Blog: Positive.rs, 27.Mar.2012, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina – nastavak putovanja
Delegacija srpskih privrednika - menadžera zapocela je drugu nedelju boravka u Kini. Naši ljubazni domacini su nam održali seriju predavanja kako bismo bolje upoznali i razumeli ovu zemlju.
Kina po svemu videnom (u gradovima), izgleda kao zemlja razvijene kapitalisticke privrede. Oni svoj sistem nazivaju Socijalisticka tržišna ekonomija. Onim malo starijima ovaj izraz mora da je dobro poznat. Naravno, Tito je ovde i dalje prijatelj Kine. Fantasticno je to da su oni do današnjeg nivoa stigli za smo 30 godina. Ne treba zaboraviti da su do 1976. godine bili zatvorena zemlja, siromašna i pod uticajem "kulturne revolucije". Danas imaju tržište, berzu i devizne rezerve od 3.200 milijardi dolara. Poceli su sa 200 miliona dolara. Za samo trideset godina!
[caption id="" align="aligncenter" width="384" caption="Izvor:www.chinese-flag.org"][/caption]
U Kini od 1979. godine vlada zakon po kojem svaka porodica može imati samo jedno dete. U suprotnom vas kazne. U selima im baš to i ne ide, ali u gradovima da. E, sad su ta deca jedinci, pa su razmaženi. Roditelji se žale. Nikad ne možete svima ugoditi.
1976. godine, cak i ako ste imali novca, niste ništa mogli da kupite. Danas omladina kupuje preko interneta. Razumem ih. Da biste stigli do vaše omiljene prodavnice u Pekingu (kaže se Bei Jing - severna prestonica), morate da predjete 30 kilometara. Pa lakše je da narucite i sacekate da vam neko donese.
Peking inace nije najveci grad u Kini. Ima samo 22 miliona stanovnika, Šangaj ima 24 miliona. Najveci grad, sa 36 miliona stanovnika je Chongquing (nikad culi, zar ne?)
Kada su Kinezi uvodili tržišnu ekonomiju tada su otpustili sve radnike u državnim preduzecima za jednu noc. Ujutru su zaposlili ponovo skoro sve - sem nekih 50 miliona radnika. Njima su dali otpremnine i rekli, radite nešto. I oni su poceli da rade...
Kina se i dalje ubrzano menja. Njihov najnoviji cilj je, da umesto da budu poznati po "made in China", u svet idu sa "created in China". Mudro, zar ne?
U Pekingu je tolika gužva u saobracaju (uglavnom veoma luskuzni evropski automobili pravljeni u kineskim fabrikama), da su uveli da svako sme da ima samo jedan auto, ali tek kad na lutriji dobije dozvolu da ga kupi. I jedan dan u nedelji ne sme da vozi.Kvadrat stana je od 2 do 6 hiljada evra (ali smete da imate samo jedan). Naravno to nije tako u celoj Kini, ali Peking je jednostavno toliko veliki, a ljudi imaju sve više para, da su morali nekako da ih ogranice (privremeno). U socijalistickoj tržišnoj ekonomiji, najbogatiji kineski privatnik ima imovinu od 13 milijardi dolara...
Naravno, nije sve baš tako sjajno. Jedno vece smo se vracali taksijem kroz naselja u predgradju Pekinga i tu se vide ogromne razlike izmedju bogatih i siromašnih. Jedino što oni, za razliku od nas imaju i brzo rastucu srednju klasu, kao nosioca potrošackog društva.
I tako bih mogao unedogled da pišem, jer me sve što ovde vidim fascinira. Ipak, ono što je najlepše u Kini je istorija. Obišli smo objekte od kojih zastaje dah. Prvo smo mislili da je zabranjeni grad nešto izuzetno. A onda smo otišli u letnju palatu. Ogroman park i jezero, sa malo gradjevina i hramom. Mesto za uživanje. Zatim smo posetili i Nebeski hram. Recima svakako ne mogu dobro da opišem taj prostor i lepotu, možete malo pogledati i slike na netu, ali jedino ako ste prisutni možete osetiti velicinu i znacaj ovih mesta.
[caption id="" align="aligncenter" width="450" caption="Izvor:www.wantchinatimes.com"][/caption]
Narednih dana idemo u Hangzhou (zovu ga raj na zemlji) i Šangaj, ekonomski centar Kine. Pokušacu da vam sledece nedelje docaram i te delove Kine.
