde je primenjen sistemični insekticid čak 47 procenata. Autori istraživanja zaključuju: to dokazuje da primena insekticida ne sprečava prenošenje ovog virusa, već čak pospešuje zarazu.
– I druga istraživanja pokazuju da je zaraza „ipsilon” virusom veća tamo gde je usev tretiran insekticidom. Iako je smanjena populacija vaši na biljkama, zaraza se povećala. Sledi zaključak da ratari uzalud troše novac nabavljajući preparate, gube vreme i dodatno zagađuju svoju proizvodnu sredinu – kaže za „Politiku” dr Drago Milošević, vanredni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku i jedan od autora projekta.
„Ipsilon” je najrasprostranjeniji od dvadeset virusa u ovom delu Balkana kojima je krompir domaćin, ali je problem i u drugim državama sveta. Izvor zaraze je konzumni krompir koji je kod nas više od 90 odsto zaražen virusom Y-VKr, prenosi ga neka od 40 vrsta biljnih vaši i za samo jednu vegetacionu sezonu zaraza će zahvatiti više od 50 procenata biljaka u novom polju.
Insekticid je, dakle, nemoćan da spreči prenošenje virusa na neperzistentan način, odnosno sa spoljnjeg izvora zaraze, sa zaraženih biljaka u okruženju. Međutim, primena insekticida može dati efekte u sprečavanju prenošenja virusa unutar useva, sa već zaraženih na ostale zdrave biljke u istom krompirištu.
Umesto lažne nade koju daje insekticid, ratarima se nude druge preporuke radi suzbijanja virusa u procesu proizvodnje semenskog krompira. To su izmeštanje proizvodnje na područja niske degenerativnosti (veće nadmorske visine), čišćenje useva od zaraženih biljaka, plodored (na istu površinu krompir ne saditi određeni broj godina), kao i primena mineralnih ulja.
Iako nije veći od 730 nanometara (nanometar je milijarditi deo metra) i ne može se videti svetlosnim već samo elektronskim mikroskopom, proizvođačima jelovnog krompira u Srbiji „ipsilon” pravi godišnju štetu od 100 miliona evra.
Gvozden Otašević
objavljeno: 20.04.2012.
