Izvor: Politika, 08.Okt.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez podrške u dva odeljenja
Dva najbrojnija – za matematiku, fiziku i geo-nauke i za medicinske nauke – nisu za dopisne članove podržala čak 18 naučnika
Zašto su dva najbrojnija odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti – za matematiku, fiziku i geo-nauke i za medicinske nauke – za izbor u dopisne članove 2012. bez svoje podrške ostavila najveći broj takmaca?
Kao „usamljeni jahači”, iz oba će se utrkivati čak 18 naučnika! Malo više od trećine od ukupno predloženih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za prijem u članstvo.
U Odeljenju za matematiku, fiziku i geo-nauke to su: Stevica Đurović (fizika), Rade Živaljević (matematika), Slobodan Marković (geografija), Miodrag Petković (matematika), Ljubomir Ćirić (matematika), Milivoj Belić (fizika), Branko Dragović (fizika) i Dragomir Davidović (fizika).
A u Odeljenju medicinskih nauka: Marko Bumbaširević (mikrohirurgija), Petar Seferović (kardiologija), Lazar Davidović (vaskularna hirurgija), Milorad Mitković (hirurgija), Milica Čolović (hematologija), Bela Balint (transfuziologija), Zoran Krivokapić (hirurgija), Zorana Vasiljević Pokrajčić (kardiologija), Nevenka Rončević (pedijatrija) i Ljiljana Bukarica Gojković (farmakologija).
Šangaj i citati
Na sličan način odeljenska saglasnost za biranje u dopisne članove uskraćena je Savi Damjanovu (srpska književnost), Milanu Brdaru (sociologija), Bojanu Jovanoviću (etnologija i antropologija), Milošu Nemanjiću (sociologija), Radetu Hajdinu (građevina), Nenadu Mladenoviću (operaciona istraživanja), Milanu Dimkiću (građevina), Savi Haluginu (vajarstvo) i Kosti Čavoškog (pravne nauke) za redovnog člana.
Nenad Mladenović je sa skorom 27/74 (ili H/G), koji iskazuje srazmeru između broja naučnih radova objavljenih u vodećim međunarodnim časopisima i zbira navođenja (ili citiranja), ispred svih u svojoj istraživačkoj oblasti u nas.
Možda će na pitanje s početka neko od prisutnih na zasedanjima 11. oktobra ili 1. novembra zatražiti objašnjenje.
U svetlu javne rasprave koju je još u januaru 1993. pokrenula „Politika”, biće zanimljivo saznati koliko je ko od predloženih, (ne)podržanih i izabranih puta citiran, što je – da podsetimo – bio presudan uslov za uvrstavanje Beogradskog univerziteta među 500 odabranih na čuvenoj Šangajskoj listi. Drugim rečima, koliko je neko svojim naučnim i umetničkim delom doprineo svetskom znanju.
A zašto citati?
Zato što se na osnovu zbirnog iznosa već dugo u razvijenim zemljama odlučuje koji će istraživački programi dobiti novac prikupljen oporezivanjem građana, kojom brzinom će naučnik napredovati na lestvici zvanja (i počasti) i koliko će mu para biti uplaćeno na lični račun.
Nema razrešenja
Upućenima u akademičarska zbivanja, a pre svega časnicima najuglednije naučne, kulturne i prosvetne ustanove u našoj zemlji, jasno je da najviše izgleda da budu izabrani imaju, upravo, pojedinci iza kojih stoje glasači matičnih odeljenja. Sa spiska pobrojanih u ovogodišnjem nadmetanju za zvanje dopisnog i stalnog člana, može se videti da su: osmoro predložile institucije izvan SANU, sedmoro tri člana i troje van odeljenja.
Prema tumačenju jednog od akademika, koji je zamolio da mu ne pominjemo ime, postupak (institut)da troje časnika potpiše preporuku za budućeg izabranika uveden je da bi se izbegloda potpisnik postane žrtva zlovolje ili osujećivanjau vlastitom odeljenju ili akademiji. Zvuči čudnovato, naročito ako se ima u vidu da je u prvoj rečenici člana 8 Statuta SANU (iz juna 2010), zapisano „delatnost akademije je javna”.
Skupština je najviši organ upravljanja, a sačinjavaju je svi redovni i dopisni članovi – ukupno 137, jer je u protekle tri godine 21 preminuo. Zanimljivo je da u radni sastav ulazi i Miroslav Simić (dopisni član Odeljenja medicinskih nauka), koji je u još septembru 1995. podneo zahtev da bude razrešen, kao što je to svojevremeno učinio Bogdan Bogdanović (dopisni član Odeljenja likovne i muzičke umetnosti), koji je umro 2010.
Predsedništvo je najviši organ između dva skupštinska zasedanja, koji „upravlja celokupnim radom”, a „izvršava odluke i zaključke skupštine”. Čine ga jedan redovan član (po pravilu sekretar odeljenja – ukupno osam), predsednik, tri potpredsednika, generalni sekretar i predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu.
Hoće li se, posle najnovijeg osveženja, Srpska akademija nauka i umetnosti podmladiti, što se odavno obećava?
Na prosečan broj godina uveliko utiče činjenica što je članstvo u SANU doživotno.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 08.10.2012.
