Izvor: Politika, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autistična deca u kućnom pritvoru
Trinaestogodišnji Aleksa Muhić je neprekidno sa svojim roditeljima, uglavnom u porodičnom stanu u Zemunu ili u šetnjama okolnim ulicama. Imao je samo dve godine kada je utvrđeno da je autističan. Zahvaljujući bezrezervnoj ljubavi i odlučnosti oca i majke, kao i profesionalnoj pomoći logopeda, u desetoj godini je počeo da govori, na slogove. Do prošlog leta boravio je u vrtiću "Dečji dani" u Gospodar Jevremovoj ulici u Beogradu. Postoje posebne ustanove za smeštaj starije autistične >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dece na području glavnog grada, dva dnevna boravka i jedan stacionarni smeštaj, ali su njihovi kapaciteti mali da bi prihvatili sve one kojima je takav prihvat neophodan. Ljubica Stjepanović Muhić, Aleksina majka, kaže da u dnevnim boravcima nema dovoljno mesta pa je porodica jedino okruženje u kome boravi njen sin.
– Zaposlena sam, moj suprug je penzioner pa on provodi najviše vremena sa sinom kome je potreban stalni nadzor. Tvrdim da su u 90 odsto slučajeva u Srbiji autistična deca u kućnom pritvoru, jer država ne brine dovoljno o ovoj populaciji, naročito u unutrašnjosti. Plašimo se da će se neprekidni boravak u kući loše odraziti na Aleksu. Zbog brojnih predrasuda, okolina nam često okreće leđa. Ipak, najviše strahujemo šta će biti sa našim sinom kada nas više ne bude – kaže Ljubica.
Poslednjih godina sve više dece se rađa, ili vremenom stiče, intelektualne poteškoće, poput autizma. U Srbiji je registrovano oko 1.200 osoba sa autizmom. Međutim, pretpostavlja se da postoji znatno više onih sa ovim složenim razvojnim poremećajem, koji se obično javlja tokom prve tri godine života. Svetska statistika kaže da se u proseku na hiljadu zdrave dece rodi i jedno sa teškoćama iz autističnog spektra.
Kao posledica neurološkog oštećenja mozga, koji se ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija, autizam se ne smatra bolešću, već posebnim stanjem ličnosti koja živi u svetu nezavisno od onog kakvog poznaje većina nas. Prema rečima Vesne Petrović, predsednice Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, najbitnije je da se problem otkrije u što mlađem uzrastu.
– Roditelji kada primete promene u ponašanju kod dece, kao što su neuspostavljanje kontakta pogledom, neobični pokreti, nereagovanje na obraćanje, nezainteresovanost za drugu decu, korišćenje ruku odraslih da dođu do onoga što žele, obično veruju da je to privremeno i da će se u međuvremenu desiti neko čudo. Međutim, problem nastaje u pubertetu, kada je mnogo teže sprovoditi tretman nego sa mlađom decom. Zato je neophodno uspostaviti dijagnostiku od ranog uzrasta, savetodavni rad sa roditeljima, a zbog imitacije vršnjačke grupe smestiti decu u redovne vrtiće i škole – kaže Petrovićeva.
U Srbiji postoji osam dnevnih boravaka i jedan stacionar za smeštaj za osoba sa autizmom, kao i nekoliko odeljenja u školskim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Kovačici.
– Posle izveštaja Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju (MDRI) očekivali smo da će udruženja koja zastupaju osobe sa intelektualnim poteškoćama imati sastanak sa Ministarstvom rada i socijalne politike da bismo se dogovorili kako da zajedno rešimo probleme. Ne slažem se sa konstatacijom da su neki roditelji decu ometenu u razvoju smestili u ustanove, navedene u pomenutom izveštaju, da bi se rešili brige o njima. Osobe ometene u razvoju nisu smeštene u ove ustanove bez razloga, već zato što su u pitanju samohrane majke, bolesni ili stari roditelji – ističe Petrovićeva.
Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom je osnovano 1977. godine i ima mrežu od 10 lokalnih udruženja u kojima roditelji rade kao volonteri. Njihov cilj je stvaranje sistemskih rešenja koja će poboljšati uslove života osoba sa autizmom
– Dijagnostikovanje osoba sa autizmom je loše, obično se ovaj problem obeležava kao mentalna retardacija, što vodi ka pogrešnim programima. Veoma je važno da i roditelji učestvuju u radu svih ustanova koja se bave autističnom decom, jer je njihov interes da za svoju decu urade što je moguće više i bolje – istakla je Petrovićeva.
Da ne bi bili izdvojeni članovi društvene zajednice, za autistične osobe je potrebno obrazovanje i dobro ustanovljen sistem zaštite. U nekim evropskim zemljama ove osobe uspešno rade u bibliotekama ili pakuju proizvode, jer imaju smisao za pakovanje i red, ali i rade na kompjuterima. Uprkos svemu, jednu osobinu mogu da razviju do maksimuma, kao što je, na primer, sviranje nekog instrumenta. Tako u okviru pomenutog udruženja postoji muzička radionica gde grupa dece radi sa muzičkim pedagogom, koji inače nije defektolog, i – uspešno održavaju priredbe širom Srbije.
--------------------------------------------------------------------------
Ministarstvo podržava otvaranje novih dnevnih boravaka
Ljiljana Lučić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, kaže da se dnevni boravci nalaze u nadležnosti lokalnih samouprava, dok o stacionarima brine država.
– U Beogradu postoji jedan stacionar za smeštaj dece sa autizmom, dok se u Šapcu završava objekat manjeg kapaciteta. Nemamo tačnu evidenciju koliko ima dnevnih boravaka u Srbiji. Podržali smo projekat Fonda za socijalne inovacije za osnivanje različitih dnevnih boravaka koji okupljaju osobe sa intelektualnim poteškoćama kojih u našoj zemlji ima oko 50. U Beogradu trenutno radi sedam dnevnih boravaka, dok su dva namenjena deci sa autizmom. Gradski sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu planira da ove godine otvori još dva dnevna boravka na Bežanijskoj kosi i Vračaru – istakla je Lučićeva i dodala da se u glavnom gradu širi mreža dnevnih boravaka što je veoma važno da bi se pomoglo mladim ljudima i njihovim roditeljima.
[objavljeno: ]
