Izvor: Blic, 29.Jul.2010, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškiću će biti još teže nego Jelašiću
Dejan Šoškić, novi guverner Narodne banke Srbije, čiji je izbor juče potvrdila većina od 129 poslanika Skupštine, biće na većim iskušenjima nego njegov prethodnik. Isto važi i za domaću valutu, koja se ne može doveka braniti deviznim rezervama.
Dobar deo mandata bivšeg guvernera Radovana Jelašića obeležilo je zlatno vreme privatizacije, donacija, direktnih stranih investicija. Ovim novcem pokrivali smo nedostatak deviza iz izvoza, pa je dinar mogao biti i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stabilan i jak. Šoškić ostaje na vetrometini skoro završene privatizacije, u svetu posle krize, u kome se i najrazvijenije zemlje bore za svaki dolar stranog investitora.
Privreda je sada, kao i tada standardno loša - ona je glavni generator iznošenja deviza iz zemlje - kako kroz uvoz, tako i kroz otplatu dugova u inostranstvu. Veza je ista kao i u svakoj drugoj trgovini - sve čega nema je skuplje, pa tako i evro vredi više svaki put kada ga na domaćem tržištu ima manje. Od početka godine na međubankarskom tržištu vlada hronična nestašica evra, mada stručnjaci, pa ni sam guverner nisu, donedavno, mogli da pretpostave ovakvo stanje. Analitičari francuske banke "BNP Paribas" prognozirali su, početkom marta, da će evro stići do 105 dinara, ali će srpska valuta ojačati do kraja 2010. Verovali su da ćemo u sledeću godinu zakoračiti sa kursom od 90 dinara za evro. Sam Radovan Jelašić je prenosio nešto sumornije prognoze, ali takođe daleko od trenutne situacije. Krajem prošle godine rekao je da su "procene finansijskog sektora da će evro na kraju 2010. godine vredeti 100,4 dinara". Na današnji dan srednji kurs evra iznosi 105,9677 dinara, a juče je dinar bio najslabiji u odnosu na evropsku valutu otkad ona postoji. Šta Jelašić misli o kursu na kraju svog mandata?
- Trenutni odnos dinara i evra nije alarmantan jer bi, da je tako, centralna banka intervenisala prodajom većeg iznosa deviza. Ključni pokretač inflacije u Srbiji nije kurs, jer onda ona ne bi iznosila 4,2 odsto na godišnjem nivou kao sada. Iskreno se nadam da mog naslednika niko neće pitati šta će biti sa kursom dinara prema evru i standardom građana kao posledicom tog odnosa - poručio je juče na završnoj konferenciji za novinare Radovan Jelašić, odlazeći guverner.
Još jednom je ponovio da je "kurs ogledalo Srbije i ako se ono razbije, nećemo raspolagati pravom slikom o realnosti".
U prevodu, slaba privreda - slaba nacionalna valuta, a to ne spori ni stručna javnost. Valjda su zato neki od njih uvereni da NBS ciljano "popušta dizgine" u odbrani dinara ne bi li koliko-toliko osnažila izvoz.
- Narodna banka je prekjuče prodala 90 miliona evra, ali po kursu od oko 106,1 dinar za evro, a da je htela da evro ne pređe tu granicu, mogla je da proda po 105,9 dinara za evro. Stvar je u tome što u ovoj instituciji misle da treba još malo pustiti domaću valutu da klizi, mada nema još mnogo prostora za to - ističe ekonomista Goran Nikolić.
To je indirektno potvrdio i sada već bivši guverner Jelašić:
- Da je devizni kurs ostao kao u septembru 2008, kad je evro vredeo 76 dinara, bili bi sasvim drugačiji pokazatelji o privrednim aktivnostima, platnom bilansu i budžetskom deficitu, kreditnoj zaduženosti građana, iznosu zarada i penzija. Pitanje je da li bi bilo programa i finansijske podrške Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske unije.
Iako su svi potezi NBS iz ugla stručnjaka manje-više opravdani, u očima građana situacija je drugačija. Svaki put kada dinar oslabi, plata izražena u evrima je manja (a godinama unazad žitelji Srbije sve zarade računaju u evrima). Za kreditnu ratu iz iste te "manje" plate potrebno je izdvojiti više dinara kako bi se namirile obaveze. Sa ovim problemom suočavaju se svi koji imaju dugove u evrima.
Zato smo ekonomiste i pitali - kada će se slabljenje dinara zaustaviti i konačno, treba li očekivati sunovrat domaće valute?
Vladimir Vučković, profesor ekonomije na "Megatrendu", kaže da je već duže vreme "sve protiv dinara".
- Ništa se ne menja u tokovima deviza. Trgovina je slaba, a i dalje nam je uvoz veći od izvoza. Pri tom, devize su potrebne kako bi se vratili dugovi i stalno ih je na tržištu manje nego što je potrebno - ističe Vučković.
S njim se slaže i profesor na Bankarskoj akademiji Ismail Musabegović koji veruje da se stabilnost dinara, odnosno njegovo jačanje ne nazire.
- Nema izvora kojima bi se pokrio hronični nedostatak deviza. Nekada su to bile donacije, direktne investicije ili prilivi od privatizacije. Toga ima sve manje, dok privreda i dalje više uvozi nego što izvozi - navodi Musabegović.
On smatra da osnovni zadatak Dejana Šoškića treba da bude cenovna stabilnost, mada ističe da će mu biti teže nego Jelašiću.
- Šoškić će imati više problema nego Jelašić. Nema deviznih priliva iz inostranstva. Samim tim biće mu teže, tim pre što je privreda potpuno neprilagođena - ističe Musabegović.
Biografija prvog čoveka NBS
Stručnjak za finansijska tržišta. Novi guverner Šoškić je rođen u Beogradu 1967. godine. Ekspert je za finansijska tržišta. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1989, magistrirao 1993. i doktorirao 1999. Predmete finansijska tržišta i institucije, finansijski menadžment i međunarodni biznis i ekonomija predavao je na Univerzitetu Nebraska u SAD, a bio je gostujući predavač i na američkim univerzitetima Nju Hejven, Roud Ajlend i Berkli.
Na specijalizaciji iz oblasti finansijskih tržišta na univerzitetima u SAD bio je tri puta (1994, 1998. i 2002) i u Centralnoj banci Švajcarske (2001). Bio je Fulbrajtov stipendista.
Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista.
Bio je specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije (2000-2002), savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske unije (2002-2003) i član Saveta NBS (2003-2004).
Autor je knjige „Hartije od vrednosti: Upravljanje portfoliom i investicioni fondovi” i koautor knjiga „Finansijska tržišta i institucije”, „Ekonomska statistika” i „Berzanski pojmovnik”.
Šta sebi zamera bivši guverner
Na pitanje „Blica” kako bi ocenio svoj rad kao guvernera, za šta bi dao najnižu, a za šta najvišu ocenu, Jelašić je, izbegavajući ocenjivanje, odgovorio da je moglo da se učini više na nekoliko polja. „Prvo, kada su uvedeni krediti u švajcarcima, ali tada upozorenja sigurno da ne bi bila shvaćena na pravi način. Moglo je da se mnogo više uradi na deevroizaciji. Takođe, da svi shvate da je cilj NBS stabilnost cena, a ne da centralna banka može da utiče na rast zaposlenosti, izvoza" I kao četvrto, i dalje svi životni standard vezuju za zarade, a njih za kurs. Zapravo, trebalo bi da ga vezuju za cene”, kaže Jelašić.
„Šoškić uvek može da me pozove”
Dejanu Šoškiću, novom guverneru NBS, kome će danas u 14 sati da preda dužnost, Jelašić je poručio da je spreman da mu prenese svoje iskustvo jer mu je stalo do razvoja srpske centralne banke. „Moj telefon će biti uvek slobodan za njegove pozive i rado ću preneti svoje iskustvo. Ne postoji nijedan čovek, političar ili tajkun zbog kojeg sam dao ostavku. Osećao sam da sam u NBS učinio sve što sam mogao, što ne znači da opet neću imati tu energiju da se vratim ako me neko šarmira”, rekao je Jelašić i negirao da je dobio ponudu da bude guverner mađarske centralne banke.
