Izvor: Vesti-online.com, 18.Avg.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vredna bedinerka

Radim svašta i svugde, umorim se toliko da jedva čekam da vidim krevet, a čim vidim krevet, zaspim - tako se predstavlja Marija Stanković (52), pa nabraja da je rođena u Dalju kod Osijeka, udata u Negotinu, suprug Stanimir je vodoinstalater, sin Igor (30) živi u Negotinu, ćerka Silvi (32) u Surdulici, zet je Dimitrije, unuk Andrija (7 meseci).

Marija Stanković, kućna pomoćnica, već šest godina živi u Parizu

A, Marija je od pre šest godina Parižanka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

- Čistim po kućama, francuskim i našim. I, iskreno, bolje mi je kod naših, ljubazniji su, a s njima mogu i da popričam.

Dakle, od kuće do kuće, uđe u nered, a iza sebe ostavi "apoteku".

- Francuzima je bitno da im je veš ispeglan, da je čista kuhinja, da je sve na mestu. A, svi naši mrze peglanje. Čuvam i francusku decu i nisu "zlato" - nabraja Marija, dodajući da se njena struka zove "fam de menaž", odnosno, kućna pomoćnica.

Radno vreme: kad se kome prohte.

 

Dobra kuvarica

- Dobra sam domaćica, dobro kuvam. Volim i da dobro pojedem. Kad krenem u Srbiju, raspametim se. Ponela bih im celu Francusku. A, tek koliko volim mog unuka Andriju! Na redu je sin, biće još potomaka. Stoga, iako teško radim, proleti mi brzo, pa i lako, jer dok radim mogu da mislim na sve moje u matici - kaže Marija.

- Neko me naprečac pozove telefonom, neko mi da ključeve, za neke imam unapred određene dane... Francuzi kod kojih radim su, uglavnom, mladi, a naši su stariji. S nekima sam se srodila, jedan naš par penzionera, Markovići, prihvatili su me kao da sam im dete, brinem o njima, a oni brinu o meni. Posao je posao, odmor je odmor - kaže Marija, objašnjavajući da posle posla kad stigne kući ima ustaljen raspored: večera, tuširanje, pa spavanje.

- Ujutro sam k'o Pčelica Maja, a nedeljom sa mojim Stanimirom idem na Senu, na pecanje. I, bude ribe, čak i za zamrzivač.

Plavooku i crvenokosu Mariju karakteriše živ duh, cigare se ne bi odrekla, ali je od svega na prvom mestu - ljuto.

- Mađarica sam. Šta god jedem, ja zaljutim.

Na Pariz se navikla.

- Volim da radim u Parizu, ali se ni s čim ne može zameniti osećaj kad si kod svoje kuće, gde idem dva puta godišnje i gde mi je pravi odmor. Tamo je sve moje i za to ne postoji protuvrednost - zaključuje Marija Stanković.

Nastavak na Vesti-online.com...