Izvor: Kurir, 15.Sep.2011, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DONEO SALATARU U SRBIJU
Pre pet godina, negde u aprilu, na nepoznatoj adresi, za istim stolom sedeli su čelnici Britanske teniske asocijacije i roditelji Novaka Đokovića. Lukavi i oduvek poslovni Englezi izašli su s jasnom ponudom za malog Novaka - novac, treneri, sve potrebno za napredovanje u svetu tenisa u zamenu za oznaku GBR iza prezimena, igranje u Dejvis kupu i njegovo osvajanje zajedno s Endijem Marijem.
Britanci nudili pasoš
- Da budem iskren, razgovori o uzimanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << britanskog državljanstva bili su ozbiljni. Ponudili su mi zaista mnogo jer im je trebalo da imaju još nekog igrača pored Endija Marija. Verovatno je veliko razočaranje za njih što posle toliko uloženih miliona imaju samo jednog vrhunskog tenisera. I jedno morate da shvatite, ja sam Srbin i ponosan sam na to, pa zašto bih sve to pokvario samo zato što mi neka zemlja nudi bolje uslove. Dosta sportista u mojoj zemlji i dalje ima teške uslove za rad, ali postoji nada da će biti bolje.
Da sam prihvatio pasoš Velike Britanije, igrao bih isto toliko dobro kao i sada za Srbiju, ali duboko u sebi znao bih da tu ne pripadam. Tako da sam rekao „ne“ toj ponudi - ispričao je jednom prilikom Novak epizodu s početka svoje karijere.
Novakovo „ne“ Englezima važno je koliko i Titovo „ne“ Staljinu 1948. godine, ali je teško dati pravu vrednost njegovog ostanka među Srbima. Ako izuzmemo trenutak nacionalne sreće posle donetog pehara s Vimbldona, najviše smo se obradovali „salatari“ Dejvis kupa, zvaničnoj potvrdi da Srbija u 2010. godini ima najbolji teniski tim na planeti, a to za mnoge Srbe nema cenu.
Čovek - ekipa
Gurao je Novak ekipu kroz celo to takmičenje, izvlačeći iz saigrača najbolje što imaju u sebi, onako kako je Maradona svojom genijalnošću inspirisao Argentince da 1986. godine osvoje SP u Meksiku. Pali su prvo Amerikanci u Areni rezultatom 3:2, Hrvati su isprašeni u Splitu sa 4:1, da bi polufinale sa Česima i finale s Francuzima ponovo rešili sa 3:2 u svoju korist posle velikih preokreta. Srbija je postala prvak sveta u sportu za koji je i sam Nole rekao da su ga njegovi sunarodnici dugo tretirali kao „pederski“, više zbog toga što im se teniski vrh činio nedohvatljivim nego što su im teniseri izgledom davali povoda za uvredljivo etiketiranje.
Sada, kad su vrhovi dostignuti, sa osmehom se prisećamo predrasuda iz stare Jugoslavije o „belom sportu“ koji najbolje igra gospoda sa zagrebačke Šalate ili splitskih Firula.
Četiri momka sa beogradskog asfalta objašnjavaju ovih dana i njima i ostatku planete zašto „salatara“ još neko vreme mora da stanuje u njihovom komšiluku.
Obradovao i sebe i nas
Zajedno su nepobedivi.
Kažu ljudi da je četrdesetpetogodišnji Bogdan Obradović bio jedan od prvih tenisera na Novom Beogradu, ali je uprkos statusu pionira bio iznenađenje za sportsku javnost kad je zaseo na stolicu selektora Dejvis kup reprezentacije Srbije. Tek uvidom u njegovu bogatu biografiju postalo je jasno zašto je baš on dobio čast i obavezu da predvodi generaciju najtalentovanijih tenisera Srbije. Obradović je dosta radio s Nenadom Zimonjićem dok se najbolji dubl igrač današnjice dizao sa dna ATP liste ka vrhu. Istovremeno, radio je i s trinaestogodišnjim Novakom, s kojim je osvojio Evropsko prvenstvo u Italiji, San Remo, a 2006. godine vodio je računa o formi Janka Tipsarevića kad se nalazio u zemlji. Kao selektor Srbije debitovao je 2007. godine, kad su Novak i drugovi u Areni pobedili Australiju za plasman u Svetsku grupu.
Ovajdio se pre pet godina
Tandem snova.
Zajedničko putovanje kroz profesionalni tenis slovačkog trenera Marjana Vajde i Novaka Đokovića počelo je sredinom 2006. godine, tačnije posle Rolan Garosa na kojem je devetnaestogodišnji Srbin došao do četvrtfinala. Pogrešna procena Pjatija odvela je Noleta do Vajde, ispostaviće se, srodne slovenske duše.
Nakon tri godine rada, Đoković je poželeo da unese novine u svoju igru, za šta je odabrao dvojstvo u stručnom štabu. Uvrštavanje Amerikanca Toda Martina kao specijaliste za igru na mreži, međutim, nije donelo velike pomake, ali je medijima otvorilo prostora za spekulisanje o sudbini dalje saradnje s Vajdom. Cela priča s Martinom trajala je kratko, a Vajda je i danas potpisan kao najodgovorniji za rezultate najboljeg igrača ATP tura.
Pobede za salataru
Đoković - Kveri (SAD) 3:1 (6:2, 7:6, 2:6, 6:3)
Đoković - Izner (SAD) 3:2 (7:5, 3:6, 6:3, 6:7, 6:4)
Đoković - Ljubičić (HRV) 3:0 (7:6, 6:4, 6:1)
Đoković - Čilić (HRV) 3:0 (6.3, 6:3, 6:2)
Đoković/Zimonjić -
Berdih/Stepanek (ČEŠ) 1:3 (6:3, 1:6, 4:6, 1:6)
Đoković - Berdih (ČEŠ) 3:1 (4:6, 6:3, 6:2, 6:4)
Đoković - Simon (FRA) 3:0 (6:3, 6:1, 7:5)
Đoković - Monfis (FRA) 3:0 (6:2, 6:2, 6:4)
Pogledaj vesti o: Tenis
