Izvor: Politika, 01.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cucić: Nosio bih na leđima ljude do Bašaida
Za državu je najbolje rešenje kupovina seoskih domaćinstava za izbegle i raseljene, kaže šef Komesarijata za izbeglice
Komesar za izbeglice Republike Srbije Vladimir Cucić, tvrdi za „Politiku” da bi i na leđima nosio izbeglice do Bašaida, kada bi bio siguran da će neko od porodica tamo kupiti kuću i započeti novi život.
– Dao bih im i svoja kola, ma bilo šta, samo da izbegli i raseljeni pogledaju to lepo selo blizu Kikinde – kazao je Cucić reagujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na seriju tekstova „Politike” koja je pokušala da odgovori na pitanje – zašto izbegla i raseljena lica ne koriste u većoj meri pomoć države, koja nudi da im kupi seoske kuće i imanja u vrednosti do oko 7.000 evra,uz dodatak od 1.500 evra za adaptaciju domaćinstva.
U Bašaidu, udaljenom 22 kilometra od Kikinde, postoji takvih 20 kuća, koje bi mogle postati novi dom za izbeglice, a Mesna zajednica i meštani pozivaju porodice iz izbegličkih kampova da se presele u njihovo selo. „Politika” je, međutim, uzalud pokušavala da nagovori bar dve izbegličke porodice iz kampa u Krnjači da, u organizaciji našeg lista, posete Bašaid.
– Da je sreće, naša izbeglička kriza bi se do sada tako i rešila, ali se sve manje ljudi odlučuje da počne život na selu. Pogledajte slučaj u Bašaidu. Meštanima bi odgovaralo da tamo dođu novi ljudi. Škola bi se proširila, došla bi nova deca.Ambulanta bi nastavila da radi...Sa druge strane, izbegli ljudi bi se brzo navikli na novi život. Veliki broj izbeglica je došao u Srbiju iz sredina sličnih Bašaidu – ističe Cucić.
Na naše pitanje, zašto komesarijat ne organizuje posete izbeglih selima poput Bašaida, koja bi rado primila nove komšije, Cucić odgovara:
– Zato što ne verujem da bi iko od njih ušao u autobus. Naime, taj program otkupa seoskih domaćinstava nije nov. Traje 10 godina i ipak daje rezultate. Otkupi se između 400 i 500 kuća godišnje. Za državu je to najisplativije i najbolje, jer se ne prave izbeglička geta.
Naglašavajući da Srbija neće imati mogućnost da reši izbeglički problem samo u Beogradu ili u krugu dvojke i da je pogrešno što najveći deo izbeglih i raseljenih čeka upravo rešenje svojih stambenih problema u glavnom gradu, komesar za izbeglice je podsetio da Beograd trenutno ima oko 300.000 podstanara.
– Sa druge strane, razumem te ljude u kampu u Krnjači. Skoro 20 godina su u blizini Beograda. Deca su se navikla, stari gledaju gde su im lekari...– napominje naš sagovornik ističući da je danas Srbija zvanično zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih u Evropi.
Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi među pet najugroženijih zemalja u svetu u vezi sa pitanjem izbeglica i zato se on uzda u međunarodnu donatorsku konferenciju od koje se očekuje više od 300 miliona evra bespovratne pomoći za rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih. Bez sredstava donatorske konferencije, izbeglički problem u Srbiji će se rešiti za najmanje 17 godina, procenjuju u Komesarijatu, ali naglašavaju da je Komesarijatu povećan budžet, uz veliku podršku delegacije EU u Beogradu, Biroa za migracije ambasade SAD, kao i UNHCR-a i nemačke i švajcarske vlade.
----------------------------------------------------------------------
Oduzeta prava
Vladimir Cucić smatra da je veoma je važno da se izbeglicama vrate njihova prava koja su im oduzeta u zemljama koje su bili prinuđeni da napuste.
–Taj problem važi naročito za Hrvatsku, kao i interno raseljene na Kosovu. Sa BiH je, zahvaljujući aneksu sedamDejtonskog mirovnog sporazuma, koji je deo Ustava BiH, 98 odsto te priče završeno – napominje Cucić.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 02.09.2011.
