Izvor: Politika, 13.Avg.2014, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd ostaje na Šangajskoj listi
Sa 3.238 radova objavljenih 2011, što je najbolji rezultat do sada, prema rečima prof. dr Tibora Saboa, očekuje se potvrda ili malo bolji plasman
Univerzitet u Beogradu neće ispasti sa Šangajske liste, a nemojte se iznenaditi ako skoči nekoliko mesta više. Kome da verujete?
„Politikinim” sagovornicima, upućenim u vrednovanje visokoškolskih ustanova u svetu, iako vas niko, a ni potpisnik članka, neće savetovati da ijedan dinar uložite >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na kladionici visokoškolskog nadgornjavanja.
Takva ne postoji. Zašto biste, ako se možete kladiti na sve i svašta iza prvog ćoška? Utemeljena daleke 1808, dok su odjekivale prvoustaničke puške, Velika škola je 15. avgusta 2012. dospela među 500 odabranih univerziteta iz celog sveta (401–500. mesto). Već sledeće preskočila je stotinak stepenica (301–400). Profesor dr Tibor Sabo, pomoćnik ministra za osnovna naučna istraživanja u pet vlada zaredom (član „šangajske komisije”), s velikim pouzdanjem iščekuje lepe vesti iz najvećeg megalopisa na planeti, jer se boduju „minula vremena”.
Kao u socijalističkim kovertama s ličnim dohotkom. Da bi se naučni članak pojavio u uglednom međunarodnom časopisu, objašnjava on, proteknu dve-tri godine (pisanje, proveravanje, odobravanje, objavljivanje). „U 2011. godini objavljeno je 3.238 radova iz Beograda, što je najbolji rezultat do sada”, naglašava prof. dr Tibor Sabo. „Zato očekujem potvrdu plasmana iz prošle (2013), možda nešto bolji! Preporučujem da u nekoliko sledećih dana strpljivo sačekamo objavu.”
Saznajemo da je to najviši skok koji je Srbija zabeležila u ma kojem međunarodnom razvrstavanju, jer je na Šangajskoj listi, ubedljivo najcenjenijoj, zastupljeno samo 42–45 zemalja, među kojima nema čak devet članica Evropske unije. Iako se nisu dogovarali, maltene istovetno predviđanje saopštava prof. dr Đula Mešter, s Univerziteta u Segedinu i član beogradske „šangajske komisije” koju je 2009. ustanovio tadašnji rektor prof. dr Branko Kovačević. Okupio je istaknute akademike i profesore da ga savetuju kako da Univerzitet u Beogradu što pre uđe na Šangajsku listu.
„Posmatrajući zemlje u okruženju, Srbija, Hrvatska, Slovenija i Mađarska su 2013. imale univerzitete na Šangajskoj listi, a Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Rumunija i Albanija nisu. Za ulazak (i ostanak) boduju se: kvalitet obrazovanja (Nobelove i srodne nagrade nekadašnjih studenata i nastavnika – 10 odsto), kvalitet fakulteta (broj zaposlenih nobelovaca i ostalih dobitnika – 20 odsto, i zbir visokocitiranih iz 21 naučne oblasti – 20 nasto), rezultati naučnih istraživanja (broj objavljenih članaka u dva vodeća časopisa, „Sajens” i „Nejčer” – 20 procenata, i zbir u časopisima s liste naučnih citata za osnovne i društvene nauke – 20 postotaka) i dostignuće po zaposlenom nastavniku (pet navedenih pokazatelja deli se s brojem u radnom odnosu – 10 odsto).” Univerzitet u Beogradu prvi put se našao među 500 vrhunskih (od 20.000 u svetu) sa 1.574 naučna rada, objavljena u priznatim međunarodnim časopisima. Sledeće godine, kada je uskočio među 400, imao je 2.259. Sa gotovo hiljadu više u 2011. izvesno je da će opstati u ovoj „ligi šampiona visokog obrazovanja i nauke”.
Setite se malopređašnjeg „vremenskog zastoja” od pojavljivanja naučnog članka do sameravanja uspeha neke visokoškolske ustanove (gotovo tri godine). Zašto je ovo nadmetanje toliko bitno za svaku zemlju? „Na godišnjoj skupštini Uneska 2011, na kojoj sam predstavljao Srbiju, odlučeno je da rangiranje univerziteta i visokog obrazovanja i bude u žiži interesovanja sledećih godina i decenija”, podseća prof. dr Radivoje Mitrović, nekadašnji ministar, zamenik ministra i državni sekretar za nauku (član „šangajske komisije”). „Merila za vrednovanje moraju da se ocenjuju i doteruju da bi se stekla verodostojna slika svakog univerziteta uključujući ekonomske prilike u zemlji.
Više se ne vrednuju pojedinačne zemlje nego visokoškolske ustanove.” A više od svega doktorske studije, dodaje on, izražavajući negodovanje „zbog omalovažavanja izvanrednog podviga Univerziteta u Beogradu, jer to nije samo odraz zluradosti, nego i nerazumevanja uloge nauke i visokog obrazovanja u razvoju zemlje”. Iz jedne stranačke kuhinje nedavno je proturena vest da je Beograd pao 250 mesta ispod Zagreba i Ljubljane u nekom saudijskom odmeravanju, a da je na Šangajsku listu dospeo „raznim trikovima”. Ne zna se, može se.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 11.08.2014
Pogledaj vesti o: Dinar
